U proseku 1,5 evra od svakih 100 koje domaćinstva u Evropskoj uniji potroše na robu i usluge odlazi na alkoholna pića, prema podacima Eurostata. Cene u nekim državama EU idu i preko 100 odsto od proseka, a kako stoji Srbija?
Povodom takozvanog „suvog januara“ kampanje koju je razvila i sprovela britanska dobrotvorna organizacija „Alcohol Change UK“, gde se ljudi prijavljuju da će se uzdržavati od alkohola tokom januara, nemački Savezni zavod za statistiku objavio je cene alkohola u Evropskoj uniji i ostatku Evrope.
Indeks nivoa cena, koji upoređuje cenu iste korpe alkoholnih pića širom Evrope, dobar je način da se sagledaju razlike u troškovima za alkohol. Prosek EU postavljen je na 100, što bi značilo da nivo cena iznad 100 predstavlja zemlje gde je cena veća od proseka EU. Rezultat ispod 100 znači da je jeftinija.
Alkohol je u Nemačkoj na 86 evra, tačnije jeftiniji je kada mu se cena usporedi sa drugim zemljama Evropske unije. Najskuplji u Finskoj, tamo je indeksna cena alkohola bila 110 odsto iznad proseka EU-a.
Kada je u pitanju Srbija cena je 112 evra, što će reći da je skuplji od proseka EU za 12 odsto. Odmah ispod Srbije nalazi se Portugalija (109), dok je iznad Belgija (114).
Najskuplje cene alkohola od obližnjih država ima Grčka, koja je na šestom mestu sa cenom od 154, odmah ispod nje nalazi se Albanija sa 153 evra.
Hrvatska i Crna Gora takođe su iznad Srbije sa cenama od 126 i 123 evra. Dok se ispod Srbije nalaze Slovenija i Bugarska.
Najniže cene alkohola u regionu imaju Severna Makedonija, koja je malo ispod proseka, tačnije na 99, Rumunija sa 95 i Bosna i Herzegovina koja je jedna od najjeftinijih u čitavoj Evropi sa 90 evra.
Kao što je već rečeno alkohol je, kada se gledaju samo članice EU, najskuplji u Finskoj gde je na indeksu 210. Međutim, od 2024. godine, najskuplja zemlja za alkohol je Island, kada se rangira zajedno sa svim ostalim evropskih zemalja. Na Islandu ljudi plaćaju 285 evra za pića koja u proseku koštaju 100 evra u EU. To je 185 odsto iznad proseka EU.
Na drugim mestima na listi, cena ove korpe alkoholnih pića iznosi 226 evra u Norveškoj i 203 evra u Turskoj. To znači da alkoholna pića koštaju više nego dvostruko u odnosu na prosek EU. Irska, sa 198 evra, takođe je veoma blizu tog nivoa.
Tri najskuplje zemlje kada je reč o cenama alkohola nalaze se u nordijskom regionu. Preostale dve nordijske zemlje takođe su iznad proseka EU: Švedska (146 evra) i Danska (125 evra).
Najniže cene alkohola zabeležene su u Italiji, Nemačkoj i Austriji. Cena alkoholnih pića koja koštaju 100 evra u EU iznosi samo 84 evra u Italiji.
Cene alkohola iznose 87 evra u Nemačkoj i 90 evra u Austriji. U Španiji ljudi plaćaju 91 evro za istu korpu pića. To znači da je alkohol generalno jeftiniji u četiri velike ekonomije EU nego što je prosek EU. Jedino je Francuska iznad proseka sa 102 evra — i to samo 2 odsto više.
Prihod ili zarada nisu uključeni u poređenja cena, što znači da rangiranje ne uzima u obzir plate ili druge mere ličnog dohotka.
Zemlja sa niskim cenama alkohola, ali niskim raspoloživim dohotkom može i dalje imati nisku dostupnost alkohola, a obrnuto takođe može biti tačno.
Porez je ključni faktor koji utiče na razlike u cenama. Viši porezi na alkohol jedan su od najvažnijih pokretača viših cena alkohola u nekim evropskim zemljama.
U regionima severne Evrope, kao što su Skandinavija, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo, više poreske stope uglavnom odgovor na visok nivo konzumacije alkohola i štetu povezanu s alkoholom.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Surčinci su dobili plave i zelene kante u koje će odlagati opranu ambalažu i kućni otpad, sve po pravilima iz brošufre. Određenog dana će ih izneti ispred kapije, da Gradska čistoća dođe po njih
Moramo da stvaramo ekonomiju u kojoj ljudi neće biti prinuđeni da rade za minimalac, kaže Salih Saitović, a Centar YUROM traži da afirmativni upis bude zakonski utemeljen
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da postoje sumnje da su neki požari u Srbiji podmetnuti, ali da tužilaštvo, ukoliko dođe do pokretanja postupka, takvo delo kvalifikuje kao nemar
Mada su često neophodni, klima uređaji ne smeju biti jedino rešenje za letnje vrućine. Moramo promeniti način na koji gradimo i renoviramo naše zgrade
Nenad Milanović javno kritikuje N1 i istovremeno nudi novinarima te televizije da pređu na njegov portal koji je volšebno oživeo. Uređuje ga Ana Mihajlovski
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
