Foto: Vesna Anđić
Sa prosečnim rezultatom 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su prema PISA istraživanju daleko ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja objavio je izveštaj sa osnovnim rezultatima zadataka iz kreativnog mišljenja učenika, dobijenih u ciklusu PISA 2022, a dodatni spektar analiza za potrebe kreatora obrazovnih politika će biti objavljen u posebnoj publikaciji polovinom jula.
Šta pokazuju PISA rezultati iz kreativnog mišljenja na svetskom nivou?
Na PISA testovima kreativnog mišljenja moguće je bilo ostvariti 60 poena.
Najuspešniji su bili učenici iz Singapura koji su imali prosečan rezultat 41 poen, slede Koreja (38), Kanada (38) i Australija (37).
Iznad OECD proseka zemalja učesnica koji je iznosio 33 poena, statistički značajno bolje rezultate su ostvarili učenici u Estoniji i Finskoj (36), kao i Poljskoj i Portugaliji (34).
Na nivou proseka su se našle Španija i Mađarska (33), kao i Francuska i Holandija (32).
Najmanji broj poena u proseku su osvojili đaci iz Dominikanske Republike, Maroka, Uzbekistana, Filipina i Albanije (između 13 i 15 poena).
Rezultati učenika iz Srbije
Sa prosečnim rezultatom od 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su statistički postigli niži rezultat od prosečnog za OECD u kreativnom mišljenju (33).
Naši đaci se statistički značajno ne razlikuje od učenika iz Slovačke, Meksika, Urugvaja i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
„Kada se uporedi postignuće Srbije sa referentnim zemljama (tj. onima koje su ili geografski blizu zemlji ili imaju sličan bruto nacionalni dohodak), nalazimo da su zemlje u okruženju zabeležile statistički značajno slabije rezultate u poređenju sa OECD prosekom (33). Ipak, petnaestogodišnji učenici iz Mađarske (31), Hrvatske i Slovenije (30) bili su uspešniji od učenika iz Srbije, dok su učenici iz Rumunije (26), Bugarske (21) i Severne Makedonije (19) bili manje uspešni od učenika iz Srbije“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su rezultati naših učenika u kreativnom mišljenju u skladu sa očekivanim rezultatima na osnovu njihovih rezultata iz matematike i rezultata u čitanju.
I prema tome smo, ispod proseka zemalja učesnica PISA 2022 istraživanja.
Sve balkanske zemlje imale loš rezultat
Profesorka srpskog jezika i članica sindikata prosvete Nezavisnost Vesna Vojvodić Mitrović rekla je ranije za „Vreme” da sve balkanske zemlje postigle loše rezultate.
“Nema nikakve sumnje da naši učenici, kao ni deca u regionu, nisu intelektualno i kognitivno inferiorni niti superiorni u odnosu na druge ispitanike na svetu, ali je očigledno da obrazovni sistem ne podstiče niti razvija njihove potencijale na način koji bi bio produktivan i koristan celom društvu. Umesto da sa reproduktivnog znanja pređemo na problemski zasnovanu nastavu i kritičku zapitanost, mi slavimo tuđe padove na PISA rangiranju”, rekla je ranije Vojvodić Mitrović.
Ona je upozorila da je žalostan nedostatak hrabrosti za realno sagledavanje istine – društvo koje ima mnoštvo problema i izazova jedini nepresušni izvor napretka treba i mora da vidi u domaćoj pameti i funkcionalnim znanjima.
Samim tim, dodala je, da bi depolitizacija obrazovnog sistema i podizanje ugleda nastavničke profesije morali da budu prioriteti.
PISA test nudi najrelevantnije spoljašnje evaluiranje onoga šta naši petnaestogodišnjaci znaju i umeju da urade, odnosno u kojoj meri su sposobni da znanja stečena u školi, porodici, široj zajednici, na internetu upotrebe u realnim životnim situacijama.
Izvor: Danas
Jelenko Pijevac uhapšen je zbog sumnje da je početkom novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković u šatorskom kampu ispred Skupštine u Beogradu, znanom kao Ćacilend
Republički geodetski zavod saopštio je danas da su građani podneli više od 420.000 prijava od 8. decembra, kada je počela prijava u okviru procesa „Svoj na svome“ - evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti
Na društvenim mrežama se pojavljuju AI generisani snimci lekara i javnih ličnosti koji žele da vam kažu „istinu” o farmaceutskoj industriji i da vam „zavaljaju” preparate za mršavljenje sumnjivog porekla
„Čini se da se optužba rukovodila ogorčenjem javnosti zbog pada nadstrešnice, a ne činjenicama kojima raspolaže u predmetu, jer je postupak obustavljen zbog nepostojanja opravdane sumnje“, kaže za „Vreme“ javni tužilac Goran Ilić
Srbiji manjka kvalitetnih profesora, saopštio je Akademijski odbor za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i apelovao na direktore škola da preispitaju ranije donete odluke o neprodužavanju ugovora o radu i suspenzijama nastavnog kadra
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
