Foto: FoNet
Deo prolaza Bezistan u centru Beograda je zatvoren zato što nadstrešnica predstavlja opasnost po ljude. Marko Stojčić najavljuje kontrolu i drugih nebezbednih mesta u gradu
Gradske vlasti ograničile su 5. novembra kretanje građana Beograda kroz jedan deo prolaza Bezistan u centru grada, onaj ispod nadstrešnice.
Naime, na nadstrešnici se vidi da je deo plafona odvojen od tavanice.
Marko Stojčić, gradski urbanista, je rekao da su trakom ogradili tj nebezbedni deo Bezistana, iako „parcela na kojoj se nalazi nije u vlasništvu Grada Beograda, jer nisu rešena imovinsko-pravna pitanja“.
Preventiva
Rekao je da će u narednim danima nadležne službe obići sve javne prostore, kao i javne objekte u vlasništvu Grada i utvrditi da li su bezbedni „kako bi se sprečila potencijalna tragedija.“
Građani su na situaciju u ovom prolazu u centru grada ukazivali i ranije.
Bezistan spaja Terazije i Trg Nikole Pašića, dve kucavica Beograda, i jedan je od najprometnijih delova grada. Prolaz je stavljen pod prethodnu zaštitu kao potencijalni kulturni spomenik, i deo je šire zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine Terazije.
Devojka sa školjkom
Projektovao ga je 1953. godine arhitekta Vladeta Maksimović, koji je nekadašnju hladovinu drveća zamenio betonskim krovom u obliku mreže. U centar trga, kao mesto za predah, postavio je fontanu sa bronzanom skulpturom „Devojka sa školjkom“, Aleksandra Zarina. Duž oboda trga, napravljen je niz radnji, od kojih je mnogima u dragom sećanju ona minijaturna prodavnica „Soko Štarka“.
Godine tranzicije su pretvorile Bezistan u mesto za prodaju deviza, i grafite. Na njima je bilo sve, od vulgarnosti preko navijačkih parola, do pravih remek-dela urbane umetnosti. U Bezistan su uneti kiosci u kojima su prodavani kičasti suveniri. Najpopularniji među kioscima bio je onaj sa bedževima i nalepnicama za majice, a pre svega po piratskim muzičkim i filmskim kasetama i diskovima.
Planovi
Bezistan je postao spontani parking, iako je pešačka zona.
Prva rekonstrukcija bila je 2008, urađeni su plato u fontana koja je proradila 2011. Sledeća je najavljena 2017. a onda je nakon tri godine rečeno da rekonstrukcije neće biti, zbog nerešenih vlasničkih problema sa parcelama preko kojih pasaž prolazi.
Rekonstrukcija i revitalizacija Bezistana se stalno planira, međutim radovi se godinama odlažu.
Avgusta prošle godine je rečeno da bi Bezistan mogao da postane umetnička galerija. I, na tome se stalo.
Zatvaranje je usledilo nekoliko dana nakon nesreće koja se desila 1. novembra u Novom Sadu, kada se obrušila nadstrešnica na skoro renoviranoj Železničkoj stanici, prilikom koje je 14 osoba poginulo, a tri su teško povređene.
Umesto 600 koliko ih je imala „Jugoslavija“, hotel „Ric“ će imati samo 193 sobe. Počela je prodaja stanova u kulama pored hotela što znači da će njihovu gradnju finansirati i naši kupci
Nakon objave advokata širom Srbije da počinju sa štrajkom, advokati iz Vranja saopštili su da se pridružuju protestu jer su nezadovoljni na koji način su protekle nedelje usvojene u izmene i dopune Krivičnog zakonika
JK Beogradski vodovod povećao je cenu vode za oko 300 dinara. Od septembra, to je drugo poskupljenje Infostana
„Ova situacija gde su određeni aktivisti izašli iz pritvora, a uhapšeni su neki ljudi koji su navodno krivi za zločin na Železničkoj stanici nije dovoljna. Ako nema pravde za narod, neće biti mira za vlast“, kaže za „Vreme“ poslanik u Skupštini Vojvodine Branislav Guta Grubački. Širom zemlje, protesti ne jenjavaju
„Zamislimo da neko izjavi da su stradanja Srba u Jasenovcu ’neprecizna’ ili sekundarna – takve reči bi, s pravom, izazvale ogorčenje. Zašto bi Romi zaslužili išta manje?“, pita Mensur Haliti reagujući na izjave iz Memorijalnog centra Staro sajmište koje „umanjuju značaj romskog stradanja, i ukazuju na sistemsku praksu hijerarhije među žrtvama“
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
