Kako „Vreme“ saznaje, poslanici prvog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije neće raspravljati o Zakonu o nacionalnim udžbenicima zato što je vraćen na doradu. Krivica se svaljuje na Martu Kos
Kako „Vreme“ nezvanično saznaje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koji bi u srpske osnovne škole trebalo da uvede nacionalne udžbenike, vraćen je Ministarstvu prosvete na doradu.
Potvrdu o ovoj informaciji nismo uspeli da dobijemo iz Ministarstva, ali s obzirom da pomenutom Predlogu zakona nije posvećena nijedna od 47 tačaka dnevnog reda na prvom jesenjem zasedanju Skupštine Srbije, govori da zakon još uvek nije spreman za usvajanje.
A najavljen je kao „hitan“ još sredinom jula kad ga je usvojila Vlada a potom i Skupštinski odbor za obrazovanje.
Ovo nije prvi put da se zakon o nacionalnim udžbenicima vraća na doradu.
Paket nacionalnih udžbenika prvi put je najavljen 2021. godine nakon filma Dara iz Jasenovca kad ga je Aleksandar Vulin nadahnutim motivacionim govorom izneo u Skupštini, pa koji dan nakon njega i Aleksandar Vučić u nekom od televizijskih obraćanja. Tadašnji ministar prosvete Branko Ružić je odmah preduzeo korake ka realizaciji projekta, v.d. direktora Službenog glasnika i nekadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević je izjavio da će dati sve od sebe da se pomenute knjige nađu pred đacima već od 1. septembra 2023, ali ga tadašnji saziv Skupštine nije usvojio.
Delovalo je kao da je cela priča pokrenuta u momentu kad je vlasti bilo potrebno da se u narodu usadi svest kako je Srbija žrtva NDH, pa posredno i da se podstakne odeljenost od sadašnje Hrvatske, i da kad je taj zadatak ostvaren, nacionalni udžbenici više nisu bili potrebni.
Zatim je aprila 2023. godine odlučeno da će se umesto nacionalnih udžbenika, praviti samo nacionalna čitanka, pa je i to propalo.
Oktobra 2023. je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima u kome piše da je nacionalna čitanka jedini obavezni udžbenik, februara 2024. Ministarstvo prosvete je odvojilo 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve, maja iste godine Miloš Vučević je u svom premijerskom ekspozeu govorio o sadržaju budućih udžbenika srpskog jezika, istorije i geografije od prvog osnovne do četvrtog srednje a sve u cilju „identitetske socijalizacije“, i posle toga se o tome više nije govorilo.
Na kraju se pojavila „Riznica 1“, nacionalna čitanka za prvi i drugi razred osnovne, ali ne prvog dana školske 2024/25 godine kao što je trebalo, nego tek početkom oktobra. Tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je rekla da će se ostale tri „Riznice“ pojaviti sukcesivno do kraja te školske godine. Nisu se pojavile, a ni prva „Riznica“ nije odštampana u planiranom tiražu, pa samim tim nije ni podeljena svim osnovcima u Srbiji.
Priča o nacionalnim udžbenicima vaskrsla je početkom ovog proleća, vešću da je Ministarstvo prosvete predstavilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima.
U tom momentu, prosveta je bila preplavljena gorućim problemima – od prosvetnih radnika koji ne primaju platu i opstanka školske godine, do padanja školskih tavanica, i nacionalni udžbenici su bili sredstvo za skretanje pažnje.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je na javnoj raspravi istakao da je cilj izmena Zakona o udžbenicima očuvanje nacionalnog identiteta, razvoja osećaja pripadnosti, poštovanje maternjeg jezika i negovanje tradicije, uz istovremeno podsticanje interkulturalnosti i očuvanja kulturne baštine.
Po Nacrtu tog zakona, svi osnovci Srbije dobiće udžbenike od nacionalnog interesa, i to iz srpskog jezika i književnosti, istorije, geografije, prirode, muzičkog i likovnog. Vlada Srbije će, ako tako odluči, moći da ih proširi i na srednje obrazovanje. Svi će imati identične udžbenike. Pripremiće ih javni izdavač Zavod za udžbenike, štampaće ih javno preduzeće Službeni glasnik.
Međutim, Skupština Srbije se, kao što je rečeno, time neće baviti na jesenjem zasedanju.
U prorežimskim „Večernjim novostima“ je u sred zasedanja, kao neko opravdanje zašto poslanici neće izglasati nacionalne udžbenike, objavljen tekst u kome se detaljno podseća čitalaštvo da su se protiv tih udžbenika pobunili strani izdavači koji posluju u Srbiji.
I da je to došlo do komesarke Marte Kos, koja je izjavila da će Komisija pratiti tu temu, a posebno u kontekstu pristupanja Srbije EU, i to u vezi sa poglavljem 8 o politici konkurencije, poglavljem 26 o obrazovanju i kulturi, i poglavljem 23 o pravosuđu.
„I upravo tu treba tražiti razloge zbog kojih za ovaj zakonski predlog nije bilo mesta na tekućoj sednici“ zaključeno je tom tekstu.
Međutim, sigurno će opet biti prilike da se aktivira priča o nacionalnim udžbenicima ne bi li se skrenula pažnja sa nečeg gorućeg i velikog, po vlast nepovoljnog.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
„Poljoprivredna proizvodnja je neplanska, a Srbija uvozi najjeftiniju hranu iz Albanije, Belorusije i drugih zemalja gde se koriste pesticidi koji su zabranjeni. Istovremeno, država sprovodi silu nad poljoprivrednicima, zloupotrebljavajući propise u agraru“, kaže poljoprivrednik Dušan Tufegdžić
„Infomer“ tvrdi da „blokaderi“ imaju plan da vrbuju milion domaćinstava da istovremeno uključe po jednu ringlu i bojler, a s namerom da to dovede do ispadanja u elektroenergetskom sistemu i uvoza struje. Osim na šporetima i bojlerima, takvo pisanje „Informera“ moglo bi da uključi i lampicu nekog tužilaštva zbog namernog izazivanja panike
Otvoreni su šalteri za prijavu nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti. Kako ide prijava i šta je od dokumenata neophodno za legalizaciju objekata
Zašto odlaze profesori s Državnog univerziteta u Novom Pazaru i da li je reč o pokaznoj vežbi za druge pobunjene univerzitete?
Beograd se guši u saobraćaju. U većini automobila su samo vozači koji svakodnevno gube sate u kolonama. Koje je rešenje za smanjenje ogromnih saobraćajnih gužvi?
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
