Lazarević: Čiste se poslednji tragovi Srbije sa Kosova

Građani na severu Kosova nespremno su dočekali početak primene Zakona o vozilima, zbog čega je među vozačima koji koriste automobile sa srpskim registarskim tablicama zavladala konfuzija i oprez, izjavila je za N1 urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević.

Ona upozorava i da se poslednjih godina, posebno nakon događaja u Banjskoj i povlačenja Srba iz kosovskih institucija, ubrzano smanjuje prisustvo institucija Srbije na Kosovu.

Lazarević kaže da su građani nespremni dočekali početak stupanja na snagu Zakona o vozilima, koji se odnosi na više hiljada prevoznih sredstava koja imaju srpske tablice, a koja su građani vozili na ovlašćenje preko srodnika, prijatelja ili partnera.

„Primetno je danas već, to znam iz informacija iz šireg okruženja, a vidljivo je i na ulicama Severne Mitrovice više ovih vozila je od noćas parkirano ili već od juče, imam dva primera iz porodice, gde su dva moja dalja rođaka zatekla na putu u centralnoj Srbiji i vozilima nisu došli na Kosovo već su koristili drugo prevozno sredstvo”, objašnjava Lazarević.

Foto: KoSSev

Kako prenosi, vlada “prilično haotično stanje” među vozačima koji su do sada vozili na ovlašćenje sa srpskim registarskim tablicama, a koji su, kako kaže, i iz opreznosti parkirali svoja vozila, jer nema dovoljno informacija o tome kako će se zakon konkretno primenjivati.

„Ono što nije zvanično rečeno, a što se može videti barem prvog dana primene na terenu na terenu, jeste da nema rigoroznih kažnjavanja. Ukoliko vozite vozilo sa drugim oznakama, ne kosovskim, i na ovlašćenje, a imate prebivalište na Kosovu, vi ste u prekršaju kao da ne vežete pojas”, objašnjava ona.

Dodaje da do sada, prema zvaničnim informacijama koje je dobila iz kosovske policije, nijedan vozač sa takvim vozilom nije bio kažnjen.

Lazarević ocenjuje i da je početak stupanja na snagu Zakona o vozilima znači konačni kraj srpskih registracionih tablica na Kosovu.

Lazarević ocenjuje i da je primarna briga predstavnika Evropske unije na Kosovu bio Zakon o strancima jer, kako kaže, njihova pažnja je bila usmerena na zdravstvo i obrazovanje, pri čemu su izbegli komentarisanje Zakona o vozilima.

Srpske lične karte biće privremeno priznate

Podsetimo, Srbima će biti dat rok od tri meseca da registruju svoje građanske podatke u kosovskom sistemu, a srpskim studentima, profesorima i zdravstvenim radnicima biće izdavane privremene boravišne dozvole na 12 meseci, uz mogućnost produženja.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova saopštilo je da od ponedeljka, 16. marta počinje proces podnošenja zahteva za boravišne dozvole i prijavu adrese za građane, nakon završetka informativnog perioda.

U saopštenju je Ministarstvo navelo da će tokom tromesečnog perioda biti omogućena registracija podataka o rođenju, braku i smrti koji su evidentirani do 15. marta 2026. u „nelegalnim srpskim institucijama, sa ciljem njihove integracije u Civilni registar Kosova“.

Lazarević objašnjava da se Zakon o strancima odnosi na stanovnike Kosova koji nemaju kosovska dokumenta a kojih, kako kaže, ima više hiljada. Napominje da ti građani nisu samo Srbi, ali da u većini slučajeva svi imaju srpska dokumenta.

„Njima je dat rok od tri meseca da pribave kosovsku dokumentaciju, ali tako što će im se sada, kako kosovske vlasti kažu, priznati srpske lične karte koje kosovske vlasti nazivaju ilegalnim dokumentima paralelnih institucija. Dakle, ove lične karte će se privremeno priznati. Takođe, važe samo one lične karte koje su izdate samo do 15. marta”, objašnjava urednica portala KoSSev i dodaje da se taj rok, prema nezvaničnim informacijama iz policije, neće više produžavati.

Foto: KoSSev

„Iznošenja Srbije sa Kosova“

Tatjana Lazarević ipak postavlja pitanja kada su i zašto se odjednom javila ideja integracija zdravstva i univerziteta kao nešto oko čega su se dve strane Beograd i Priština – dogovorile.

„Podsetite me, nisam primetila i zabeležila da je bilo ko od ove dve strane u ovim tzv. pregovorima na bilo koji način pričao o integraciji obrazovanja i zdravstva, a kamoli se dogovaralo u Briselu, posebno u vezi sa univerzitetom”, kaže sagovornica N1.

Ona podseća i da je univerzitet jedina institucija Republike Srbije koja je vraćena na Kosovo nakon rata i to uz saglasnost međunarodne zajednice.

„Unazad 15 godina se smanjuje prisustvo Srbije sve više i ono je posebno vidljivo u novijoj fazi od Banjske, odnosno od napuštanja Srba iz kosovskih institucija. Sada se u taktici te strategije iznošenja Srbije sa Kosova ubrzano čiste poslednji tragovi Republike Srbije”, zaključuje urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević.

Izvor: N1