NAT pod lupom: Zašto se osipaju tela koja brinu o kvalitetu obrazovanja?

Blokade fakulteta i dalje traju – gotovo pola godine. Broj blokiranih fakulteta se osipa, deo studenata ne odustaje, a pritisak na univerzitete raste.

Pod pritiskom vlasti poslednjih nedelja nastavno-naučna veća visokoškolskih ustanova glasaju o nastavku nastave – na daljinu, odnosno u onlajn formi.

Dozvolu za organizovanje onlajn nastave dobilo je 65 visokoškolskih ustanova u Srbiji, podaci su Nacionalnog tela za akreditacije i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT).

Problemi na visokoškolskim ustanovama se nižu, a NAT za to vreme ostaje bez članova.

Odbor Skupštine Srbije za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo utvrdio je u utorak (27. maj) predloge odluka o razrešenju Mirjane Garapić Zakanji i Nebojše Bjelotomića dužnosti članova Upravnog odbora NAT-a.

Oni su, navedeno je, rešili da podnesu ostavke na ova mesta iz ličnih razloga.

Osim ovih predloga, sa sednici je usvojen i predlog odluke o razrešenju akademika Bele Balinta, koji je u međuvremenu postao ministar, dužnosti člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Lični razlozi ili nešto drugo?

Na sednici, koja je trajala sat i po vremena, neki od članova postavili su pitanje zašto se osipa članstvo u NAT-u i drugim savetima za visoko obrazovanje, te da li to ima ikakve veze sa naprasno usvojenom uredbom o visokom obrazovanju kojom se broj časova nastavno-naučnog rada zaposlenih na univerzitetima smanjuje na znatno manji iznos u korist časova nastave.

Ovakvu uredbu donelo je prethodno Ministarstvo prosvete u tehničkom mandatu, a takvu izmenu brojni profesori smatraju pokušajem dodatnog pritiska kako bi se smanjile plate i ispumpale blokade.

Poslanica Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije Biljana Đorđević prisustvovala je sednici Odbora i podsetila da je i pre nekoliko meseci nekoliko članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje podnelo ostavke iz ličnih razloga, te je postavila pitanje da bi o tim razlozima možda moglo da se raspravlja, kao i da li je te ljude možda sramota zbog koraka koje preduzimaju NAT i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, pa su odlučili da se povuku.

„Pošto ovo nisu prvi ovakvi zahtevi gde se iz ličnih razloga podnosi ostavka, imali smo isto i pre nekoliko meseci, postavili smo pitanje zašto se to dešava i da li je neke od tih ljudi možda sramota da ostanu tamo, zato što je NAT ćutao i zato što čitav Savet za visoko obrazovanje nije dao mišljenje na ovakvu Uredbu o univerzitetu”, kaže Đorđević za „Vreme”.

Nije navedeno šta su tačno razlozi ostavki, pa se može govoriti i o „epidemije ostavki” u ovim telima.

„Predsednik odbora za obrazovanje bio je veoma ljut kada sam ja to prva pomenula, kao da nešto insinuiram. Naravno da imaju prava na to, pa smo glasali ‘za’ kad su ljudi već tražili da napuste ta tela, ali mu nije bilo pravo što smo to postavili kao pitanje”, govori Đorđević.

Na prethodnoj sednici Odbora, održanoj poslednjeg dana februara, utvrđene su odluke o razrešenju prof. dr Srđana Rončevića i Marine Rakić dužnosti članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

„Tada je već krenulo s ozbiljnom osvetom prema univerzitetima, tako da me ne bi čudilo da je u slučaju nekih od tih ljudi to bio razlog”, kaže Đorđević za „Vreme”.

Bjelotomić: Podneo sam ostavku u decembru, tek sada je došla na red

Više od šest meseci bilo je potrebno da ostavka Nebojše Bjelotomića, koju je podneo još u decembru, dođe na dnevni red Odbora.

„Nema neke velike priče iza toga. Ja sam još u decembru podneo ostavku NAT-u. Onda mi je rečeno da treba da napišem ostavku rukom i podnesem Skupštini, što sam uradio tokom zime. Sada je došlo na red verovatno zato što je gospodin (Bela) Balint postao ministar, u suprotnom, verujem da ni sada ne bi bilo notirano”, pojašnjava Bjelotomić za „Vreme”.

Ostavku je podneo, kako pojašnjava, zato što je doživeo da je ono što je do tada rado postalo zaokružena priča.

„Izabran je tada novi direktor Nacionalnog tela za akreditaciju u novembru i ja sam tada odlučio da izađem. Za mene je to bio kraj ciklusa i prestao sam da budem voljan da delim svoje kapacitete”, govori Bjelotomić.

To nema nikakve veze sa izborom samog direktora, niti s protestima koji su se zahuktavali, već je shvatio da je vreme da se povuče i da je njegov doprinos ovom telu završen.

Kako je navedeno u obrazloženju odluke o opozivu objavljenom na sajtu Narodne skupštine, Bjelotomić i Garapić Zakanji na funkcije u Upravnom odboru NAT-a postavljeni su februara 2022. godine.

Bjelotomić je na funkciju u ovom telu postavljen kao predstavnik privrede. Isti je slučaj bio i sa Mirjanom Garapić Zakanji.

„Prethodno sam bio u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, pa sam prešao u NAT i pokušao da utičem iz ugla privrede kako bi trebalo stvari da se dešavaju, ali nije postignut baš neki efekat”, govori Bjelotomić za „Vreme”.

Objašnjava da bi Upravni odbor trebalo da se bavi strateškim stvarima.

„Naše akreditaciono telo nije u evropskom akreditacionom telu i to je nešto što treba da popravimo. Najviše tema koje smo imali na Upravnom odboru bilo je vezano za to – kad je dobra prilika, kad aplicirati. Mi smo u njihovom programu gde treba da dokazujemo da smo ispravili sve zamerke na koje su nam ukazali. Raspravljali smo i o drugim temama – učestalosti akreditacije, kako raditi akreditaciju”, govori Bjelotomić.

U Srbiji se i dalje rade akreditacije akademskih programa, što je, dodaje, možda previše naporno za ceo sistem.

„Možda bi trebalo raditi akreditaciju ustanove kao što se radi na Zapadu, pa da onda ustanove mogu da kreiraju programe. Ja kao predstavnik privrede želim da stvari idu brže, ljudi iz akademskih krugova žele da stvari budu stabilnije. To je normalan sukob pogleda na stvari”, zaključuje Bjelotomić.

Mirjana Garapić Zakanji nije želela odluku o povlačenju iz NAT-a da komentariše za „Vreme”.

Šta je NAT?

Nacionalno akreditaciono telo obavlja poslove akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanja studijskih programa i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju u Srbiji, navedeno je na sajtu ovog tela.

NAT je naslednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta kao tela Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Cilj NAT-a je unapređenje visokog obrazovanja u Srbiji njegovim usklađivanjem sa međunarodno priznatim standardima za akreditaciju i proveru kvaliteta, kao i podizanje nivoa edukacije recenzenata kako bi se obezbedila njihova nezavisnost, a posebno njihov profesionalizam i etičko ponašanje u procesu akreditacije i provere kvaliteta.

Organ upravljanja Nacionalnog akreditacionog tela je Upravni odbor. Rad i nadležnosti Upravnog odbora regulisani su Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Nacionalnog akreditacionog tela i Poslovnikom.

Upravni odbor NAT-a ima devet članova, među kojima su, do usvajanja odluke o razrešenju u Skupštini i dalje Bjelotomić i Garapić Zakanji.

Pretnje NAT-a fakultetima u blokadi

NAT je, podsetimo, krajem aprila 2025. poslao apel visokoškolskim ustanovama da preduzimu hitne mere, kako bi se obezbedilo nesmetano i kontinuirano odvijanje nastavnog procesa.

U saopštenju je tada navedeno da svaka visokoškolska ustanova ima obavezu da organizuje i izvodi nastavu tokom školske godine, koja počinje od 1. oktobra i traje 12 meseci.

NAT će, stajalo je u saopštenju, preduzeti sve mere iz njegove nadležnosti kako bi obezbedio da visokoškolske ustanove poštuju sve propisane obaveze, u interesu studenata, društva i u skladu sa najvišim standardima Evropskog prostora visokog obrazovanja.

A „odstupanja od zakona i propisa neće biti tolerisana“, navedeno je tada.

„Nepoštovanje ovih obaveza može dovesti do ozbiljnih posledica po status visokoškolske ustanove, uključujući pokretanje postupka vanredne spoljašnje provere kvaliteta, u skladu sa članom 22. Zakona o visokom obrazovanju, što u krajnjem slučaju može rezultirati oduzimanjem akreditacije ustanove i/ili studijskih programa“, zapretio je NAT.