Gradski zvaničnici u Nišu tvrde da su posadili hiljade stabala, ali kritičari kažu da mladice ne mogu da nadoknade posečena velika stabla. I da u celom Nišu još jedva mogu da se nađu zelene površine – sve je zgrada, parking, beton
Prethodne četiri godine radnici Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“, prema rečima direktora Ivana Mihajlovića, posadili su oko šest hiljada stabala, a posekli 290.
Iz ovog preduzeća ne odgovaraju gde je tačno tih šest hiljada stabala koja su ozelenila Niš, pišu Južne vesti.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za „Vreme“ kaže da ne sumnja u tačnost izjave da su stabla posađena i da je to za pohvalu, ali veći je problem taj što posečena stabla ne mogu da se porede sa posađenim mladicama.
Naime, kaže da su posečena već formirana stabla, a jedno veliko stablo u proizvodnji kiseonika i prečišćavanju vazduha vredi kao sto mladih.
Krajem januara su bila posečena stabla kod niškog Naučno-tehnološkog parka. Građani su tada rekli da strahuju od betona, a iz Zelenila su obećali 100 novih stabala.
Od betona nema mesta za sadnju drveća
Postoji veliki problem, kaže Dašić, što „Mediana“ ne može da sadi nova stabla jer postoji određen broj propisan za gustinu u parkovima, te kada bi se sadilo više od toga, park bi prerastao u šumu.
„Mi imamo drastično smanjenje broja i veličine zelenih površina u Nišu“, ukazuje naš sagovornik.
Nedavno je bila organizovana i nagradna igra, gde su građani bili pozvani da pronađu zgrade koje ispunjavaju uslove propisane zakonom i za to dobiju 10.000 dinara. Nagrada nije dodeljena jer – Nišlije nisu pronašle zgradu sa zakonskim minimumom zelenila.
„Ako i hoćemo da posadimo nešto novo u Nišu, nemamo gde jer je veliki broj zelenih površina, parkova, zelenila oko zgrada pretvoren u parkirališta, stambene zgrade“, ukazuje Dašić.
Nedostaje plan
Dodaje da je najgore to što novim Generalnim urbanističkim planom u bližoj budućnosti ne postoji plan ozelenjavanja Niša.
„Pre par godina Niš je imao 28.000 stabala, a da bi disao normalno trebalo bi da ima 50.000. Znači jedno stablo na tri stanovnika je minimum minimuma. Tako da mislim da bi taj strateški plan prvo trebalo da se bavi činjenicom kako postići evropski minimum, a onda ići na ono što je optimum – jedno stablo jedan čovek“, naglašava Dašić.
Zaključuje da i onaj mali broj stručnih ljudi koji hoće da rade svoj posao kako treba, ne mogu.
„Siguran sam da bi Niš mogao da posadi i 20.000 novih stabala, ali je pitanje gde jer nemamo trenutno takve planove, a koliko znam ne postoji ni naznaka da se ti planovi donose ili da se pripremaju“, kaže naš sagovornik.
Pored daljinskog grejanja postoji i daljinsko hlađenje. Međutim, ono nije zastupljeno u Srbiji. A moglo bi biti odlično rešenje u urbanim sredinama za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena
Sezona godišnjih odmora je počela, a sezona protesta u Srbiji nije završena. Studenti za Vidovdan zovu sugrađane u Beograd. Da li je sramota da se ide na letovanje dok se neko drugi na ulicama bori za pravdu, pogotovo kada režim preti odmazdom
Studentu Fizičkog fakulteta Viši sud u Beogradu odredio je meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor
Neslaganja između stvarne spoljašnje temperature i one koju osećamo dok se po vrućini preznojavamo nisu hir meteorologa. Zapravo iza svega stoji stručno objašnjenje
Nakon sprovedene sistematizacije na televiziji „Juronjuz", dvanaest zaposlenih – među njima sedmoro novinara – u sredu je ostalo bez posla. Prema saznanjima „Vremena“, gotovo svi su potpisnici saopštenja kojim se deo redakcije ogradio od nove uređivačke politike ove televizije
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
