Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Mnogi sumnjaju da su na nemačkom tržištu „isti“ proizvodi poput čokolade, deterdženta ili pelena ne samo jeftiniji – nego i kvalitetniji nego u Srbiji. Ali, to niko zvanično ne proverava
Za tri godine koliko živi u Nemačkoj, Jelena Barać je primetila da se proizvodi koje je tamo kupuje po kvalitetu razlikuju od proizvoda koji se prodaju u Srbiji.
Za „Vreme“ priča da je razlika velika pre svega u cenama, ali i u kvalitetu određenih proizvoda.
„U Nemačkoj me je prvo iznenadila velika količina organskih proizvoda, koji su cenovno dostupni maltene svima, dok u Srbiji zbog cena nisam nikada ni zastala kod takvih proizvoda, kvalitet me je najmanje interesovao“, kaže Barać.
Što se kvaliteta tiče, kaže, postoje razlike u proizvodima od tehničke robe do prehrambene.
„Pre svega mislim na proizvodnju za određena tržista. Tako se određeni suhomesnati proizvodi za EU tržište prave sa većim procentom mesa“, priča ona.
Kao primer navodi ćureći parizer koji se pravi sa 75 odsto mesa, a 400 grama koštaju 2,5 evra. U Srbiji se, kaže, tako kvalitetan parizer ne može naći za te pare.
Primera radi čureći parizeri najčešće sadrže oko 55 odsto mesa i cena za kilogram se kreće oko 900 dinara.
Cene iste ili više
Naše ljude u Nemačkoj iznenađuje da su cene mesa su iste kao i u Srbiji, što, kako kažu, nikada nije pre bilo.
Kada je reč o kvalitetu namirnica, naša sagovornica kaže da se razlika oseća i u ukusu, ali i roku trajanja proizvoda.
„Za mene je najbolji primer Nutela, koja je ukusom drugačija od Nutele iz srpskih marketa. Cena joj je 770 dinara za 700gr u Maksiju, dok u najskupljoj radnji u Frankfurtu 4,59 evra za 750 grama“, poredi ona.
Još kaže da Nutela u Srbiji, par dana nakon otvaranja, „dobija neki masni sloj na površini“, što se u Nemačkoj ne dešava.
Dalje, Milkine čokolade se ne pakuju na manje od sto grama što je trik u Srbiji. Jelenin omiljeni slatkiš, Fererove kugle, koštaju od 2,5 do 3,9 evra, zavisi da li su na popustu, dok u Srbiji staju oko 900 dinara.
„Od kada imam malu decu upoznata sam sa svakom cenom pelena, vlažnih maramica i slično, i uvek kažem, da imam više mesta, nosila bih i pelene. Nije stvar uštede od 500 dinara, već principa“, kaže ona.
Jedino gde principi ne važe su, kaže, omiljeni proizvodi koji sećaju na detinjstvo, Plazmin keks ili Smoki. Oni se uvek nose u Nemačku.
Pretpostavke, bez dokaza
Dok kod cena nema spora jer su svima vidljive golim okom, nejasno je da li na srpsko tržište zaista stižu proizvodi nižeg kvaliteta iako bi se mnogi ljudi u to zakleli.
Problem je što je to u Srbiji ne postoje uporedne analize koje bi ove tvrdnje ozvaničile, a to potvrđuju za „Vreme“ i iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV).
„Proizvođači u Srbiji su u obavezi da primenjuju zakonske i podzakonske akte koji su na snazi, a tiču se bezbednosti i kvaliteta hrane, s tim da smo mišljenja da je kvalitet hrane svakako bolji u državama EU, ali samo zato što su zakoni rigorozniji i referentne brojke iznad onih koje si primenjuju kod nas. Nadamo se da će Srbija uskoro otvoriti poglavlja koja se tiču ove teme“, kažu iz ovog udruženja.
Početkom 2017. godine otkrivena je praksa takozvanog „dualnog kvaliteta proizvoda“, odnosno razlika u kvalitetu robe istih proizvođača koji se plasira kako unutar same EU tako i na tržištima van nje. Reakcije su bile oštre, kako među u državama EU tako i u zvaničnom Briselu.
Bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da neće prihvatiti da se u nekim delovima Evrope ljudima prodaje hrana lošijeg kvaliteta nego u drugim zemljama.
Nepoznato ima li toga u Srbiji
„Dualni kvalitet se otkriva tako što bi se kontrolisao kvalitet proizvoda kupljenih na teritoriji RS i teritoriji države EU, i na taj način bismo, kroz rezultate uporedne analize, dobili pravu sliku da li se u RS prodaje roba lošijeg kvaliteta“, objašnjavaju iz UZPV.
Evropska komisija donela je 2017. godine u Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi uvela posebnu odredbu koja se odnosi na dualni kvalitet.
Zajednički istraživački centar Komisije od tada je sproveo više istraživanja koja su pokazala da se unutar EU smanjuje udeo prehrambenih proizvoda koji imaju istu ili sličnu ambalažu, ali su različitog sastava. Dok su ti proizvodi činili 31 odsto testiranih uzoraka još u 2018. i 2019. u 2021. njihov je udeo pao na 24 odsto, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Najavljeno je da će Komisija u 2024. godini izvestiti o primeni Direktive o modernizaciji i njenom boljem primenjivanju, uključujući pravila koja se odnose na „dualni kvalitet“.
Ekipa srednjoškolaca iz Srbije na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike održanoj u Uzbekistanu osvojila tri bronzane medalje u konkurenciji od 97 zemalja
Surčinci su dobili plave i zelene kante u koje će odlagati opranu ambalažu i kućni otpad, sve po pravilima iz brošufre. Određenog dana će ih izneti ispred kapije, da Gradska čistoća dođe po njih
Moramo da stvaramo ekonomiju u kojoj ljudi neće biti prinuđeni da rade za minimalac, kaže Salih Saitović, a Centar YUROM traži da afirmativni upis bude zakonski utemeljen
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da postoje sumnje da su neki požari u Srbiji podmetnuti, ali da tužilaštvo, ukoliko dođe do pokretanja postupka, takvo delo kvalifikuje kao nemar
Mada su često neophodni, klima uređaji ne smeju biti jedino rešenje za letnje vrućine. Moramo promeniti način na koji gradimo i renoviramo naše zgrade
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
