Umesto beogradske vile od posebnog kulturnog i istorijskog značaja u Petrogradskoj 18, koja je bila ukras Krunskog venca, zida se stambeni objekat nalik mnogima u Beogradu
Počelo je rušenje vile u Petrogradskoj 18, na beogradskom Vračaru. Vila je deo ambijentalne celine Krunski venac i nije ni ruinirana ni zapuštena.
Nedavno se iz promo teksta u medijima saznalo da će umesto ove lepe beogradske vile biti podignut stambeni objekat koji se ističe „pažljivo osmišljenom arhitekturom i konceptom koji duboko poštuje prošlost“, da buduća zgrada „odiše elegancijom i sofisticiranošću kroz pažljiv izbor materijala i detalja, pozivajući na istraživanje i uživanje“, da „umesto da sledi dozvoljene urbanističke parametre i moguću spratnost buduće zgrada, investitor se kroz projektovanje odlučio za manji objekat, izražavajući tako poštovanje prema identitetu Vračara i željama lokalne zajednice“.
Ovo su samo neki detalji zbog kojih investitor tvrdi da će ova istorijska ambijentalna celina biti lepša ako poruše njenu neimarsku vilu po kojoj je bila prepoznatljiva, i umesto nje sagrade zgradu kakvih je pun Beograd.
Investitori, ali i vlasnici, postojećeg i budućeg objekta su dve firme – „Luz“, čiji je vlasnik Aleksandra Babarogić, i „Maluba“, čiji je vlasnik Marko Babarogić. Na građevinskoj tabli se takođe navodi i da je izvođač radova „Talason sistem“, čiji je vlasnik Miroslav Bilanović.
Urbanistički plan u interesu investitora
Svega ovog ne bi bilo da pre nekoliko godina nije usvojen urbanistički plan kojim je građevinskim investitorima omogućeno da po Krunskom vencu rade šta im je volja.
Taj plan je usvojen iako je još 2018. Goran Vesić obećao, da više nijedna kuća na Krunskom vencu neće biti srušena, i da je ceo ambijent stavljen pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je inicirao i izradu plana detaljne regulacije za taj deo grada.
U pomenutom promo tekstu, vlasnik buduće zgrade na parceli Petrogradska 18, ističe da je sve uradio uz saglasnost Zavoda z zaštitu spomenika kulture Beograda.
Profesori Medicinskog fakulteta Miloš Bajčetić i Dušan Škiljević postali su žrtve koordinisane hajke uprave fakulteta i Ministarstva prosvete. Njihovi studenti se ne mire sa time
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
„Istorija je pokazala da nijedna vlast kao ova sadašnja nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić
O setu pravosudnih zakona koje je podneo poslanik Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića Skupština Srbije glasa 28. januara
Početak ponovljenog suđenja nekadašnjoj državnoj sekretarki u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović odložen je zbog zahteva za izuzeće postupajućeg tužioca Milenka Mandića
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
