Fakultet političkih nauka dobio je prvu dekanku u svojoj istoriji – profesorku Maju Kovačević, stručnjakinju za evropske integracije i međunarodne odnose. Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta
Redovna profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević izglasana je za dekanku ovog fakulteta, prvu ženu na ovom mestu u istoriji FPN-a, na sednici Saveta.
Njen protivkandidat je bio Darko Nadić, koji trenutno obavlja funkciju v. d. dekana.
Kako se navodi u saopštenju Fakulteta političkih nauka, Maja Kovačević izabrana je jednoglasno, glasovima 19 prisutnih članova Saveta, i u naredne tri godine biće na čelu naše ustanove.
Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta.
Prodekanski tim čine prof. dr Miloš Hrnjaz kao prodekan za studije prvog stepena visokog obrazovanja, prof. dr Marko Veković kao prodekan za studije drugog i trećeg stepena visokog obrazovanja, prof. dr Aleksandra Krstić kao prodekanka za naučnoistraživačku delatnost i prof. dr Marko Simendić kao prodekan za razvoj.
Maja Kovačević je u periodu od 1995. do 2001. godine radila kao istraživač-saradnik u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a 2001. godine bila je načelnik Odeljenja za Evropsku uniju u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Savezne Republike Jugoslavije.
U periodu od 2001. do 2002. godine bila je pomoćnica saveznog ministra u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Savezne Republike Jugoslavije, potom od 2003. do 2004. šefica Kancelarije za pridruživanje Savezne Republike Jugoslavije/Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, da bi prešla na Fakultet politčkih nauka gde je najpre obavljala poslove šefice biroa za međunarodnu saradnju i i bila projekt-menadžer.
Predaje više predmeta iz oblasti evropskih studija: Evropske integracije – razvoj i problemi, EU kao globalni akter, Savremeni evropski odnosi, EU u savremenim međunarodnim odnosima, Pravo i politika upravljanja migracijama i azilom u EU, navodi se na sajtu projekta koji vodi tim Fakulteta političkih nauka nationals.rs.
Prema proceni novosadskog novinara Žarka Bogosavljevića, današnji skup u Novom Sadu okupio je više ljudi nego što je grad imao stanovnika devedesetih godina. On kaže da je zauzeto najmanje 80 hiljada kvadrata prostora, a da su mnogi ostali i na prilazima gradu. MUP je ranije saopštio da je prisustvovalo 39.000 ljudi
Godišnjica tragedije u Novom Sadu, u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, a jedna osoba teško povređena, obeležava se komemorativnim skupovima. Građani su se simbolično okupili na 16 lokacija širom grada – u znak sećanja na svaku od žrtava – i potom zajedno krenuli ka Železničkoj stanici, gde su minutom ćutanja i paljenjem sveća odali poštu stradalima. Sa čamaca na Dunavu pušteno je 16 lampiona za 16 žrtava pada nadstrešnice
Put od Kosova do Novog Sada, zamišljen kao marš podrške predsedniku, u Mrčajevcima se pretvorio u neugodan susret. Umesto aplauza, Srbe iz enklava dočekale su psovke i povici jednog meštanina: „Idite na Kosovo pa šetajte!“. Policija je morala da interveniše da spreči veći incident
Veliki deo Novog Sada ostao je pet sati bez vode u danu kada se u tom gradu održava veliki komemorativni skup povodom pada nadstrešnice. Gradonačelnik Novog Sada tvrdi da vode nije bilo jedan sat i da je laž da je to bilo namerno.
A onda je režim napravio ključnu grešku: opijen krvlju, nedodirljivošću i svemoći, s kandžama duboko zarivenim u tkivo ove zemlje, u meso građana, nasrnuo je, ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, na studente
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
