Povodom Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, koji se obeležava 10. maja, „Batut“ podseća: kretanje je lek. U Srbiji, samo 11 odsto građana redovno vežba, dok deca sve više sede i sve manje se kreću
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je da će u subotu, 10. maja, kao i svake godine biti obeležen Međunarodni dan fizičke aktivnosti koji ima za cilj promovisanje svakodnevne umerene fizičke aktivnosti.
Ovaj dan se obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a na svom sajtu „Batut“ navodi da obeležavanje ovog dana omogućava podizanje svesti javnosti o prednostima fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti.
Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.
„Fizička neaktivnost, uz nepravilnu ishranu, predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. U svetu je približno 31 odsto odraslih osoba i 80 odsto adolescenata nedovoljno fizički aktivno“, navodi se u objavi na sajtu „Batuta“.
Nedovoljna fizička aktivnost
Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini, 41 odsto odraslih ispitanika bilo je nedovoljno fizički aktivno, dok populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno.
Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7 odsto ispitanika.
Svaki 11. stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.
Osim ovih podataka, „Batut“ je objavio i rezultate analitičke studije „Zdravlje stanovništva Srbije 2001-2020″ koju je sam sproveo i koja je pokazala da je deformacija kičmenog stuba na sistematskim pregledima učenika osnovnih škola u 2020. godini bila registrovana kod 12 odsto pregledanih učenika, a deformacija stopala kod 13,8 odsto.
Kod učenika srednjih škola u 2020. godini deformacije kičmenog stuba imalo je 14,5 odsto pregledanih učenika, a deformitete stopala 8,3 odsto.
Dečaci aktivniji od devojčica
Na osnovu rezultata Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Srbiji iz 2022. godine, u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica.
Rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82 odsto u 2013. godina na 68,5 odsto u 2019. godini.
„U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 minuta intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente“, objavljeno je na sajtu „Batuta“.
Kako povećati fizičku aktivnost
U objavi „Batuta“, ukazuje se da je redovna umerena fizička aktivnost jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja.
Navode da za vežbanje nije neophodno izdvojiti mnogo vremena u toku dana i da bi bilo dobro da neka fizička aktivnost postane sastavni deo ljudskih dnevnih obaveza.
„Batut“ daje i nekoliko saveta o tome kako povećati fizičku aktivnost.
„Ukoliko do sada niste bili aktivni, krenite postepeno, jer preterano opterećenje može pre da naškodi nego da koristi vašem zdravlju“, upozoravaju iz Instituta za javno zdravlje.
Oni savetuju postepeno produžavanje vremena aktivnosti i opterećenja i raznovrsnu fizičku aktivnost. Uz to, dobro je vežbati sa prijateljima.
„To je dobar stimulans da ne preskačete termine, a i biće vam prijatnije u poznatom društvu“, navodi se u objavi.
„Batut“ savetuje pešačenje umesto vožnje kolima, kao i korišćenje stepenica umesto lifta.
„Svakoga dana šetajte najmanje pola sata. To znači da siđete dve autobuske stanice ranije da biste se prošetali dvadesetak minuta, a pri povratku jednu stanicu ranije što je dodatnih 10 minuta šetnje“, navode.
Još jedan savet je ograničavanje vremena provedenog uz računar i televiziju. Umesto toga, što više slobodnog vremena trebalo bi provoditi u prirodi – šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera, odbojka, košarka, fudbal…
„Po zdravlje hodajte ka reci, a ne ka apoteci“, poručuju iz Batuta.
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
