Krizno izveštavanje sa studentskih i drugih protesta koji su počeli novembra prošle godine ogolilo je svu spremnost režima da fizičkom silom i pritiscima odgovori na rad novinara
U izveštaju Reportera bez granica (RBG) o napadima na novinare u tekućoj godini Srbija je zauzela posebno mesto. Iako na svu sreću nije bilo ubijenih, otetih i zatvorenih novinara kao u drugim zemljama koje se navode u izveštaju – sa kojima se doduše ne možemo ni porediti – zabeležen je 91 fizički napad na novinare.
Krizno izveštavanje sa studentskih i drugih protesta koji su počeli novembra prošle godine ogolilo je svu spremnost režima da fizičkom silom i pritiscima odgovori na rad predstavnike sedme sile.
Iako se ovaj izveštaj najviše bavi državama u kojima je praktično ratno stanje, ili su slobode medija toliko ugrožene da nema ni privida da one uopšte postoje, Srbiji je posvećena pažnja mahom zbog velikog broja napada, ali i činjenice da su oni koji bi trebalo da štite novinare učestvovali u njima.
Pravnik i advokat Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić kaže za „Vreme” da ovaj izveštaj „pokazuje stvarno stanje slobode izražavanja i slobode medija u Srbiji”.
Specifičnost je u tome što su polovinu fizičkih napada na novinare izveli pripadnici policije, tvrde Reporteri bez granica. Da stvar bude još gora, ni u jednom od ovih slučajeva niko nije kažnjen, niti je uopšte odgovarao.
Generalno, i u drugim državama zabeležen je trend napada na novinare za vreme kriznog izveštavanja sa protesta. Takođe, i u drugim državama u nekim napadima učestvovali su pripadnici policije i drugih organa reda.
Dodatna stvar koja se u izveštaju izdvaja u odeljku za Srbiju jeste politička i društvena atmosfera koja se stvara sa vrha države, u kojoj se novinari direktno targetiraju i promoviše netrpeljivost prema istima.
Posledično, na taj način se promoviše i nekažnjivost napadača.
Đurić objašnjava da je važno da se u izveštaju prepoznaje da su „najviši predstavnici vlasti zapravo generatori nasilja” i „glavni pokretač nasilnog narativa prema nezavisnim novinarima i medijima”.
Sagovornik „Vremena” dodaje da je bitno što se u izveštaju prepoznaje „potpuno izmenjena uloga policije”, koja je, kako kaže, pod ogromnim uticajem izvršne vlasti i postaje „jedno od glavnih oruđa prema novinarima”. Smatra da svojim postupcima policija pre svega zastrašuje mlade reportere, te da kao posledicu imamo brojne fizičke napade i zadržavanja, za koje „svesno ne preuzimaju odgovornost”, šaljeći poruku da će se „takav preteći odnos nastaviti”.
Ova svetska mreža novinara napravila je nedavno i listu „predatora slobode medija” koji su tokom 2025. godine ugrožavali novinare i pravo na informisanje. Na njoj su se našla imena, mahom autoritarni i polu-autoritarni lideri država, kao i njihove partije, organizacije i ministarstva. Ukupno 34 imena.
Pored Komunistička partija Kine i Si Đinpinga na njenom čelu, Mohameda bin Salmana iz Saudijske Arabije, Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka, tu su i Izraelske odbrambene snage (IDF) – odgovorne za smrt gotovo 220 novinara, Komisija za mir i bezbednost države Mjanmar, vojna hunta u Burkini Faso i mnogi drugi.
Svi oni su se tokom 2025. godine ponovo istakli u progonima novinara i medija.
Međutim, na listi se našao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. RFE ga je u to društvo uvrstio zbog 89 napada na novinare (do pisanja izveštaja) tokom različitih prostesta od pada nadstrešnice novembra 2024. godine.
I Evropski parlament je u oktobru 2025. godine usvojio rezoluciju kojom je oštro kritikovao režim predsednika Aleksandra Vučića – upravo zbog fizičkog nasilja prema novinarima, propagandi i kampanjama blaćenja koje podstiču provladini mediji i Vučićeve pristalice.
Prema svetskom indeksu slobode medija koji su Reporteri bez granica objavili početkom maja za 2024. godinu, Srbija se sa 98 mesta popela na 96 mesto. Međutim, iako na prvi pogled deluje da je zabeleženo poboljšanje slobode medija u državi, u pitanju je iluzija. Situacija je zapravo suprotna – došlo je do pogoršanja.
Skok za dva mesta na tabeli dogodio se jer je i u drugim državama koje se nalaze oko mesta koje zauzima Srbija pogoršana sloboda medija, pa su pale još više. Kao razlozi pogoršanja navode se politički pritisci, verbalni i fizički napadi na novinare, pretnje, kao i lažne vesti i propaganda koje se plasiraju kroz prorežimske medije.
Komparativno posmatrano sa regionom Zapadnog Balkana, na gorem mestu u izveštaju je jedino Kosovo.
Rade Đurić smatra da se ponašanje vlasti prema novinarima, kojim su se i bavili Reporteri bez granica, čini u nameri da se novinari „zastraše i odustanu od izveštavanja”. Ali, kako dodaje, važno je da se u međunarodnu javnost pošalje prava slika o tome koliko je Srbija nebezbedna za nezavisne novinare.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta odgovoran je isključivo nedeljnik „Vreme” i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
Projekat – Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience – podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net”.
Polovina mladih uzdržavala se od učešća u protestima u proteklih 12 meseci. Od onih koji nisu, skoro petinu je vređala policija, a više od četvrtine mladih trpelo je uvrede učesnika kontra-protesta. Među državnim institucijama najveće poverenje mladih zavredila je Vojska Srbije - poražavajućih 2,29
Ako se zna da je interesovanje građana za aktivnosti vezane za administraciju uvek visoko na početku i pred kraj nekog takvog procesa, nameće se pitanje da li će sistem za onlajn legalizaciju objekata ponovo „pasti“ pred kraj roka
U Zemunskoj gimnaziji se u fiskulturnoj sali odvalio deo plafona, potvrdili su za „Vreme“ nastavnici ove škole i članovi Saveta roditelja. Niko nije povređen, ali zabrinjava činjenica da je zgrada kompletno renovinara 2022. godine
Buka gradilišta odjekuje srpskim planinama. Besomučno niču zgrade, apartmani i skijališta. Zašto planine pretvaramo u gradove i koliko pritom ispašta priroda
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac i predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković ukazali su šefu Delegacije EU na „pokušaje neprimerenog uticaja na nosioce javnotužilačkih funkcija“
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
