U Hrvatskoj su stupile na snagu izmene i dopune Krivičnog zakona u vezi sa napuštanjem kućnog ljubimca, domaće ili divlje životinje. Za ovo krivično delo preti kazna do godinu dana zatvora, a ukoliko je napuštanjem prouzrokovana smrt neodgovoran vlasnik bi mogao da ode na robiju i do dve godine.
Kazne za ubijanje i mučenje životinja povišene su na kaznu zatvora do dve ili tri godine ako se to delo počini iz koristoljublja, a zlostavljačima i ubicama životinja može se izreći i sigurnosna mera zabrane držanja i nabavljanja životinja u trajanju od jedne do pet godina.
Sve navedene novosti predlozi su koje je udruženje „Prijatelji životinja” poslalo Ministarstvu pravosuđa i uprave tokom rada na izmenama i dopunama Krivičnog zakona.
Predsednik udruženja „Prijatelji životinja” Luka Oman za „Vreme” kaže da je ovu kampanju udruženje pokrenulo peticijom na svom sajtu, a prema anketama podršku ovoj zakonskoj izmeni iskazalo je preko 80 posto stanovništva.
„Pored toga ljudi traže veće zatvorske kazne za one koji muče i ubijaju životinje, ne žele živeti među zlostavljačima i sve je veća svest o zaštiti i pravima životinja“, ukazuje Oman.
Ovo udruženje je saopštilo i da građani više neće morati da čekaju da veterinarska inspekcija reaguje na prijavu napuštanja, već će onoga ko napusti životinju moći odmah da prijave policiji.
Svake godine 10.000 napuštenih životinja
U Hrvatskoj se, prema rečima našeg sagovornika, svake godine napusti preko deset hiljada životinja, odnosno toliko ih završi u skloništima. Napuštaju se i domaće životinje, najčešće one za koje je neko već dobio državne podsticaje.
„Napuštanje životinja ima sve elemente krivičnog dela jer onaj ko napusti životinju dobro zna da joj preti patnja i smrt“, kaže Oman.
Objašnjava da životinja može stradati od udarca autmobila, od gladi, žeđi, hladnoće ili vrućine, a one koje prežive do skloništa čeka ih život u kavezu do pronalaska novog doma.
Kaže da napuštene životinje mogu izazvati saobraćajnu nesreću sa ljudskim žrtvama, prestrašene mogu nekog da napadnu, a njihovo zbrinjavanje plaća zajednica.
„U svemu navedenom krivac je upravo onaj koji ju je napustio. Stoga je veoma važno za društvo da se napuštanje životinja klasifikuje kao krivično delo i kažnjava zatvorskom kaznom. To je problem celog društva, ni životinje ni zajednica ne smeju ispaštati zbog nečije neodgovornosti“, dodaje on.
A veruju i da će upravo širenje informacije da se zbog napuštanja životinje može završiti i do dve godine u zatvoru preventivno delovati i da oni koji razmišljaju da napuste životinju neće rizikovati zatvorsku kaznu.
Takođe, veruju da će razmisliti i oni koji tek planiraju da nabave životinju da li imaju vremena, novca i strpljenja da se dobro brinu o njoj petnaestak godina i duže.
Prevencija kao ključ
Na pitanje kako da se zbrinu već napuštene životinje, Oman kaže da su najvažnije preventivne mere, te da je kontrola mikročipovanja u Hrvatskoj obavezna još od 2017. godine što bi značilo da su gradovi i opštine dužni da obilaze sve domove i proveravaju jesu li svi psi označeni mikročipom.
„Najvažnija preventivna mera je kastracija pasa i mačaka. U Hrvatskoj je obvezna kontrola razmnožavanja za sve kućne ljubimce, a gradovi i opštine mogu odrediti da kastracija bude obvezan način kontrole razmnožavanja za pse i mačke uz propisane izuzetke. Kastracija je obvezna za sve napuštene pse i mačke te mnogi gradovi finansiraju i kastraciju vlasničkih pasa i mačaka“, ukazuje Oman.
Naglašava da se skloništa mogu isprazniti i akcijama udomljavanja životinja i pozivanjem ljudi da ne kupuju životinje.
„Sramotno je kupovati životinje kao da su predmeti i time podržavati okrutnu industriju uzgoja kućnih ljubimaca uz toliki broj napuštenih životinja. Udomljavanjem se direktno spašava životinja iz skloništa i ujedno se oslobađa mesto za životinju kojoj je potrebno“, zaključuje naš sagovornik.
Dobar primer Slovenije
Zemlja koja je primer dobre prakse po pitanju zaštite životinja od napuštanja je, kaže Oman, Slovenija.
„Ne trebamo ići daleko da bismo došli do polupraznih skloništa koja služe za edukaciju i zbrinjavanje životinja u nevolji, a nisu servisi za neodgovornost građana. Mislim na Sloveniju koja je uvođenjem reda i postavljanjem strogih pravila koje je sramota prekršiti došla do znatnog smanjenja napuštenih životinja“, navodi Oman.
Dodaje da je Austrija u nekim svojim pokrajinama uvela dozvole za držanje životinja, odnosno svi koji planiraju da nabave životinju prvo moraju da saslušaju kratak kurs o svim obavezama kako bi zaista bili sigurni u svoju odluku.
„I zaista, imati neku životinju pod svojom brigom nije obaveza, već odluka, a uz odluku treba da idu i sve obaveze i odgovornost“, zaključuje Luka Oman.
Prijatelji životinja u saopštenju ističu da bi nove odredbe Krivičnog zakona trebalo da budu pokretač daljih zakonodavnih promena, a pre svega izmene Zakona o zaštiti životinja i pratećih pravilnika. Smatraju i da je bitno osnivanje inspekcije za zaštitu životinja i formiranje sektora za zaštitu životinja pri Ministarstvu poljoprivrede.
