U bolnici u Bijeljini od 2015. godine urađeno je četrdeset obdukcija tela migranata nađenih u Drini. Nadležni obducenti tvrde da još toliko nikada neće biti nađeno, a pojedini patolozi daju sve od sebe da utvrde identitete nastradalih kako ne bi bili samo samo puka statistika
Sve više izbeglica ulazi u Srbiju iz pravca Bugarske. Tokom prošle godine je zbog toga značajno povećan broj izbeglica koje su se utopile u Drini pokušavajući da pređu na teritoriju Bosne i Hercegovine. Pojedini patolozi se trude da putem DNA analize, tela identifikuju kako bi bila sahranjena u zemlji porekla.
Iako je penzioner, patolog Vidak Simić uporan je i istrajan u traganju za identitetom nastradalih migranata.
“Ja smatram da doktor treba da bude sluga narodu. Na dobrobit naroda, a naravno samim tim i na svoju dobrobit. Zato sam odlučio to, jer smatram da svaka duša treba da nađe put svoje kuće. Najlakše će ga naći i ako je tijelo kod svoje kuće,” rekao je za RTS dr Vidak Simić, patolog JZU “Sveti Vrači“ iz Bijeljine.
Ta misija povezala ga je sa Nihadom Suljićem iz Tuzle, koji je prvi susret sa migrantima imao na peronu železničke stanice. Tragične sudbine tih ljudi su ga podstakle da se volonterski bavi humanitarnim radom.
Poštovanje prema mrtvima
On je ranije za “Vreme” ispričao da je sredinom januara u bh. gradovima Bijeljini i Zvorniku održana komemoracija „Zaustavljeni snovi na vratima Europe”, tokom koje su grobovi migranata i izbeglica preuređeni, sa novim nadgrobnim spomenicima.
„U Bijeljini i Zvorniku smo postavili svim izbjeglicama koje su ukopane na području te dvije opštine po jedan spomenik, nišan, kako bi obilježili njihove grobove. Oni su u svim državama, uključujući Srbiju i BiH uvijek ukopani na rubu grobalja, na rubu parcela, pa smo htjeli da barem imaju obilježeno grobno mesto, da po njemu niko ne hoda. Da se bar prema mrtvima odnosimo sa poštovanjem i sa ljudskim dostojanstvom“, rekao je Nihad Suljić za „Vreme“.
On već godinama pokušava na sve načine da pomogne ljudima koji prolaze kroz BiH na putu ka EU. U poslednje vreme je uključen i u identifikacije tela i procedure njihovog vraćanja porodicama.
Za sada je pet porodica iz Avganistana i Maroka poslalo DNA uzorke. Iako su različitih vera Nihad i Vidak ujedinjeni su u molitvama sa istim ciljem – da svi bezimeni povrate svoj identitet.
Države bez sistemskog pristupa
Države uglavnom ne rade ništa ili jako malo. Ne postoje baze, modeli, mehanizmi po kojima bi se moglo postupati, pa državni organi mahom upućuju na ambasade zemalja porekla, ako ta informacija postoji.
Slična situacija je i u Srbiji. Prema saznanjima organizacije Klikaktiv, samo su dva tela prebačena u zemlje porekla, telo 21-godišnjeg momka iz Pakistana i 22-godišnjeg momka iz Avganistana koji su se u leto 2020. godine utopili u Drini.
Podizanje spomenika izbeglicama i migrantima sa bh. strane bio je pokušaj da se skrene pažnja na ljude koji su nevidljivi i obespravljeni tokom pokušaja da se domognu zemalja za koje su verovali da će im omogućiti bolji život.
Rok za diplomiranje starim studentima, koji su fakultet upisali pre uvođenja Bolonje, ističe krajem septembra. Dok ih pojedine visokoobrazovne ustanove već obaveštavaju o mogućnosti da izgube studentski status, dekan Učiteljskog fakulteta Danimir Mandić za „Vreme“ kaže da je to nepravedno
Broj zaključenih brakova u Srbiji je u 2025. godini opao za 3,2 odsto u odnosu na 2024. godinu i skoro za petinu u odnosu na 2011. godinu. Broj razvoda je velik, ali zato godinama stabilan
Rezultati javnog poziva autorima nacionalnih udžbenika za istoriju i geografiju pokazaće da li su prosvetari u pravu kad smatraju da je na delu politički pristup naučnoj istini
Uprkos rastu broja prijavljenih napada, u većini slučajeva nema sudskog epiloga. ANEM upozorava na gotovo potpunu nekažnjivost nasilja nad novinarima
Nemanja Vidić je prethodno protiv NN lica podneo krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
