Okrećem broj telefona kol-centra PIO fonda, dva broja centrale i devet brojeva direktora filijale, njegovog zamenika, dva pomoćnika i nekoliko načelnika različitih odeljenja. Nikoga nisam mogao da dobijem 22 dana. A onda je stigao glas iz prošlosti
Povodom vašeg teksta o iskustvu sa kol-centrom PIO fonda, želeo bih da sa vama podelim i moje lično iskustvo.
Imao sam potrebu za jednom informacijom, u vezi sa kojom mi je bilo potpuno nebulozno sedati u auto i boriti se sa saobraćajem do Nemanjine ulice i perfektno organizovanim parkingom u njenoj okolini, pa sam posegao za oficijelnim sajtom PIO fonda.
Našao sam to što me je zanimalo, ali je bilo šturo i nedovoljno razumljivo napisano, pa sam pomislio da bih možda mogao da okušam sreću i telefonom. Ali, avaj!
Počevši od broja kol-centra, koji nikada ne može da se dobije, jer je non-stop zauzet, preko dva broja telefona centrala – u direkciji Fonda (ul. Dr Aleksandra Kostića 9), odnosno njegovoj filijali (ul. Nemanjina 30), pa sve do još devet brojeva (direktora filijale, njegovog zamenika, dva pomoćnika i nekoliko načelnika različitih odeljenja) – tačno 22 dana nikoga nisam mogao da dobijem.
Onda sednem i pošaljem mejl svima, imenom i prezimenom, koje sam pokušavao da dobijem telefonom prethodna 22 dana, kao i na adresu mejla PIO fonda koja je navedena na sajtu. Bilo je to 12. septembra ove godine.
I, ni od koga ne dobijem nikakav odgovor, osim od Danijele Petrović, jedne od načelnica. Evo šta mi je odgovorila:
„Poštovani, obaveštavam vas da sam u periodu od 6. juna 2022. do 17. juna 2022. godine odsutna sa posla. S poštovanjem, Danijela Petrović“
Ostao sam bez teksta.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
