Autobus koji je prevozio decu iz fudbalskog kluba iz Sokobanje zapalio se dok je išao uzbrdo. Deca su na vreme evakuisana. Pitanje je međutim kakvim krševima se prevoze putnici po Srbiji
Prošle su skoro dve sedmice od vesti koja uopšte nije postala vest. Bila je nedelja, 7. april, kada je na Rtnju izgoreo autobus koji je prevozio dečake iz sokobanjskog fudbalskog kluba.
Autobus se zapalio na putu između Boljevca i Sokobanje, nakon što se motor pregrejao tokom vožnje uzbrdo, saznaje „Vreme“.
O tome je javio jedino lokalni portal Soko pres, kojem je u zaječarskoj policiji potvrđen slučaj i rečeno da je pokrenuta istraga.
Kako se sve desilo
Na društvenim mrežama objavljeno je nekoliko snimaka. Na jednom, vatrogasci gase kostur autobusa. Na drugom, dečaci evakuisani iz autobusa posmatraju vatru i šale se da „sad imaju grejanje“.
Samo je sreća da su svi na vreme uspeli da napuste zapaljeni autobus.
Boljevac-Sokobanja kod sela Ilino. Nedelja, popodne. @n1srbija @DirektnoRS @novarsonline pic.twitter.com/sUh1vKeNDA— Пreдraг Баta Sтеvаноvиć (@nacentru) April 8, 2024
Kako za „Vreme“ kaže jedna osoba upućena u slučaj, najpre ništa nije bilo smešno. Kaže da je vozač kod Boljevca primetio da motor diže temperaturu, ali nije hteo da stane.
„Na početku uspona uz Rtanj kod sela Ilino, automobil koji je vozio iza autobusa ga je pretekao i ljudi iz automobila su signalizirali vozaču da je zapaljen zadnji deo“, kaže ovaj izvor.
Trener dečaka iz mlade ekipe „Sokograda“ insistirao je da autobus stane i izveo decu i ostale. Navodno je u autobusu bilo 27 dece.
„Odmah nakon toga autobus je kompletno izgoreo, a na svu sreću niko nije povređen“, kaže naš sagovornik. Navodno su izgorele sportske stvari i ostali prtljag.
Krševi nas voze
Kako više sagovornika iz Sokobanje kaže za „Vreme“, u pitanju je lokalni mali prevoznik, koji je inače uvek vozio fudbalski klub. Autobus je navodno starije proizvodnje.
Prema nekim statistikama, autobusi u Srbiji su u proseku stariji od dvadeset godina, što je sasvim u skladu sa činjenicom da Srbija, računajući i automobile, ima najstariji vozni park Evrope.
„Grad Beograd ima novije autobuse, dok u unutrašnjosti ima i mnogo starijih. Ali, nebitno je to, važno je da se održavaju, da se vrši servis. Oni koji prevoze decu bi morali da budu kontrolisani na šest meseci“, kaže za „Vreme“ Goran Aleksić, prvi čovek udruženja drumskog putničkog saobraćaja Srbijatransport.
On nije bio upoznat sa slučajem na Rtnju, ali načelno kaže da češće problem prave mali prevoznici koji imaju par autobusa i ne voze linijski.
„Oni voze recimo fudbalske klubove i folklorna društva. A oni pak jedino mogu da angažuju najjeftinije prevoznike, a onda je to i najmanje bezbedno“, dodaje Aleksić.
Kaže da je reč o sivoj zoni i da mnogi prevoznici – oni najjeftiniji – niti plaćaju dažbine niti održavaju vozila. „Zato može doći do ovakvih situacija.“
Stvari treba urediti
Srbija, osim što ima prastari vozni park, beleži i veliki nedostatak šofera. U nagađanju brojkama, ide se do petnaest ili dvadeset hiljada profesionalnih vozača kamiona i autobusa koji nedostaju.
Kada je reč o javnom prevozu putnika, Aleksić se zalaže za promenu perspektive – autobus ne treba da bude tu kako bi gazdi zaradio pare, već kako bi bio na usluzi putnicima.
Kaže, rad na novom zakonu o javnom prevozu počeo je sa Vladom koja je sada odlazeća i očekuje da će se nastaviti.
Trenutno, navodi Aleksić, srpski prevoznici imaju ogromne troškove i među retkima su u regionu koji plaćaju akcizu na gorivo. Upravo to otvara sivu zonu za ilegalne ili polulegalne prevoznike.
Jedna od stvari koje naš sagovornik zagovara tiče se i strožih kazni. „Prevoznici moraju da imaju odgovorno lice za saobraćaj, a mislim da to lice mora da snosi veću odgovornost pa i sankcije, za kvalitet voznog parka, ispravnost i prevenciju.“
Naši sagovornici iz Sokobanje pak sretni su što nijedno dete nije stradalo. I začuđeni, kažu, kako ova tema nije zainteresovala medije pune dve sedmice.
„Sela demencije“ je naziv koji se ustalio za specijalizovane zajednice u kojima ljudi oboleli od demencije žive u kontrolisanom, ali naizgled svakodnevnom okruženju koje simulira realan život. Lek za demenciju ne postoji, ali ove zajednice daju nadu za normalan nastavak života
Zavod za javno zdravlje preporučio je da se tečni sapun „Kids oxy” povuče iz vrtića u Beogradu, ali opozicija tvrdi da ga neki beogradski vrtići još uvek koriste
Nakon delimične primene EES sistema koja je trajala od prošlog oktobra, one koji putuju u EU sada očekuju stroža pravila identifikacije
Putnički voz „Inter Regio“ naglo je zakočio na skretnici pre Lovćenca, na deonici između Lovćenca i Malog Iđoša, i iskočio iz šina
Policija i vojska pretražuju teren u opštini Kanjiža, a blokirano je više puteva
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
