Oproštaj od „srpskog heroja“: Tople zatvorske priče iz života generala Pavkovića

„Ostaje upamćen kao vojni komandant čija je karijera bila usko povezana sa najtežim ratnim sukobima kraja 20. veka, ali i kao osoba koja je u Hagu održavala ljudske odnose i prijateljstva čak i u teškim okolnostima zatvora.“

Ovako nakon smrti „Novosti“ pišu o geberalu Nebojši Pavkoviću, čoveka koji je osuđen na 22 godine zatvora zbog učešća u „udruženom zločinačkom poduhvatu“ tokom rata na Kosovu, čiji je cilj bio progon i prisilno uklanjanje kosovskih Albanaca, stoji u presudi. Takođe je proglašen krivim za ubistvo.

Relativizacija zločina prisutna je u Srbiji odavno, a kada su osuđeni ratni zločinci u pitanju, ide se čak i korak dalje – njihova zlodela se proglašavaju herojskim.

Mesio Šešelju hleb i terao ga na sport

„Novosti“ prenose tople ljudske anegdote iz zatvorskih ćelija ratnih zločinaca, kao da su u Hagu bili na nekakvom specifičnom odmoru, a ne pritvoreni zbog teških optužnica i presuda.

„Tokom boravka u Hagu, general Pavković je delio isti sprat sa Vojislavom Šešeljem“, prenose „Novosti“ šta je Pavković jednom ispričao u emisiji Balkan info. „U intervjuima je isticao da su imali korektne i prijateljske odnose. Bili smo na istom spratu pa smo se menjali. Imali smo izuzetno korektne odnose. Družili smo se, ja sam mu stalno spremao i kuvao. On je voleo da jede, pržio sam mu krompir, spremao mu pasulj, meso, kobasice, svašta sam mu spremao. Kad mu je poseta bila, mesio sam mu hleb. Na sport sam ga inspirisao da ide. Ja sam ga naterao da ide na fudbal, a posle nije mogao bez fudbala. Tako da smo bili u jako dobrim odnosima.“

Ipak, za one koje Pavkovićev karakter zaista interesuje, pomno je pisao novinar „Vremena“ Dejan Anastasijević:

„Najveća Pavkovićeva ljubav i strast bile su rezervisane za jednu osobu – njega samog. On je u nekom trenutku svoje karijere očigledno shvatio da mu ni pamet, ni lep izgled, ni vojnička veština, pa ni suptilne emocije neće pomoći da dobije mesto za koje je smatrao da mu pripada, pa se svojski dao na umetnost druge vrste, u narodu poznatu kao šlihtanje. Tu se pokazao kao nenadmašan. Slobodan Milošević i supruga mu Mira voleli su da oko sebe imaju laskavce i ulizice, ali teško da je iko od svite išao tako daleko kao Pavković. Hvalospevi Miloševiću, kao najmudrijem, najčasnijem, najboljem državniku u istoriji Srbije, bili su nešto što se samo po sebi razume, ali ko bi se drugi setio da na pištolj ugravira sopstveni lik i to pokloni Predsedniku?“

Helikopter generala Pavkovića

Teški dani

„Simpatične pričice“ iza rešetaka mediji tesno povezani sa naprednjačkim režimom prenose kao da su akteri kojekakvi borci za slobodu i očuvanje srpskog roda koji su žrtvovali sebe zarad opšteg dobra. Nije ni čudo što pišu o kobasicama i prijateljskim odnosima, kada iz vrha vlasti stižu veoma slični komentari nakon smrti ratnog zločinca.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz telegram saučešća porodici, naveo je da je Pavković „ostavio trag oficira koji je svoju dužnost obavljao sa snažnim osećajem odgovornosti, posvećenosti i pripadnosti Srbiji“.

Haški sud zatvara predmet Pavković i drugi

„Generacije vojnika i starešina pamtiće ga po radu, disciplini i uverenju da se uniforma nosi sa čašću, a reč drži kao zavet. Svoj život posvetio je služenju zemlji i vojsci, a sećanje na njega čuvaće oni koji su s njim delili i teške i ponosne dane“, naveo je Vučić.

U vreme u kom su počinjeni zločini za koje je Pavković osuđen, Vučić je bio ministar informisanja u Vladi Srbije.

Ivica Dačić, lider socijalista, nekadašnje partije Slobodana Miloševića, a koji je danas ministar unutrašnjih poslova, poručio je da je Pavković „u teškim vremenima branio čast i dostojanstvo Srbije i njene vojske“.

Staro drugovanje

Srbija je više puta kritikovana iz različitih međunarodnih izvora zbog odnosa prema osuđenim ratnim zločincima, između ostalog i u godišnjim izveštajima Evropske unije o napretku u procesu pridruživanja.

Ipak, država ne odustaje od drugovanja sa njima i iskazivanja dubokog poštovanja. Tako su osuđeni ratni zločinci poput Šljivančanina, Pavkovića, Karadžića, Mladića u srpskoh ratnoj istoriji dobili uloge hrabrih ratnika koji su se rukovidili čašću i idealima.

Vojvoda Šešelj je jedini pravi konkurebt Vučiću po broju nastupa na televizijama Informer i Pink.