Kovid bolnica u Batajnici postaje Centar za palijativnu negu

Posle više najava i planova, kovid bolnica u beogradskom naselju Batajnica od ponedeljka, 28. jula, dobija novu funkciju.

Iako se ranije govorilo o potpunoj prenameni, za sada je bolnica delimično preuređena. Postaje Centar za palijativno zbrinjavanje u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ali ne i centar za dijalizu, kako je ranije najavljivano.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar u oktobru prošle godine najavio je da će ova zdravstvena ustanova koja je izgrađena u vreme pandemije virusa korona, postati pre svega centar za dijalizu, a da će služiti i za palijativnu negu, te da će se operacione sale koristiti kako bi se smanjile liste čekanja.

Na jednu u nizu najava o tome da se dijalizarni centri iz grada sele u Batajnicu, reagovala su udruženja pacijenata, o čemu je „Vreme” ranije pisalo.

Zasad nije poznato da li se od takvog plana odustalo. „Vreme” je tim povodom uputilo pitanja Ministarstvu zdravlja, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Centar nade i humanosti

Da bolnica koja je bila „simbol pobede zdravstvenog sistema nad pandemijom kovida” sada postaje „centar nade i humanost”, rekla je za RTS prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, zamenica direktorke UKC Srbije.

Istakla je da će novoosnovani centar funkcionisati u okviru Klinike za pulmologiju, čime se zatvara krug sveobuhvatne zdravstvene zaštite – od dijagnostike do palijativne nege.

Kako je objasnila, u ponedeljak stižu prvi pacijenti, a trenutni kapacitet je 50 postelja, sa mogućnošću proširenja.

Bolnica u vojnom kompleksu „Zemun ekonomija“ na Batajničkom drumu u Beogradu otvorena je početkom decembra 2020. godine. Bolnica ima kapacitet od 200 jedinica intenzivne i oko 800 mesta poluintenzivne nege, porođajnu i angio salu.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

Ko će brinuti o pacijentima?

O pacijentima na palijativnoj nezi brinuće multidisciplinarni tim sačinjen od lekara različitih specijalnosti, najviše internista, zatim fizijatara, medicinskih sestara, fizioterapeuta, kao i socijalnih radnika i psihologa, piše RTS.

„Ukoliko bude potrebe, konsultovaćemo sve oblasti medicine u zavisnosti od stanja pacijenata”, objasnila je dr Pavlović Marković za RTS.

Prema ranijim informacija, Srbija ima malo specijalista u oblasti palijativne nege. Godine 2023. bilo ih je svega šestoro, pisao je tada Danas.

„Vreme” je uputilo pitanje Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” koliko je trenutno specijalizovanih stručnjaka u ovoj oblasti, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.

Kome je centar namenjen?

Centar nije namenjen samo maligno obolelima, već i pacijentima sa drugim teškim, neizlečivim bolestima, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, profesorka Ivana Stašević Karličić, piše RTS.

„Centar za palijativno zbrinjavanje je važan korak ka izgradnji dostupnijeg, humanijeg i dostojanstvenijeg zdravstvenog sistema. Želimo da palijativna nega više ne bude samo pravo ili privilegija, već novi standard”, poručila je Stašević-Karličić, prenosi RTS.

Kako je objašnjeno, pacijenti u centru će moći da borave do dve nedelje, u skladu sa stručnim standardima, a cilj je da nakon tog perioda nastave život u zajednici, ali sa boljim kvalitetom života.

U Centar će biti upućivani oni pacijenti za koje to proceni konzilijum UKC Srbije.

Šta je palijativna nega?

Palijativna nega je sveobuhvatan pristup lečenju čiji je cilj da poboljša kvalitet života pacijenata koji se suočavaju sa neizlečivim bolestima, kao i da pruži podršku njihovim porodicama.

Palijativna nega se pruža osobama koje boluju od kancera u poodmaklom stadijumu, teških hroničnih bolesti (npr. srčana ili plućna insuficijencija, Parkinsonova bolest, ALS, multipla skleroza), demencije i Alchajmerove bolesti i stanja u završnoj fazi života.

Šta se dogodilo sa preostale dve bolnice?

Tokom pandemije virusa korona 2020. i 2021. godine, Srbija je dobila tri nove bolnice namenjene za teško obolele pacijenate.

Za svega nekoliko meseci nove zdravstvene komplekse dobili su Beograd, Kruševac i Novi Sad i u njihovu gradnju i opremanje, prema dostupnim podacima, uloženo je oko 130 miliona evra.

Dve od tri bolnice – u Batajnici i Kruševcu – sada su pod ključem.

Batajnica se otključava u ponedeljak.

Iako je još sredinom leta 2023. najavljeno da će u prostorije kovid bolnice u Kruševcu biti preseljen deo kruševačke Opšte bolnice, te da će biti otvoreno posebno odeljenje za palijativnu negu, ništa se nije dogodilo.

Poslednja specijalizovana kovid bolnica sagrađena je u Novom Sadu, ali je prva dobila novu namenu.

Zdravstvena ustanova u novosadskom naselju Mišeluk je ubrzo posle otpusta poslednjih pacijenata počel s prijemom pacijenata obolelih od drugih bolesti.

U njoj se danas obavlja dijaliza i pruža palijativna nega. U prostorijama ove ustanove nalazi se i dnevna bolnica za dijagnostiku i rehabilitaciju pacijenata sa mišićno-skeletnim oboljenjima, odsek za mentalno zdravllje, te Klinika za urologiju.

Izvor: RTS/Danas/Vreme