Nedavno su doneti novi pravilnici koji su, kako piše na sajtu Ministarstva prosvete, deo aktivnosti kojima se jača vaspitna uloga škola i obrazovnog sistema za prevenciju i kao odgovor na nasilje. Na koji način se to, između ostalog, čini?
Ministarstvo prosvete u odgovoru na upit “Vremena” piše da je, s obzirom na to da su se izmene zakona u najvećem delu odnosile na dodatno uređivanje pitanja ocenjivanja učenika, a posebno i ocenjivanja vladanja, ministarka prosvete donela ovaj pravilnik u cilju nesmetanog funkcionisanja poslova obrazovanja.
Ostaje nejasno šta konkretno znači “nesmetano funkcionisanje poslova obrazovanja”.
Sporan član pet
U članu 5 Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju kaže se da ukoliko više od polovine roditelja učenika iz istog razreda smatra da neki nastavnik nešto ne radi u skladu sa zakonom i ovim Pravilnikom, škola će sprovesti određene procedure.
Ujedno, ovo je član oko koga se najviše diglo bure u javnosti.
Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije za “Vreme” objašnjava, da se sporni član 5 novog Pravilnika o ocenjivanju ne odnosi na srednje škole. Takođe, ona podseća da su roditelji i do sada imali pravo prijave i da je ona mogla biti anonimna.
“Na ovaj način su definisani određeni koraci. Ukoliko se više od pola roditelja u odeljenju obrati odeljenskom starešini, onda on sa time upoznaje predmetnog nastavnika i direktora škole, pa se organizuje stručno veće koje razmatra prijavu”, kaže Vesna Jerotijević.
Ukoliko se, na primer, prijava odnosi na predmetnog nastavnika iz matematike, stručno veće čine profesori matematike, fizike i, uopšte, aktiv prirodnih nauka. Ako se vidi da je prijava neosnovana, onda je veće može odbaciti, te u toj situaciji nastavnik ne snosi nikakvu odgovornost.
Mnoge odluke se donose ad hok
Iz Ministarstva prosvete kažu da je, kada je reč o članu 5 i navedenim stavovima, ideja da škola bude prva koja će imati uvid u navode roditelja, koja će te navode preispitati i doneti odluku u najboljem interesu učenika i na taj način unaprediti kvalitet obrazovno-vaspitnog rada.
Docentkinja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, psihološkinja Dobrinka Kuzmanović, smatra da se mnoge odluke donose ad hok, te da nije videla da su sprovedena istraživanja, niti da postoje statistički podaci o tome koliko se roditelja žalilo na rad nastavnika.
“Ne znam čime je isprovocirano donošenje ove mere. Zašto je ovaj stav u okviru člana 5? Da li se povećao broj prijava nastavnika? Otkud to dodatno zatezanje? Da li smo pitali nastavnike? A učenike?”, pita se Dobrinka Kuzmanović.
Ministarstvo u odgovoru piše da donošenje novih, ali i izmena starih podzakonskih akata, priprema na osnovu iskustva škola i primene propisa u praksi, odnosno da se uzimaju u obzir iskustva nastavnika i roditelja.
“Takođe, u obzir su uzimane i pojedinačne predstavke roditelja prosvetnoj inspekciji, kao i ishodi tih predstavki”, navodi Ministarstvo.
Dalje kažu i da odredbe navedenog člana nemaju za cilj da bilo koga ponize imajući u vidu “da su roditelji najbliži saradnici, a ne suprotstavljena strana nastavniku.”
Novi Pravilinik – stari problemi
Dobrinka Kuzmanović ukazuje da je Pravilnik gotovo identičan kao prethodni, osim pomenutog novog dela koji se tiče procenjivanja rada nastavnika i stručnih saradnika od strane roditelja đaka.
“Zaista nisam videla suštinske promene. Drugim rečima, sve što smatram da nije bilo dobro u prethodnom Pravilniku, mislim da novim i dalje nije rešeno”, ističe Dobrinka Kuzmanović.
Ceo tekst o tome šta zaista predstavlja i šta donosi član pet Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnim školama? Da li su tako rešeni problemi koji su ranije postojali? Kako će biti regulisana đačka ocena iz vladanja? I misli li iko o dostojanstvu prosvetnih radnika pročitajte u novom broju nedeljnika “Vreme”.
Ceo tekst o novom Pravilniku Ministarstva prosvete i drugim problemima u obrazovnom sistemu čitajte u novom broju „Vremena“ koji u čevrtak (22. februar) stiže na kioske. Ovde se možete pretplatiti na naša izdanja.
