Svedočimo istim napadima na medije pod sličnim optužbama, bez procesuiranja nalogadavaca, i strepimo da mogu biti ponovljeni, saopšteno je iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje podseća da se napad na medije nije dogodio samo u Srbiji 1999. godine
Povodom 25 godina od bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije i pogibije 16 radnika javnog servisa, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da „iako nema sumnje da je RTS korišćen kao sredstvo ratne propagande, ne postoji razumno opravdanje za napad NATO„.
Iako je NATO zgradu RTS stavio na listu legitimnih meta i najavio bombardovanje, zaposleni u državnoj televiziji nisu evakuisani već su svesno žrtvovani, a njihova pogibija zloupotrebljena je u propagandne svrhe tadašnjeg režima, saopštio je NUNS.
Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović, jedini osuđen za taj zločin, podsećaju iz NUNS-a i napominju da ni državni, ni vojni vrh nisu učinili ništa da se zaposleni u RTS zaštite.
„Prošlo je 25 godina od zločina, a njihova odgovornost se ne pominje. Nije utvrđen lanac odgovornosti za smrt radnika, a njihova pogibija tretirana je kao posledica nepostupanja odgovornog lica po propisima o zaštitnim merama“, ukazao je NUNS.
Ni prvi ni poslednji napad na medije
NUNS je podsetio da je, pre tog strašnog ratnog zločina u beogradskoj Aberdarevoj ulici, tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini, oružana sila predvođena Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem u Sarajevu srušila, između ostalog, zgradu novinske kuće Oslobođenje i teško oštetila zgradu RTV doma.
„U tim bombardovanjima bilo je ljudskih žrtava, a sličan zločin dogodio se pre tri godine kada su izraelske vojne snage bombardovale zgradu u Gazi u kojoj je bilo sedište više medija, između ostalih Al Džazire i Asošijeted presa, pod izgovorom da se u zgradi kriju pripadnici Hamasa”, navode iz NUNS-a.
Dakle, svedočimo istim napadima na medije pod sličnim optužbama i bez procesuiranja nalogadavaca, i strepimo da mogu biti ponovljeni, dodao je NUNS.
„Budući da su danas na vlasti mnogi koji su vladali Srbijom devedesetih godina prošlog veka, ovom prilikom ih podsećamo na posledice medijskog mraka iz tog vremena. Jedna od njih je i pogibija radnika RTS, a da RTS nije bestidno zloupotrebljavan ratnih devedesetih, stradanje mnogih drugih nedužnih ljudi bilo bi izbegnuto”, upozoravaju iz NUNS-a.
Nije prekinuto samo emitovanje, već i 16 ljudskih života
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, tokom emitovanja vesti, u 2 sata i 6 minuta, bomba iz NATO bombardera pogodila je deo zgrade RTS u centru Beograda.
Tada su na radnom mestu poginuli: Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stoimenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Slobodan Jontić, Milovan Janković i Tomislav Mitrović.
Iako u Srbiji trenutno čak troje ljudi štrajkuje glađu, stiče se utisak da su građani u velikom broju prilično indiferentni prema tom najekstremnijem obliku mirnog protesta. A i nemaju svi iste motive
Tačno u 10 sati auto-prevoznik Milomir Jaćimović započeo je štrajk glađu ispred Banovine u Novom Sadu. Traži da mu vlast vrati autobuse, poništi besmislene kazne i prestana da ga šikanira zato što prevozi studente na proteste
Vlada Srbije je odlučila da osnuje Fakultet srpskih studija odvajanjem određenih departmana sa Filozofskog fakulteta u Nišu, što je izazvalo reakciju rukovodstva fakulteta. Najavljen je protest u Niškoj Banji
Dijana Hrka, majka jedne od žrtava nesreće u Novom Sadu, deveti dan štrajkuje glađu kod Skupštine Srbije. Tvrdi da je jutros bačen topovski udar
Organizacija Beograd u pokretu upozorila je da se Servisni centar Beograda - 11011 „bukvalno raspada“ i da je samo privid efikasnosti i brige o građanima
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
