Fakultet političkih nauka dobio je prvu dekanku u svojoj istoriji – profesorku Maju Kovačević, stručnjakinju za evropske integracije i međunarodne odnose. Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta
Redovna profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević izglasana je za dekanku ovog fakulteta, prvu ženu na ovom mestu u istoriji FPN-a, na sednici Saveta.
Njen protivkandidat je bio Darko Nadić, koji trenutno obavlja funkciju v. d. dekana.
Kako se navodi u saopštenju Fakulteta političkih nauka, Maja Kovačević izabrana je jednoglasno, glasovima 19 prisutnih članova Saveta, i u naredne tri godine biće na čelu naše ustanove.
Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta.
Prodekanski tim čine prof. dr Miloš Hrnjaz kao prodekan za studije prvog stepena visokog obrazovanja, prof. dr Marko Veković kao prodekan za studije drugog i trećeg stepena visokog obrazovanja, prof. dr Aleksandra Krstić kao prodekanka za naučnoistraživačku delatnost i prof. dr Marko Simendić kao prodekan za razvoj.
Maja Kovačević je u periodu od 1995. do 2001. godine radila kao istraživač-saradnik u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a 2001. godine bila je načelnik Odeljenja za Evropsku uniju u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Savezne Republike Jugoslavije.
U periodu od 2001. do 2002. godine bila je pomoćnica saveznog ministra u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Savezne Republike Jugoslavije, potom od 2003. do 2004. šefica Kancelarije za pridruživanje Savezne Republike Jugoslavije/Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, da bi prešla na Fakultet politčkih nauka gde je najpre obavljala poslove šefice biroa za međunarodnu saradnju i i bila projekt-menadžer.
Predaje više predmeta iz oblasti evropskih studija: Evropske integracije – razvoj i problemi, EU kao globalni akter, Savremeni evropski odnosi, EU u savremenim međunarodnim odnosima, Pravo i politika upravljanja migracijama i azilom u EU, navodi se na sajtu projekta koji vodi tim Fakulteta političkih nauka nationals.rs.
U Srbiji se u subotu protestovalo u 13 gradova ne bi li se primenio Zakon o dobrobiti životinja. Godišnje se podnese oko 200 krivičnih prijava, od čega tek desetak rezultira krivičnom presudom
Beograd se razvija po meri građana, saopštio je Siniša Mali i nabrojao planove o kojima ti isti građani ne misle ništa dobro
“U zdravom društvu borci ne smeju biti zaboravljeni. A u Srbiji nas brišu iz sećanja zato što naša istina boli, zato što naš patriotizam nije bio za medije, već za narod“, priča za „Vreme“ ogorčeno aktivni pukovnik policije
Da li će radno vreme u Crnoj Gori biti sat kraće i od kada znaće se nakon pregovora koje vode Vlada, reprezentativni sindikati i poslodavci
Krenulo se od „samo“ sto hektara. Do danas se Beograd na vodi upetostručio, a možda i nastavi da se širi. „Vreme“ donosi sve o istorijatu ovog megalomanskog projekta Aleksandra Vučića i njegovim metastazama
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
