Trgovci, advokati, bankari, lekari, političari i ostali Cincari, bili su tvorci modernizacije Srbije, postali su njen deo, a sad im ona uskraćuje podršku da sačuvaju svoju naciju
Cincari su u Srbiju došli krajem 18. veka i doneli joj svoje znanje, navike i bogatstvo. Oni su bili tvorci njene modernizacije sredinom 19. veka, elita varoške populacije: viđeni trgovci, advokati, lekari, profesori, bankari, administratori i političari.
Oktobra prošle godine, a povodom najnovijeg popisa stanovništva u Srbiji, Cincari su tražili od svoje države da ih prepozna kao manjinu. Nije im bilo prvi put da to traže. Srbija ih je opet odbila.
U pismu Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je potpisao predsednik Srpsko-cincarskog društva „Lunjina“ Aristotelis Martinović, objasnili su da je danas u Srbiji „ostao veoma mali broj pripadnika ove nacije koji se izjašnjavaju kao Cincari, te da je do ove skoro potpune „asimilacije Cincara u Srbiji, gde su oni postepeno gubili svoj identitet, imena i prezimena, jezik i sve ostale karakteristike“ došlo zato što su nastojali „da se što bolje uklope u novu sredinu“.
Prema popisu stanovništva 2022. godine, u Srbiji živi 327 Cincara.
Prepoznajte nas kao nacionalnu manjinu
U „Lunjini“ smatraju, međutim, da je „broj cincarskih potomaka višestruko veći od broja koji je zvanično konstatovan na poslednjem popisu“ zato što se zbog pomenute asimilacije većina Cincara izjašnjava kao Srbi.
Smatraju da je tome doprineo „izostanak podrške države da prizna Cincare u Srbiji kao nacionalnu manjinu“, što bi „potomke Cincara ohrabrilo da se izjasne kao pripadnici ovog naroda.“
Razumljivo je što mlad čovek rođen u cincarskoj porodici u državi Srbiji sebe doživljava kao Srbina, a ne kao pripdnika naroda koji nema državu, kažu u „Lunjini“.
U pismu podsećaju Ministarstvo na pravilo da „kada broj pripadnika jedne etničke grupacije počne zabrinjavajuće da opada, država je dužna da svojim instrumentima pritekne u pomoć“, pa Cincari „najljubaznije mole“ da ih „Republika Srbija ovog puta prepozna i prizna im status nacionalne manjine, a odmah nakon toga i omogući formiranje Nacionalnog saveta Cincara u Srbiji.“
Niste dovoljno reprezentativni
U opširnom odgovoru s puno pozivanja na zakone, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je objasnilo Cincarima da oni jesu priznati kao manjina, ali posredno, putem sufinansiranja njihovih programa kojima čuvaju osobenosti koje ih određuju kao manjinu, ali da oni „nisu dovoljno reprezentativna nacionalna zajednica u kontekstu izbora nacionalnih saveta“.
Između ostalih, pozvali su se na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, po kome je preduslov za formiranje nacionalnog saveta minimum 300 punoletnih građana.
Kako do nacionalnog saveta
Odgovor Ministarstva na upit „Vremena“ o statusu Cincara u Srbiji, bio je, moglo bi se reći – konkretniji.
„Pre svega ukazujemo da u pravnom poretku Republike Srbije nema propisa koji pojedinačno navodi (priznate) nacionalne manjine, niti posebnog postupka, a samim tim ni nadležnog organa, koji bi u okviru tog posebnog postupka zvaničnim aktom priznavao jednoj grupi stanovništva status nacionalne manjine“, piše na početku odgovora Ministarstva.
Ali zato postoji „pojam nacionalne manjine koji određuje Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, kojom se smatra svaku grupu državljana Srbije koja „poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva“, bez obzira na broj.
Broj manjine je važan za nacionalni savet, kojim se bavi Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. On propisuje uslov za formiranje saveta, onaj koji je predočen u odgovoru članovima „Lunjine“: najmanje 300 punoletnih pripadnika nacionalne manjine.
Pravne zavrzlame
Advokat Srpsko-cincarskog društva „Lunjina“ Đorđe Mara kaže za „Vreme“ da „Cincari samo hoće da budu prepoznati, a za to ne postoji zakonsko ograničenje u broju, pa su mogli da ih priznaju kao manjinu. Za nacionalni savet postoji ograničenje, i tu su u pravu. Ali te dve stvari nisu uslovljene jedna drugom.“
„I zato imamo osnova da pokušamo da pravo Cincara ostvarimo drugim putem“, kaže advokat Đorđe Mara.
U odgovorima Ministarstva i „Vremenu“ i „Lunjini“ piše da organi Republike Srbije „priznaju (posredno) Cincarima status nacionalne manjine“ sufinansiranjem njihovih programa kojima Cincari iskazuju „brigu za održavanje zajedničkog identiteta“.
Cincari kažu da oni nisu „posredna“ manjina. Kažu da oni nisu „posredno“ lojalni Srbiji i da očekuju da im ona vrati na isti način.
Nakon što se obrušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu usmrtila je 14 ljudi, a troje je teško povređeno. Dvoje je sada u svesnom stanju, ali i dalje teškom, rekla je za Tanjug v.d. direktorka Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov
Starosna granica za odlazak u penziju se od Nove godine ponovo povećava, ali samo za žene. Zašto je to tako i koliko je stalno “šetanje” starosne granice za odlazak u penziju zakonito
Na Kopaoniku je palo oko tri centimetara snega. Planine Taru, Zlatibor i Zlatar pogodile su slabije snežne padavine. U narednih par dana, možemo očekivati padavine i temperaturu do devet stepeni
Najbolja nova srpska reč je rasanica, a znači izlazak iz stanja nejasnoće, kao kad nam „pukne pred očima“. Prošlogodišnja je označavala depresiju
Odlukom da primi 12 žena za dopisne članove, a među njima i Milenu Marković i Vidu Ognjenović, deluje da Srpska akademija nauka i umetnosti napušta dosadašnju praksu zasnovanu na stavu da kriterijume potrebne za akademike bolje ispunjavaju muškarci od žena
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
