Iza žena ubijenih u porodičnom nasilju u proteklih pet godina, ostalo je 400 dece. Ta deca su takođe žrtve porodičnog nasilja, koja nakon tragedije odrastaju bez ikakve sistemske podrške
Još jedna žena je ubijena Beogradu.
Njeno telo je pronađeno u nedelju ujutro u jednom stanu u beogradskom naselju Rakovica.
Muškarac srednjih godina došao je u policiju i izjavio da je u stanu u Rakovici ubio svoju suprugu. On je, navodno, rekao da je telo u stanu.
Za sada nije poznato da li je par imao dece.
400 dece ostalo bez roditelja
Iza žena ubijenih u porodičnom nasilju u proteklih pet godina, ostalo je 400 dece.
Kada se dogodi tragedija, uglavnom se postavlja pitanje odgovornosti i krivice. Malo se govori o deci koja posle ubistva majke praktično ostaju bez roditelja. Podrška im je itekako potrebna, i psihološka i materijalna, ali često izostaje – upozoravaju iz NVO.
Vesna Stanojević iz Sigurne kuće ističe za RTS da trenutno imaju slučajeve majki koje imaju petoro, četvoro i troje dece.
„Sva ta deca su, nažalost, prisustvovala nasilju koje su trpele njihove majke. Ako dete pomilujete po glavi, ono se trza, jer očekuje da ga neko udari. Nije naviklo da ga neko miluje i zagrli“, navodi Stanojević.
Deca su često žrtve porodičnog nasilja. Uzroci nasilja su uglavnom nemaština, porodični problemi, nasilni roditelji. Fizičko nasilje nad decom se lakše prepozna od emocionalnog, koje ostavlja dugoročnije posledice.
O tome koliko dece u Srbiji zaista trpi nasilje, međutim, ne postoji tačna evidencija.
Prema podacima UNICEF-a jedna od glavnih slabosti sistema za prevenciju i zaštitu dece od nasilja je nedostatak centralizovane baze podataka. Uz to, problem je što ne postoji funkcionalno centralno telo koje bi bilo odgovorno za koordinaciju, praćenje i ocenjivanje efekata politika i mera za prevenciju i zaštitu. Lista slabosti se nastavlja….
Nakon nasilja, deca žive sa traumom
U porodičnom nasilju, u protekloj deceniji ubijeno je 406 žena. Od toga je njih 300 imalo decu, a trećina maloletnu.
I kada posle saopštenja nadležnih o porodičnoj tragediji, zatim mišljenja stručnjaka i traženja pukotina u sistemu, prestane i medijsko izveštavanje, deca ostaju da žive sa traumom, tuguju i pamte.
„Podrška države skoro da ne postoji“
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže za RTS da je podrška države u takvim slučajevima dosta slaba, pa skoro i da ne postoji.
„I to je ono sa čime se suočavaju. Ne postoji sistemski uređena podrška za decu koja su gledala kako je majka bila ubijena, u smislu psihološke podrške“, dodaje Macanović.
Vesna Stanojević naglašava da su to deca koja ostaju bez roditelja i postavlja pitanje šta se sa njima dalje dešava.
„Ja nikada nisam čula od neke zvanične institucije bilo kakav podatak da su to deca određenog uzrasta, da su poverena dedi, babi, prijateljima, rođacima. Sve to mora da bude transparentno“, ukazuje Stanojević.
Srodnici bez statusa hranitelja, neki odbijani zbog imovinskog cenzusa
Iz Centra za socijalni rad u Beogradu kažu da brigu o deci uglavnom preuzimaju srodnici. Ako ih nemaju, onda idu u hraniteljsku porodicu ili u ustanovu socijalne zaštite.
Vanja Macanović objašnjava da se srodnicima koji brinu o deci faktički ne daje status srodničkih hranitelja, na osnovu čega bi dobili veći iznos naknade, već podležu istom sistemu kao kada se aplicira za dečji dodatak.
Međutim, dodaje, i tu su otežani uslovi, pošto su zbog višeg imovinskog cenzusa neke porodice odbijane.
Ogovor na nasilje blag
Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović rekla je ranije za “Vreme” da je odgovor nadležnih organa i dalje je neefikasan i nepravovremen.
“Mere koje se preduzimaju nisu adekvatne nasilju koje žena trpi i uglavnom su privremene i usmerene na sklanjanje žene žrtve iz porodičnog domaćinstva na određen, uglavnom kratak vremenski period“, objasnila je Stevanović.
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
