Dok profesori drugi dan protestuju pred zgradom Vlade Srbije, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić i premijer Đuro Macut postigli su dogovor o onim temama koje su i bile razlog za izlazak na ulicu. Da li se protest prekida, to se i dalje ne zna
Rektor Univerziteta u Beogradu i premijer Vlade Srbije postigli su dogovor oko aktivnosti finansijskih uslova za funkcionisanje univerziteta i ostvarivanje preduslova za realizaciju redovnih aktivnosti visokoškolskih ustanova i u narednom periodu preduzeće sve aktivnosti neophodne za organizaciju prijemnog ispita, navedeno je u zajedničkom saopštenju Vlade.
Takav dogovor postignut je u utorak (10. jun) na petom sastanku predstavnika Vlade i univerziteta, dok pred zgradom Vlade traje drugi dan protesta profesora.
Upravo su ovo bili razlozi za protest profesora, a da li će ga sada prekinuti, nije mogao da potvrdi za „Vreme” profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković.
Pogledajte kako je izgledala druga noć blokade raskrsnice pred Vladom
Blokada kao pritisak
Kao Leteći cirkus Monti Pajtona – tako je u jednoj rečenici Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu opisao ranije u utorak ono na šta su bili primorani profesori visokoškolskih ustanova – da izađu na ulice, rašire tende i suncobrane i kampuju pred zgradom Vlade Srbije u Beogradu tražeći ispunjenje sopstvenih zahteva.
„Bizarno” – tako njegov kolega Johanes Keler sa srodnog fakulteta u Ulmu, gradu u Nemačkoj opisuje scenu kojoj prisustvuje. Bizarno, jer su, kako kaže, njegove kolege sprečene da se bave naukom, dok vlasti u Srbiji pokušavaju da unište visoko obrazovanje smanjenjem udela naučnog rada profesorima nedavno donesenom uredbom. Naučni rad je upravo ono što je njega povezalo s kolegama iz Beograda i u čemu su uspešno sarađivali godinama.
„Sasecanje zarada, pretnje fakultetima bankrotom, smanjenje naučnog rada, mislim da bi to moglo da ima strašan uticaj na instituciju kakva je Univerzitet u Beogradu. Ako želite da rizikujete mogućnosti Srbije u međunarodnoj zajednici i šanse studentima da uče i razvijaju se na međunarodnom nivou, radite ovo, a to je iz moje perspektive vrlo iracionalno”, kaže za „Vreme” Keler dok sedi pod jednom belom tendom u Nemanjinoj ulici u Beogradu.
Postojano kano zgrade Vlade
Niz tendi postavljen je na jednoj od centralnih raskrsnica glavnog grada Srbije. Profesori visokoškolskih ustanova postavili su ih tu u ponedeljak (9. jun) želeći da na još jedan način skrenu pažnju na urušavanje visokog obrazovan i probleme koji se mesecima nižu.
„Ovo je jedan od pokušaja sa paralelno drugim akcijama. Zašto baš ovo, pa zato što je važna raskrsnica i ovim povećavamo pritsak u nadi da je vlasti baš malo stalo do života u ovoj zemlji i u ovom gradu da će pokušati što pre da reši problem da ne bude blokirana jedna od glavnih raskrsnica u gradu, a simboličko je. Mi se nalazimo odmah do zgrade Vlade Srbije i pala na pamet prethodna državna himna (Hej, Sloveni), da mi ovde sedimo postojano kano klisurine, pored nečega što je ili Vlada ove države, pa će nam pomoći da funkcionišemo ili su izdajnici ove države koji će uništiti i univerzitet i prodati sve”, govori za „Vreme” Tošković dok protiče drugi dan njihove blokade.
Dve ulice koje se presecaju pred kancelarijom premijera i ministara, Nemanjina i Ulica kneza Miloša, zatvorene su za saobraćaj. Postavljene su metalne ograde po kojima su okačeni transparenti, pripadnici policije su u blizini, a skup je, kaže Tošković, prijavljen policiji i svakodnevno se iznova prijavljuje.
Protest će, pojašnjava, trajati do ispunjenja zahteva ili dok se makar nađe rešenje da zahtevi budu ispunjeni.
Ipak, nekoliko sati kasnije pošto je postignut dogovor rektora i premijera, on ne može da potvrdi za „Vreme” da li to znači i kraj njihovog protesta.
A šta to profesori zahtevaju?
Pritisak na univerzitete, visoke škole i fakultete poslednjih meseci ubrzano raste, pa su tako i profesori rešili da pojačaju pritisak da se ispune njihova tri glavna zahteva.
Na ulici su pre svega zbog najave donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju, nedavno donesene uredbe kojom je naučni rad profesora smanjen na svega pet časova nedeljno sa ranijih 20, te zbog kvota za upis naredne generacije studenata.
„U radnu grupu za zakon koji planiraju da donesu stavili su 90 odsto ljudi koji su poslušnici vlasti, a od kojih je veliki broj ljudi mesecima pre blokada davao izjave koje su protiv univerziteta. Šta da očekujemo od zakona? Rešenja koja planiraju da predlože bi na duži rok mogla da unište ideju o obrazovanju kao javnom dobru, obrazovanju koje je dostupno svima. Usvajanjem ovog zakona, budžetska mesta bi se potencijalno ukinula, a samim tim i mogućnost obrazovanja širokih narodnih masa”, pojašnjava Tošković.
Prethodna Vlada Srbije donela je u tehničkom mandatu novu uredbu kojom je smanjen udeo časova naučno-istraživačkog rada, a time su i zarade profesorima koji zbog blokada fakulteta ne drže nastavu, smanjene su na 12,5 odsto, na kolikoje smanjen i naučno-istraživačkog rada.
„Takva uredba obesmišljava postojanje univerziteta kao takvog. Skoro dva veka na Univerzitetu u Beogradu, mi se bavimo naukom i sada vi to hoćete da uništite time što nam zabranjujete da se bavimo naukom, odnosno svodite to na nekih besmislenih 10 odsto, ubijate u pojam međunarodne projekte, ne možemo da se angažujemo, ne možemo da radimo, kršite sve međunarodne konvencije i sopstvena zakonska rešenja”, objašnjava Tošković.
Na opasnosti koje takva uredba i sprečavanje profesora da učestvuju u istraživačkim projektima, kako domaćim, tako i međunarodnim, ukazuje i profesor iz Ulma Johanes Keler.
„Ne možete ostati na međunarodnom nivou u istraživanjima sa svega nekoliko procenata vremena posvećenog nauci. Univerzitet u Beogradu je sve do sada bio daleko iznad univerziteta iz regiona, a ovim bi se taj nivo sigurno smanjio. Bizarno je što profesori moraju da sede ovde, da sede umesto da predaju i bave se naukom. Oni podržavaju studente i savršeno razumem moje kolege koje sede ovde da pokažu da pretnja po nauku i obrazovni sistem zaista postoji u Srbiji”, govori za „Vreme” Keler.
U Beograd je stigao dan ranije i u utorak ujutru došao pred zgradu Vlade.
„Sedim ovde jer želim da pokažem solidarnost s kolegama i da pokažem da brinem o situaciji u Srbiji i da im dam malo energije iz inostranstva i pokažem na neki način da nisu sami”, dodaje Keler.
Profesori već drugi dan provode na ulici i zbog toga što nema novih upisnih kvota za upis na fakultete.
„Ako ministarstvo ne dozvoli upis novih studenata, kako onda može da radi univerzitet. Nije stvar u novcu, već u zaključavanju vrata fakulteta, profesori neće imati kome da predaju. To je važno istaći roditeljima i maturantima – fakulteti mogu, žele i spremili su prijemne ispite, ministarstvo ne dozvoljava prijemne ispite”, objašnjava Tošković.
Da li su profesori morali da izađu na ulicu?
U utorak između podneva i dva sata popodne, pod tendama je nekoliko desetina profesora.
Među njima je Dušanka Jerinić Prodanović, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu. Kako objašnjava za „Vreme”, profesori se organizuju po smenama.
Protest koji organizuju komentariše kao jedini način da se sa vlašću razgovara.
„Normalnim putem i tokovima se ne može. Izašli smo zbog tri zahteva. Nadamo se da će uskoro biti ispunjeni, da nije tako, ne bismo bili ovde. Osećamo se nekad bedno, nekad osećamo da će se nešto rešiti i mislimo da će se rešiti, jer ovo već predugo traje. Sedimo ovde dok se nešto ne reši”, govori ona za „Vreme”.
Dok priča, za štand prilazi jedan stariji gospodin i u kutiju ubacuje novčanicu.
„Iznenađena sam koliko ljudi dolazi da nas pozdravi, donese donacije u vidu sokova, vode, grickalica, čak i novac daju”, kaže ona.
Veterani i zborovi građana
Da bi podržali borbu profesora, na ulice su izašli i predstavnici zborova građana, te ratni veterani.
Pod tendom na kojoj je zakačeno obeležje zbora Bežanijske kose stoji Maja Novaković i prolaznicima, kojih u trenutku dok razgovaramo nema mnogo, nudi kafu, vodu, posluženje.
„Mi smo juče postavili tende, paviljone, zborove. Došli smo da podržimo pre svega akademsku zajednicu, odnosno profesore i studente koji su od početka maltene sami u ovoj borbi. Oni su žrtvovali svoju godinu, svoje plate da bi svima nama bilo bolje i smatramo da kao građani moramo da stanemo uz njih i da se borimo jer drugačije ne može”, kaže Novaković.
Kako dodaje, da je apsurdno to što najškolovaniji ljudi u zemlji moraju da sede na ulici da bi ostvarili sopstvene zahteve.
„Živimo u zemlji gde se slave neobrazovanje, neškolovanost, poltronstvo i gde koji stoje uspravno u nečemu što je ispravno, bivaju šikanirani. To mora da se menja. Građanska borba na ulici je ono što nam je preostalo”, zaključuje Novaković.
Pod drugom tendom sedi starija gospođa i kaže da je došla da odradi smenu, pošto je videla da nema ljudi iz njene opštine. Kako dodaje, prethodnog dana više ljudi se okupilo posle pet popodne, pa očekuje da će tako biti i ovog dana.
S beretkom na glavi i u maslinastoj majici s vojnom oznakom, Tihomir Vojnović, ratni veteran je sa kolegom pod nerednom tendom.
„Mi, ratni veterani, okupili smo se kako bismo pre svega pružili zaštitu studentima. Od prvog skupa studenata pozvani smo da pomognemo i odazivamo se svaki put kada je to potrebno”, zaključuje Vojnović za „Vreme”.
Komunikacija između Er Srbije, Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju i javnosti skoro da ne postoji. Više od godinu dana nakon umalo kobnog incidenta na letu JU324 Er Srbije, ključni izveštaj još uvek nije objavljen
Kako „Vreme" nezvanično saznaje, u incidentu na Gazeli napadnuti su navijači Partizana koji su se vraćali iz Arene nakon utakmice sa podgoričkom Budućnosti
Oko milion dinara po putniku – toliko je Er Srbija isplatila putnicima iz aviona koji je prošlog februara doživeo ozbiljan udes po poletanju iz Beograda, saznaje „Vreme“. Ali, tajno poravnanje dobili su samo oni koji su se bunili grupno
Gospodin Mali ima veze sa Belom kućom preko Rika Grenela, konstatuje "Njujork tajms" i analizira da li je vršio pritisak na stručnjake da podrže projekat porodice Tramp
Dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Voja Radovanović očekuje da bude ukinuta sporna uredba koja utiče na funkcionisanje Univerziteta
Na primeru izbora u Zaječaru i Kosjeriću se vidi da istina nije data, nego je zadata. Istina je zadatak koji građanin ispunjava. Ona se uvek osvaja
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
