Gradski zvaničnici u Nišu tvrde da su posadili hiljade stabala, ali kritičari kažu da mladice ne mogu da nadoknade posečena velika stabla. I da u celom Nišu još jedva mogu da se nađu zelene površine – sve je zgrada, parking, beton
Prethodne četiri godine radnici Javnog komunalnog preduzeća „Mediana“, prema rečima direktora Ivana Mihajlovića, posadili su oko šest hiljada stabala, a posekli 290.
Iz ovog preduzeća ne odgovaraju gde je tačno tih šest hiljada stabala koja su ozelenila Niš, pišu Južne vesti.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za „Vreme“ kaže da ne sumnja u tačnost izjave da su stabla posađena i da je to za pohvalu, ali veći je problem taj što posečena stabla ne mogu da se porede sa posađenim mladicama.
Naime, kaže da su posečena već formirana stabla, a jedno veliko stablo u proizvodnji kiseonika i prečišćavanju vazduha vredi kao sto mladih.
Krajem januara su bila posečena stabla kod niškog Naučno-tehnološkog parka. Građani su tada rekli da strahuju od betona, a iz Zelenila su obećali 100 novih stabala.
Od betona nema mesta za sadnju drveća
Postoji veliki problem, kaže Dašić, što „Mediana“ ne može da sadi nova stabla jer postoji određen broj propisan za gustinu u parkovima, te kada bi se sadilo više od toga, park bi prerastao u šumu.
„Mi imamo drastično smanjenje broja i veličine zelenih površina u Nišu“, ukazuje naš sagovornik.
Nedavno je bila organizovana i nagradna igra, gde su građani bili pozvani da pronađu zgrade koje ispunjavaju uslove propisane zakonom i za to dobiju 10.000 dinara. Nagrada nije dodeljena jer – Nišlije nisu pronašle zgradu sa zakonskim minimumom zelenila.
„Ako i hoćemo da posadimo nešto novo u Nišu, nemamo gde jer je veliki broj zelenih površina, parkova, zelenila oko zgrada pretvoren u parkirališta, stambene zgrade“, ukazuje Dašić.
Nedostaje plan
Dodaje da je najgore to što novim Generalnim urbanističkim planom u bližoj budućnosti ne postoji plan ozelenjavanja Niša.
„Pre par godina Niš je imao 28.000 stabala, a da bi disao normalno trebalo bi da ima 50.000. Znači jedno stablo na tri stanovnika je minimum minimuma. Tako da mislim da bi taj strateški plan prvo trebalo da se bavi činjenicom kako postići evropski minimum, a onda ići na ono što je optimum – jedno stablo jedan čovek“, naglašava Dašić.
Zaključuje da i onaj mali broj stručnih ljudi koji hoće da rade svoj posao kako treba, ne mogu.
„Siguran sam da bi Niš mogao da posadi i 20.000 novih stabala, ali je pitanje gde jer nemamo trenutno takve planove, a koliko znam ne postoji ni naznaka da se ti planovi donose ili da se pripremaju“, kaže naš sagovornik.
Pod sloganom „Ne damo Petu“ održan je skup pred Petom beogradskom gimnazijom. Profesori traže hitnu reakciju nadležnih organa i inspekcije rada i zaštitu zaposlenih od diskriminacije i mobinga
Posle prijatnih temperatura, u narednim danima novi toplotni talas u Srbiji
Za srpske novinare na Kosovu i košarkaški turnir ili bezazleni festival postaju izazov. Svuda se mogu pojaviti duge cevi. I svi – uključujući i institucije – obraćaju se često samo na albanskom pa ko razume
Iz Amerike je stigla vest da je šesnaestogodišnji A. R. izvršio samoubistvo, a da njegovi roditelji za to krive ChatGPT. Sledi niz pitanja: kakva je uloga roditelja u svemu tome?; kako prevenirati takve situacije? Konačno, mogu li deca da naprave razliku da se iza ChatGPT-a krije tehnologija, a ne čovek?
Poslednjih dana se na ulazak i izlazak iz Srbije iz susednih zemalja čeka i po nekoliko sati. Gde su najveće gužve
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
