Grejna sezona u Srbiji uveliko traje. Prosečna potrošnja energije za grejanje u srpskim domaćinstvima je prilično visoka. Koliko energije trošimo na grejanje u Srbiji, a koliko bi trebalo da trošimo
Dr Boban Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu piše za portal Klima101 o tome koliko energetika domaćinstava u Srbiji kaska za Evropom – i šta bi država i građani mogli da urade da ubrzaju tranziciju.
Možda je to najlakše pokazati kroz poređenje. Kako nam govore naučna saznanja, prosečna potrošnja energije za grejanje po stambenoj jedinici u Srbiji je veća ili se nalazi u istom rangu sa potrošnjom u skandinavskim zemljama – uprkos tome što su skandinavske zemlje, naravno, daleko hladnije.
Blizu polovine domaćinstava u Srbiji koristi ogrevno drvno za grejanje, a lokalni sistemi grejanja čine oko 75 odsto ukupnog grejanja.
Među njima, najbrojniji su šporeti i peći na čvrsta goriva, koji predstavljaju zastarele tehnologije koje su manje efikasne u poređenju sa modernijim sistemima grejanja i lokalno emituju značajne količine zagađujućih materija u vazduh, piše Klima 101.
Kada je reč kupcima-proizvođačima električne energije, od preko 2,5 miliona domaćinstava, broj korisnika fotonaponskih panela nešto je veći od dve hiljade (oko 0,1 odsto ukupnog broja domaćinstava).
Kako je u Evropskoj Uniji?
Slično je i u Evropi, gde je proces energetske tranzicije u domaćinstvima tek na početku.
Podaci pokazuju da prosečan Evropljanin provodi 90 odsto vremena u zatvorenom prostoru i pri tome troši energiju na grejanje, hlađenje, osvetljenje, rad kućnih i drugih aparata i slično
U domaćinstvima EU, preko 60 odsto potrošnje energije koristi se za grejanje. Fosilna goriva, pre svega prirodni gas, ali i nafta i ugalj, i dalje imaju ključnu ulogu u grejanju zgrada, čineći oko 42 odsto energije koja se koristi za grejanje u stambenom sektoru.
Koncept energetske zajednice u Srbiji
Zakonodavstvo u Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, prepoznaje značaj energetskih politika koje se temelje na okviru „Čista energija za sve Evropljane”.
Hronološki gledano, ključni zakoni su usvajani ili su rađene izmene na usaglašavanju od godinu do dve nakon stupanja na snagu njihovih pandana u EU.
Jedan od ključnih problema nesumnjivo leži u manjoj kupovnoj moći građana u odnosu na EU. Ovaj problem je u Srbiji prepoznat i definisani su instrumenti koji su prisutni i u zemljama EU, kao što su podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti, kao i pomoć ugroženim domaćinstvima.
Međutim, u praksi to nije postalo široko primenjeno i nije dalo značajnije efekte.
Trenutno ne postoji nijedan javni pregled efikasnosti i ukupnog učinka postojećih politika podrške domaćinstvima u energetskoj tranziciji u Srbiji. Ova analiza bi svakako bila korisna, jer bi pružila uvid u uspešnost instrumenata u podršci domaćinstvima.
Problem je i demografska struktura u Republici Srbiji.
Ruralne oblasti su često naseljene starijim stanovništvom koje nije zainteresovano za investicije čiji se efekti mogu očekivati tek nakon 5 do 10 godina.
U međuvremenu, urbane sredine postaju sve gušće naseljene, što dovodi do veće potražnje za energijom, kako za grejanje, tako i za hlađenje, čime se stvara pritisak na gradske infrastrukturne sisteme.
Koliko će nas koštati grejanje?
Grejna sezona počela je u utorak 15. oktobra, a završava se 15. aprila. Međutim, taj podatak važan je onima koji u kućama i stanovima imaju ugrađeno daljinsko grejanje.
Ostali imaju tu prednost da mogu da se greju kad žele, mada je s obzirom na cene grejanja, možda bolje reći – kada mogu. Jer, prema podacima Agencije za energetiku, u zavisnosti od načina zagrevanja, topao stan u ovoj zimskoj sezoni prosečno domaćinstvo koštaće i do 200.000 dinara, piše Nova ekonomija.
Domaćinstva koja koriste TA peći imaće troškove od 81.700 dinara, ali samo ukoliko se za punjenje peći isključivo koristi jeftinija noćna struja. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.
S druge strane, ove zime će se najjeftinije grejati domaćinstva koja koriste drva, čije su cene u odnosu na prethodnu grejnu sezonu pale za pet do sedam odsto, kako pokazuju podaci Agencije za eneregtiku Srbije. Dok je prošle godine grejanje na drva koštalo od 56.000 do 93.000 dinara, ove godine je primetno jeftinije.
Tako će u delovima Srbije u kojima se može nabaviti drvo po nižim cenama (na primer za 6.300 dinara po kubnom metru) domaćinstva koja imaju energetski efikasnije peći, morati da potroše oko 53.000 dinara za grejanje, dok će ona domaćinstva koja budu koristila skuplje ogrevno drvo imati račun za grejanje od oko 87.700 dinara.
Mogući porast cene peleta
Domaćinstva koja koriste pelet imaće troškove od 65.000 dinara, što je u poređenju sa prethodnom grejnom sezonom manje za čak 23 odsto. Da li će situacija ostati ista kakvu sada pokazuju računice Agencije, ostaje da se vidi, jer je Vlada Srbije obnovila uredbu o zabrani uvoza peleta što bi trebalo da znači da cena peleta neće dodatno padati, a moguće je i da poraste.
Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa ove sezone su isti kao i prethodne – 59.500 dinara, što je za samo 6.500 dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta, ali zato mnogo komfornije.
Domaćinstva koja se budu grejala na ugalj, moraće da izdvoje od 75.000 do 77.700 dinara, u zavisnosti od vrste uglja koji se koristi.
Izvor:Klima101
Dok vlast pokušava da zadrži kontrolu, a građani traže pravdu, đaci Pete beogradske gimnazije demonstriraju kako izgleda borba za principe. Ovog ponedeljka pridružili su im se učenici Prve beogradske gimnazije
Žene u Srbiji suočavaju se s rutinskim i invazivnim procedurama tokom porođaja, od brijanja i klistiranja do oksitocina i vakuumskog izvlačenja, dok ginekolozi priznaju da rade „kao na traci“.
Jutros je u Bulevaru cara Lazara u Novom Sadu pronađeno beživotno telo bebe, a nedugo potom policija je privela ženu za koju se veruje da je majka
Policija po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije istražuje kako je fotografija zapisnika o saslušanju osumnjičenog za ucenjivanje fudbalera Vujadina Savića dospela u javnost i postala viralna na društvenim mrežama.
Ruska agencija tvrdi da je vakcina protiv raka pokazala obećavajuće rezultate u prekliničnim testovima, a predsednik Aleksandar Vučić već najavljuje njenu dostupnost u Srbiji. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da još nema dokaza da deluje. Da li se građanima ponovo prodaje lažna nada
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
