Povodom Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, koji se obeležava 10. maja, „Batut“ podseća: kretanje je lek. U Srbiji, samo 11 odsto građana redovno vežba, dok deca sve više sede i sve manje se kreću
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je da će u subotu, 10. maja, kao i svake godine biti obeležen Međunarodni dan fizičke aktivnosti koji ima za cilj promovisanje svakodnevne umerene fizičke aktivnosti.
Ovaj dan se obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a na svom sajtu „Batut“ navodi da obeležavanje ovog dana omogućava podizanje svesti javnosti o prednostima fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti.
Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.
„Fizička neaktivnost, uz nepravilnu ishranu, predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. U svetu je približno 31 odsto odraslih osoba i 80 odsto adolescenata nedovoljno fizički aktivno“, navodi se u objavi na sajtu „Batuta“.
Nedovoljna fizička aktivnost
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini, 41 odsto odraslih ispitanika bilo je nedovoljno fizički aktivno, dok populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno.
Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7 odsto ispitanika.
Svaki 11. stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.
Osim ovih podataka, „Batut“ je objavio i rezultate analitičke studije „Zdravlje stanovništva Srbije 2001-2020″ koju je sam sproveo i koja je pokazala da je deformacija kičmenog stuba na sistematskim pregledima učenika osnovnih škola u 2020. godini bila registrovana kod 12 odsto pregledanih učenika, a deformacija stopala kod 13,8 odsto.
Kod učenika srednjih škola u 2020. godini deformacije kičmenog stuba imalo je 14,5 odsto pregledanih učenika, a deformitete stopala 8,3 odsto.
Dečaci aktivniji od devojčica
Na osnovu rezultata Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Srbiji iz 2022. godine, u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica.
Rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82 odsto u 2013. godina na 68,5 odsto u 2019. godini.
„U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 minuta intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente“, objavljeno je na sajtu „Batuta“.
Kako povećati fizičku aktivnost
U objavi „Batuta“, ukazuje se da je redovna umerena fizička aktivnost jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja.
Navode da za vežbanje nije neophodno izdvojiti mnogo vremena u toku dana i da bi bilo dobro da neka fizička aktivnost postane sastavni deo ljudskih dnevnih obaveza.
„Batut“ daje i nekoliko saveta o tome kako povećati fizičku aktivnost.
„Ukoliko do sada niste bili aktivni, krenite postepeno, jer preterano opterećenje može pre da naškodi nego da koristi vašem zdravlju“, upozoravaju iz Instituta za javno zdravlje.
Oni savetuju postepeno produžavanje vremena aktivnosti i opterećenja i raznovrsnu fizičku aktivnost. Uz to, dobro je vežbati sa prijateljima.
„To je dobar stimulans da ne preskačete termine, a i biće vam prijatnije u poznatom društvu“, navodi se u objavi.
„Batut“ savetuje pešačenje umesto vožnje kolima, kao i korišćenje stepenica umesto lifta.
„Svakoga dana šetajte najmanje pola sata. To znači da siđete dve autobuske stanice ranije da biste se prošetali dvadesetak minuta, a pri povratku jednu stanicu ranije što je dodatnih 10 minuta šetnje“, navode.
Još jedan savet je ograničavanje vremena provedenog uz računar i televiziju. Umesto toga, što više slobodnog vremena trebalo bi provoditi u prirodi – šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera, odbojka, košarka, fudbal…
„Po zdravlje hodajte ka reci, a ne ka apoteci“, poručuju iz Batuta.
Američka kompanija Palantir razvila je softver za posve novu dimenziju elektronske špijunaže. Takvu distopijsku predstavu o totalnoj kontroli imali su do sada samo najmaštovitiji pisci SF romana
I ove večeri se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Novom Sadu se protestuje zbog privođenja dvojice muškaraca, Novi Pazar najavio blokadu bez prekida, dok se u Šapcu protestuje protiv iskopavanja litijuma
Nakon objave profesora Gorana Markovića, u kojoj se navodi da je uvaženom profesoru uručen otkaz od strane Akademije umetnosti, Akademija se obratila javnosti kako bi, prema njihovim rečima, demantovali brojne netačne navode koji stoje u pomenutoj objavi i razjasnili detalje vezane za angažman profesora
Beograđani su jutros mogli da primete učestale prelete aviona iznad glavnog grada. Razlog za pojačanu aktivnost u vazdušnom prostoru je priprema za promociju najmlađih oficira Vojske Srbije, objasnilo je Ministarstvo odbrane
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
