Otvoreni su šalteri za prijavu nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti. Kako ide prijava i šta je od dokumenata neophodno za legalizaciju objekata
Prijava za legalizaciju objekata koji to nisu počela je u ponedeljak (8. decembar) i moguća je na tri načina: preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata Pošte Srbije.
Za prijavu nelegalnih objekata za legalizaciju, kojih je u Srbiji oko pet miliona, prema novom zakonu građani imaju dva meseca, a nadležni navode da je potrebna minimalna dokumentacija.
Za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna je važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu – ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, broj katastarske parcele, podaci o vrsti, površini i spratnosti objekta, kao i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.
Obavezna je prijava svakog pomoćnog objekta na placu, šupe, garaže i slično, a ako je deo objekta već legalizovan, treba prijaviti onaj deo koji nije prošao legalizaciju.
Zahtev se može podneti i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.
Advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije Đorđe Vukotić za Forbes Srbija objasnio je da ako je kao vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi u katastru uknjiženo drugo fizičko ili pravno lice, mora se dostaviti „vlasnička dokumentacija“.
To je ugovor o kupovini parcele, ugovor o zajedničkoj gradnji, presuda kojom se utvrđuje vlasnik parcele ili neki drugi dokument kojim se dokazuje da postoji pravni osnov za izgradnju na parceli.
Zakon propisuje da je uz taj „vlasnički dokument“ u tri slučaja obavezno dostavljanje i elaborat geodetskih radova. I to u slučaju legalizacije stambene i/ili poslovne zgrade sa više posebnih delova, prostora adaptiranog od zajedničkih prostorija, kao i objekta koji nije vidljiv na satelitskom snimku.
Ako se prijava podnosi preko punomoćnika, on uz prijavu mora podneti uredno punomoćje, navodi Vukotić.
Po zakonu punomoćja moraju biti overena kod javnog beležnika. U praksi javne uprave i sudova punomoćja advokatima ne moraju biti overena.
Kako objašnjava Vukotić, poželjno je uz prijavu uvek dostaviti elaborat geodetskih radova i/ili veštačenje o površini objekta. RGZ neće moći da upiše u katastar kvadraturu objekta samo na osnovu izjave o površini objekta.
Legalizacija košta od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama.
Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
U resornom ministarstvu kažu da su opštine i Pošta Srbije spremne za legalizaciju i da sada konačno rešavamo problem koji je nasleđivan generacijama.
Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama koje su planirane za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države, piše RTS.
Građani koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu na vreme mogu je podneti u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz dokaz za opravdanost kašnjenja.
Legalizacija „za 100 evra”: Šta se krije iza najavljene mere
Izvor: RTS/Forbs Srbija
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
