Prošle godine su u saobraćajnim udesima poginula 134 pešaka u Srbiji, saopštio je MUP u sredu (17. januar). To znači da na svakih 65 sati po jedan pešak izgubi život, dok je povređenih daleko više.
MUP navodi da je čak četvrtina pešaka je poginula na mestima gde bi njihova bezbednost trebalo da bude neprikosnovena – na pešačkim prelazima, autobuskim stajalištima, kod škola i čak i na trotoarima.
Na vozače se apeluje da paze kako voze. Ali, apeli su već godinama uzaludni ako se ništa drugo ne preduzima, rekao je ranije saobraćajni inženjer Igor Velić za naš njuzleter Međuvreme.
„Brzina je faktor broj jedan“, naveo je Velić. „To je uzrok polovine nezgoda u Srbiji. Volimo da vozimo brzo.“
„Treba nam saobraćajno vaspitanje. U mnogim evropskim zemljama je to bitan deo školovanja, i uzima se da može smanjiti broj nezgoda za 20 do 40 odsto“, smatra on.
Samo Novi Sad pravi neke pomake
Prema broju smrti na drumu, Srbija kaska petnaestak godina u odnosu na prosek EU, a oko 25 godina u odnosu na Švedsku, kao jednu od zemalja sa najbezbednijim saobraćajem.
Velić se poslednjih godina najviše zanima nekim srećnijim gradovima kao što su Stokholm ili Oslo, gde se vozi najviše 30 na sat i ulice se prave tako da preduprede nezgode.
„Koliko u Beogradu ima trotoara koji su zauzeti parkiranim vozilima gde pešaci gube prostor za kretanje? Previše je automobila, a nadležni ne reaguju“, kritikuje Velić.
Navodi da se poslednjih godina pozitivni pomak primećuje samo u Novom Sadu – onde se stavlja akcenat na biciklističke staze i usporava saobraćaj.
Sve za jačeg
Za ukupno loše stanje ovaj saobraćajni inženjer krivi svoje kolege: „Oni sve projektuju za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile. Imamo mnogo stručnjaka, ali oni su znanje podredili politici.“
„Kao da su svi na strani jačeg, a to je automobil – tu su osiguravajuće kuće, naftne kompanije, kapital“, rekao je Velić.
