Iza žena ubijenih u porodičnom nasilju u proteklih pet godina, ostalo je 400 dece. Ta deca su takođe žrtve porodičnog nasilja, koja nakon tragedije odrastaju bez ikakve sistemske podrške
Još jedna žena je ubijena Beogradu.
Njeno telo je pronađeno u nedelju ujutro u jednom stanu u beogradskom naselju Rakovica.
Muškarac srednjih godina došao je u policiju i izjavio da je u stanu u Rakovici ubio svoju suprugu. On je, navodno, rekao da je telo u stanu.
Za sada nije poznato da li je par imao dece.
400 dece ostalo bez roditelja
Iza žena ubijenih u porodičnom nasilju u proteklih pet godina, ostalo je 400 dece.
Kada se dogodi tragedija, uglavnom se postavlja pitanje odgovornosti i krivice. Malo se govori o deci koja posle ubistva majke praktično ostaju bez roditelja. Podrška im je itekako potrebna, i psihološka i materijalna, ali često izostaje – upozoravaju iz NVO.
Vesna Stanojević iz Sigurne kuće ističe za RTS da trenutno imaju slučajeve majki koje imaju petoro, četvoro i troje dece.
„Sva ta deca su, nažalost, prisustvovala nasilju koje su trpele njihove majke. Ako dete pomilujete po glavi, ono se trza, jer očekuje da ga neko udari. Nije naviklo da ga neko miluje i zagrli“, navodi Stanojević.
Deca su često žrtve porodičnog nasilja. Uzroci nasilja su uglavnom nemaština, porodični problemi, nasilni roditelji. Fizičko nasilje nad decom se lakše prepozna od emocionalnog, koje ostavlja dugoročnije posledice.
O tome koliko dece u Srbiji zaista trpi nasilje, međutim, ne postoji tačna evidencija.
Prema podacima UNICEF-a jedna od glavnih slabosti sistema za prevenciju i zaštitu dece od nasilja je nedostatak centralizovane baze podataka. Uz to, problem je što ne postoji funkcionalno centralno telo koje bi bilo odgovorno za koordinaciju, praćenje i ocenjivanje efekata politika i mera za prevenciju i zaštitu. Lista slabosti se nastavlja….
Nakon nasilja, deca žive sa traumom
U porodičnom nasilju, u protekloj deceniji ubijeno je 406 žena. Od toga je njih 300 imalo decu, a trećina maloletnu.
I kada posle saopštenja nadležnih o porodičnoj tragediji, zatim mišljenja stručnjaka i traženja pukotina u sistemu, prestane i medijsko izveštavanje, deca ostaju da žive sa traumom, tuguju i pamte.
„Podrška države skoro da ne postoji“
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže za RTS da je podrška države u takvim slučajevima dosta slaba, pa skoro i da ne postoji.
„I to je ono sa čime se suočavaju. Ne postoji sistemski uređena podrška za decu koja su gledala kako je majka bila ubijena, u smislu psihološke podrške“, dodaje Macanović.
Vesna Stanojević naglašava da su to deca koja ostaju bez roditelja i postavlja pitanje šta se sa njima dalje dešava.
„Ja nikada nisam čula od neke zvanične institucije bilo kakav podatak da su to deca određenog uzrasta, da su poverena dedi, babi, prijateljima, rođacima. Sve to mora da bude transparentno“, ukazuje Stanojević.
Srodnici bez statusa hranitelja, neki odbijani zbog imovinskog cenzusa
Iz Centra za socijalni rad u Beogradu kažu da brigu o deci uglavnom preuzimaju srodnici. Ako ih nemaju, onda idu u hraniteljsku porodicu ili u ustanovu socijalne zaštite.
Vanja Macanović objašnjava da se srodnicima koji brinu o deci faktički ne daje status srodničkih hranitelja, na osnovu čega bi dobili veći iznos naknade, već podležu istom sistemu kao kada se aplicira za dečji dodatak.
Međutim, dodaje, i tu su otežani uslovi, pošto su zbog višeg imovinskog cenzusa neke porodice odbijane.
Ogovor na nasilje blag
Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović rekla je ranije za “Vreme” da je odgovor nadležnih organa i dalje je neefikasan i nepravovremen.
“Mere koje se preduzimaju nisu adekvatne nasilju koje žena trpi i uglavnom su privremene i usmerene na sklanjanje žene žrtve iz porodičnog domaćinstva na određen, uglavnom kratak vremenski period“, objasnila je Stevanović.
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Korisnicima koji su u svojim privatnim porukama na Viberu koristili reči kao „pare“ ili „plata“, počele su da iskaču reklame za keš kredit Procvredit banke
U proteklih nekoliko dana pojavili su se navodi o pomoru životinja u zoološkom vrtu na Paliću. Deo zaposlenih krivi rukovodstvo, uprava odbacuje optužbe
Redakcije nedeljnika „Vreme“ i dnevnog lista „Danas“ posetili su studenti treće i četvrte godine sportskog novinarstva Fakulteta za sport
„Otpor studenata i profesora DUNP-a je toliko snažan, čist i pravedan da nužno izaziva strah i zavist vlasti", naveli su glumci i istakli da studenti i profesori DUNP-a da nisu sami
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
