Dok ostatak Balkana piše o zlodelima za koje je preminuli general Nebojša Pavković proglašen krivim, srpski režimski mediji se opraštaju od "heroja". "Novosti" opisuju njegov život u zatvoru Haškog tribunala za ratne zločine kao da je bio žitelj kakvog ugodnog staračkog doma
„Ostaje upamćen kao vojni komandant čija je karijera bila usko povezana sa najtežim ratnim sukobima kraja 20. veka, ali i kao osoba koja je u Hagu održavala ljudske odnose i prijateljstva čak i u teškim okolnostima zatvora.“
Ovako nakon smrti „Novosti“ pišu o geberalu Nebojši Pavkoviću, čoveka koji je osuđen na 22 godine zatvora zbog učešća u „udruženom zločinačkom poduhvatu“ tokom rata na Kosovu, čiji je cilj bio progon i prisilno uklanjanje kosovskih Albanaca, stoji u presudi. Takođe je proglašen krivim za ubistvo.
Relativizacija zločina prisutna je u Srbiji odavno, a kada su osuđeni ratni zločinci u pitanju, ide se čak i korak dalje – njihova zlodela se proglašavaju herojskim.
„Novosti“ prenose tople ljudske anegdote iz zatvorskih ćelija ratnih zločinaca, kao da su u Hagu bili na nekakvom specifičnom odmoru, a ne pritvoreni zbog teških optužnica i presuda.
„Tokom boravka u Hagu, general Pavković je delio isti sprat sa Vojislavom Šešeljem“, prenose „Novosti“ šta je Pavković jednom ispričao u emisiji Balkan info. „U intervjuima je isticao da su imali korektne i prijateljske odnose. Bili smo na istom spratu pa smo se menjali. Imali smo izuzetno korektne odnose. Družili smo se, ja sam mu stalno spremao i kuvao. On je voleo da jede, pržio sam mu krompir, spremao mu pasulj, meso, kobasice, svašta sam mu spremao. Kad mu je poseta bila, mesio sam mu hleb. Na sport sam ga inspirisao da ide. Ja sam ga naterao da ide na fudbal, a posle nije mogao bez fudbala. Tako da smo bili u jako dobrim odnosima.“
Ipak, za one koje Pavkovićev karakter zaista interesuje, pomno je pisao novinar „Vremena“ Dejan Anastasijević:
„Najveća Pavkovićeva ljubav i strast bile su rezervisane za jednu osobu – njega samog. On je u nekom trenutku svoje karijere očigledno shvatio da mu ni pamet, ni lep izgled, ni vojnička veština, pa ni suptilne emocije neće pomoći da dobije mesto za koje je smatrao da mu pripada, pa se svojski dao na umetnost druge vrste, u narodu poznatu kao šlihtanje. Tu se pokazao kao nenadmašan. Slobodan Milošević i supruga mu Mira voleli su da oko sebe imaju laskavce i ulizice, ali teško da je iko od svite išao tako daleko kao Pavković. Hvalospevi Miloševiću, kao najmudrijem, najčasnijem, najboljem državniku u istoriji Srbije, bili su nešto što se samo po sebi razume, ali ko bi se drugi setio da na pištolj ugravira sopstveni lik i to pokloni Predsedniku?“
„Simpatične pričice“ iza rešetaka mediji tesno povezani sa naprednjačkim režimom prenose kao da su akteri kojekakvi borci za slobodu i očuvanje srpskog roda koji su žrtvovali sebe zarad opšteg dobra. Nije ni čudo što pišu o kobasicama i prijateljskim odnosima, kada iz vrha vlasti stižu veoma slični komentari nakon smrti ratnog zločinca.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz telegram saučešća porodici, naveo je da je Pavković „ostavio trag oficira koji je svoju dužnost obavljao sa snažnim osećajem odgovornosti, posvećenosti i pripadnosti Srbiji“.
„Generacije vojnika i starešina pamtiće ga po radu, disciplini i uverenju da se uniforma nosi sa čašću, a reč drži kao zavet. Svoj život posvetio je služenju zemlji i vojsci, a sećanje na njega čuvaće oni koji su s njim delili i teške i ponosne dane“, naveo je Vučić.
U vreme u kom su počinjeni zločini za koje je Pavković osuđen, Vučić je bio ministar informisanja u Vladi Srbije.
Ivica Dačić, lider socijalista, nekadašnje partije Slobodana Miloševića, a koji je danas ministar unutrašnjih poslova, poručio je da je Pavković „u teškim vremenima branio čast i dostojanstvo Srbije i njene vojske“.
Srbija je više puta kritikovana iz različitih međunarodnih izvora zbog odnosa prema osuđenim ratnim zločincima, između ostalog i u godišnjim izveštajima Evropske unije o napretku u procesu pridruživanja.
Ipak, država ne odustaje od drugovanja sa njima i iskazivanja dubokog poštovanja. Tako su osuđeni ratni zločinci poput Šljivančanina, Pavkovića, Karadžića, Mladića u srpskoh ratnoj istoriji dobili uloge hrabrih ratnika koji su se rukovidili čašću i idealima.
Vojvoda Šešelj je jedini pravi konkurebt Vučiću po broju nastupa na televizijama Informer i Pink.
Šta Milorad Ulemek Legija misli u zatvoru, dok služi maksimalnu kaznu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, književni poduhvati Ratka Mladića i Radovana Karadžića, osuđenika za genocid u Srebrenici ili pak ratni dnevnik generala Nebojše Pavkovića, koji je pred Haškim tribunalom osuđen za zločine na Kosovu, često može da se pročita ili čuje u srpksim medijima. Na spisku je još jedan osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin koji je navodno „branio istinu“ u ratovima devedesetih.
„Završili ste tek osmi razred, a vaša kreativnost i hrabrost su nas potpuno razoružale. Gledamo vas kako ponosno nosite bedževe i simbole „Studenti pobeđuju“ i znamo da za budućnost ove borbe ne moramo da brinemo“, poručili su studenti maturantima
JP „Beogradska tvrđava“ je zatvorila četiri ulaza na Gornji grad. Da li to znači da tamo nije bezbedno i pored kamera i fizičkog obezbeđenja
CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisuje regionalni studentski konkurs „Ekoton 26: Novi prostori suživota“
Na sednici Lekarske komore Srbije na kojoj se biraju novi direktor, predsednik Skupštine i ostali organi utvrđene su brojne nepravilnosti. Medijima nije dozvoljen pristup
Tokom višedecenijske karijere Vanda Kučera je ostavila snažan trag kroz rad u vodećim komunikacionim agencijama i medijima
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
