Alarmantna je sitacija u srpskom obrazovanju, o čemu govori i podatak da se ove godine na Hemijskom fakultetu na nastavničkom smeru prijavio samo jedan student, a prethodne tri. Ista situacija dogodila se prošle godine na Fizičkom fakultetu, koji je imao samo jednog brucoša.
Dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Goran Roglić kaže za „Vreme” da su upozorenja krenula mnogo ranije.
„Još od 2018. je počeo da se oseća znatan deficit nastavnika matematike i informatike. Posle toga je došla na red fizika, a sada polako stižu i ostali predmeti. Za tih šest godina mi nemamo reakciju države na taj problem”, kaže Roglić.
Predaju i apsolventi
Trenutno je u školama najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika.
Pravilnik o zapošljavanju u školi kaže da u učionicu mogu samo nastavnici sa master diplomom. Međutim, drugačije je u praksi. Da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar, čak i apsolvente sa fakulteta.
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji imaju smerove za nastavnike, uradili su platformu kojom se predlaže rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima su tri ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete.
„Osim što je bilo govora o izmeni Krivičnog zakona da se napad na nastavnika smatra napadom na službeno lice i donošenja Pravilnika za ocenivanja, ništa nije je urađeno”, kaže Roglić.
Deca imaju drugačije afinitete
Sagovornik „Vremena” objašnjava da je za fakultete prioritet da se sagleda koliko i kojih nastavnika nedostaje i kakva je perspektiva u narednih pet godina, a to se nije desilo.
„To je osnovni preduslov za dalje korake. Mi smo predlagali regionalne stipendije. Ne da fakulteti stipendiraju sve studente koje upišu, nego da regioni stimulišu decu iz svoje oblasti sa obavezom da se vrate da drže nastave u mestu u kome žive ili okolini. Smatramo da je to jedino rešenje da se sačuva obrazovanje van univerzitetskig gradova”, kaže Roglić.
Dodaje da ćemo i u univerzitetskim gradovima biti u probelmu sa ovakvm odzivom studenata.
“Između ostalog, otvorena je tema da se uradi ozbiljna revizija planova programa. Ali da u nju budu uključeni ljudi koji rade u školama, ljudi sa fakulteta, ljudi u stručnim društvima. Tu treba da bude i hemičara i fizičara, to je posao koji ne može da se završi preko noći.
Današnja deca očigledno imaju drugačije afinitete i stavove i to je potrebno analizirati”, upozorava Roglić.
Dodaje i da je neophodan sistemski pristup. Fakulteti ne mogu sami to da analiziraju, jer nemaju pristup podacima. Izvor podataka su jedinstveni informacioni sistemi prosvete i školske uprave koje bi trebalo da imaju uvid u to koliko nastavnika u svakoj školi nedostaje.
Nastavničko zanimanje gurnuto u zapećak
Dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča rekao je ranije za „Vreme” da je nastavničko zanimanje godinama degradirano i gurano u zapećak, što je konačno dovelo do skoro potpune nezainteresovanosti mladih za ovo zanimanje.
„To je i razlog što je na našem fakultetu ali i na ostalim koji imaju nastavničke smerove naglo opao broj studenata u odnosu na ostale (naučne, primenjene) smerove. Država mora odmah da krene u rešavanje ovog problema, sistemski i bez polovičnih rešenja, prateći korake koji su predloženi u platformi ‘osam dekana’”, rekao je Belča.
Vratiti ugled učiteljskom pozivu
Ali, kako kažu, nije sve u novcu, potrebno je vratiti status i ugled profesorima.
Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje u filijali Beograd trenutno je najviše diplomiranih profesora srpskog jezika i književnosti čak 141, engleskog 137, najmanje je matematičara, fizičara i informatičara – samo po jedan.
Dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. dr Danimir Mandić takođe je rekao ranije za „Vreme“ da je u proteklim godinama, osim na Učiteljskom Fakultetu u Beogradu i Jagodini, upis podbacio na svim drugim pedagoškim ili učiteljskim fakultetima u Srbiji.
Razlozi za to su, kaže, sa jedne strane materijalni status učitelja, a sa druge odnos dece i roditelja prema učiteljima i nastavnicima.
Obrazovni sistem ogoljen
Obrazovni sistem je, usled brojnih nemilih događaja, ali i onog najtragičnijeg, koji se desio početkom maja prošle godine u OOŠ „Vladislav Ribnikar” ostao potpuno ogoljen.
Posledice loših odluka sve su vidljivije, na svim nivoima obrazovanja. Na kraju ostaje samo pitanje bez odgovra, zašto se ne reaguje na predloge nastavnika i šta još treba da preduzmu da bismo shvatili ozbiljnost problema na koji upozoravaju.
