„Nekoliko dana pre početka ispitnog roka počinju da mi se pojavljuju isti simptomi, uglavnom ujutru nakon buđenja i u toku dana. Svaki put kada bi trebalo da ustanem, odem na fakultet ili počnem sa radom biva mi loše, osećam malaksalost, muka mi je, vrti mi se u glavi i uzlupa mi se srce“, priča za „Vreme“ Sofija (21), studentkinja Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Prvi ispitni rok na ovom fakultetu od početka studentskih blokada održan je krajem juna. Međutim, kako je tada FLU i dalje bio u potpunoj blokadi, veliki deo studenata odlučio je da ga bojkotuje. Među njima i naša sagovornica, koja kaže da „uz sav haos, nije želela tada ništa da polaže“.
Međutim, u septembru je atmosfera znatno drugačija. Na većini beogradskih fakulteta završena je nadoknada nastave i uveliko se odvijaju ispitni rokovi. Iako su predstavnici režima mesecima po svim televizijama proglašavali „propast“ školske godine, veliki broj fakulteta je pronašao zajednički jezik sa studentima, upisao nove generacije i odlučio da školsku godinu, kako-tako, privede kraju.
A pošto je naredna iza ugla, fakulteti održavaju ispite ubrzanim tempom. Na većini fakulteta je u nešto više od mesec dana ugurano nekoliko ispitnih rokova, tako da između njih, maltene, za studente nema odmora.
Kako se studenti osećaju sada kada, nakon meseci borbe na ulicama, ponovo izlaze na ispite i učestvuju u redovnim fakultetskim aktivnostima? Šta se promenilo? Kako se ponašaju profesori nakon višemesečnih blokada fakulteta? O ovome je „Vreme“ razgovaralo sa nekoliko studenata fakulteta u Beogradu, koji su aktivno učestvovali u studentskim protestima.
Napadi panike i zdravstveni problemi
Vratimo se na Sofiju, studentkinju sa početka ove priče kod koje su neposredno pred početak ispitnog roka počeli da se ispoljavaju simptomi misteriozne bolesti.
„Ja u tim momentima radim koliko mogu iz svoje sobe u domu, ali odlažem odlazak na fakultet iz straha da će mi pozliti usput i da bih se mogla onesvestiti“, nastavlja priču ova studentkinja.
Iako je u početku ignorisala ove probleme, posle nekog vremena je shvatila da počinju da utiču na njen svakodnenevni život.
„Osećam jak bol u kostima, mišićima i glavi, dobijam temperaturu. U tom momentu razmišljam da je to prehlada i lečim je tako. Nakon dva dana odmora mi biva znatno bolje. U ta dva dana ne radim ništa za fakultet. Nakon povratka na rad vraćaju mi se isti simptomi. Taj dan se spremam za polazak na ispit – ne prvi u godini, već sam ih nekoliko završila. Odlazim u menzu da jedem. Tamo mi se slošilo, osećala sam manjak vazduha, uzlupalo mi se srce i vrtelo mi se u glavi. U tom momentu povezujem svoje simptome i shvatam da ja danima doživljavam napade panike, nekada blaže, nekada jače. Ali i nakon tog saznanja nastavljam da radim istim tempom, samo svesna šta mi se događa“, nastavlja Sofija.
Ona za „Vreme“ objašnjava da joj je najgore bilo tik pred početak izlaska na ispite, a da joj je nakon položenih nekoliko ispita zdravstveno stanje variralo – od lošijeg ka boljem, pa ponovo isto. I nije jedina kojoj se to desilo.
„Znam još dva primera studenata iz bliskog okruženja koji su doživeli maltene isto što i ja. Svi smo imali slične simptime i u nekom momentu nas je lomila temperatura. Moram da napomenem i da smo svi dobri studenti, sa prosecima preko 9,5. Da ne bude da smo neki što se provlače, pa ne radimo i zato se stresiramo“, naglašava ona.
Odnos studenata i profesora
Najveći deo akademske zajednice, na čelu sa rektorom Univerziteta u Beogradu Vladanom Đokićem, od početka je stao uz studentsku borbu. Zbog toga su i profesori, docenti i asistenti na fakultetima ispaštali, jer im je ovaj režim uzvratio onako kako najbolje ume – napadom na golu egzistenciju. Nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom godine najavio da će profesori dobiti „krompir“ od države, usledilo je usvajanje uredbe o visokom obrazovanju. Ona je predviđala smanjenje časova naučno-istraživačkog rada sa 20 na samo pet sati nedeljno, čime se stekao uslov da se zaposlenima na fakultetima, koji iz solidarnosti sa studentima nisu održavali nastavu, zarada smanji na tek 12 odsto od pređašnje.
Na taj način je režim otvorio potencijalni novi front borbe, očekujući da se profesori koji su najednom ostali bez gotovo 90 odsto svojih primanja, okrenu protiv svojih studenata. Da li je ova taktika uspela ili nije, ne može se sa sigurnošću reći. Veći deo akadamske zajednice i dalje je ostao uz studente, ali, kako je vreme prolazilo, malo po malo je među delom profesora počela da se pokreće priča o povratku na redovnu nastavu. Inicijativa za takav potez uglavnom je poticala od uprava fakulteta koje su se zabrinule zbog približavanja prijemnih ispita i dolaska brucoša.
Ima li sada animoziteta između profesora i studenata? Koriste li neki profesori priliku da se „svete“ zbog izgubljenih plata? Na Fakultetu likovnih umetnosti, kaže naša sagovornica, to nije slučaj.
„Oni su od početka blokada bili uz nas, tako da su nam izlazili u susret. Rekla bih da je većina ispita zadržala nivo težine, jer su nam još od decembra profesori bili dostupni za neformalne konsultacije i mi smo imali mogućnost za komunikaciju sa njima kada god nam je to bilo potrebno. Najviše je razlike napravljeno na stručnim predmetima koji su vezani za zgrade fakulteta, ali mi smo na kraju završili sve svoje radove, tako da, barem u mom slučaju, odrađeno je skoro isto onoliko kao u normalnoj akademskoj godini“, naglašava Sofija.
Međutim, nije na svim visokoškolskim ustanovama ista situacija.
Strah od odmazde
Teško je tvrditi da su se neki profesori ili dekani naprasno okrenuli protiv studenata u blokadi. Praksa je pokazala da su uglavnom one uprave koje su od početka bile protiv blokada u jednom trenutku skinule masku tolerancije i nasilno pokušale da otmu fakultete od studenata. Prvi primer nasilnog izbacivanja studenata iz visokoškolske ustanove desio se na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva (VIŠER) u Beogradu polovinom jula.
Pošto je uprava isterala studente iz ove visoke škole na Voždovcu, policija im nije dozvolila da se vrate i preuzmu svoje lične stvari, među kojima su bile i lične karte i lekovi. Zatim su u prostorije škole pušteni tabloidi sa zadatkom da snime „nered“ i tako pokažu „pravo lice blokadera“. Nered koji su, kako su tada tvrdili studenti, sami napravili.
Ali nisu samo tabloidi tada snimali studente i njihove lične stvari.
„Jedan od profesora je tada došao sa telefonom i snimao lica studenata, a zatim okačio taj snimak na Jutjub. I ja sada treba da izlazim na ispite kod istog tog profesora“, priča za „Vreme“ jedan student na VIŠER-u i redovni redar na studentskim protestima, čije je ime poznato redakciji.
On ne želi da se otkriva njegov identitet, kao ni ime profesora jer ga tek čeka polaganje ispita. Inače, iako je pomenuti snimak u međuvremenu skinut sa Jutjuba, u trenutku pisanja ovog teksta ponovo je postavljen – samo što je na lica studenata profesor montirao slike raznih životinja, poput koza i konja.
Student VIŠER-a priča nam da se radi o čoveku koji je pred penzijom i koji nije od početka bio protiv blokada, već je u međuvremenu „preleteo“ na stranu predsednice Akademije tehničko-umetničkih strukovnih studija (ATUSS) Ane Savić u njenom otvorenom sukobu sa studentima.
„Za vreme blokada, kada su samovoljom predsednice Akademije počeli da se održavaju ispitni rokovi, isti profesor je puštao sve koji su izlazili na njegove ispite da ih polože. Sada, kad na ispite počinju da izlaze ‘blokaderi’, znatno se promenio njegov način ispitivanja. Nekad su se kod njega ocenjivali projektni radovi koje smo radili tokom semestra. Sada postoji samo taj test koji je, čini mi se, uveo u nameri da obori što više ‘blokadera’. Već drugi rok zaredom većina studenata izlazi sa ispita sa negativnim poenima“, kaže ovaj student i dodaje da nije siguran da će do kraja ove školske godine izaći na ispit kod pomenutog profesora.
„Sve bi bilo drugačije da je bilo dogovora“
Sa drugim profesorima, za sada, nema tako loših iskustava.
„Neki profesori pokušavaju da nam maksimalno izađu u susret, u smislu da će nam pomoći da savladamo gradivo koje je izostavljeno jer nismo imali vežbe koje je trebalo da se odrade kao uslov za izlazak na ispit. Ali to je, barem na mom smeru, oko polovina profesora, možda i manje“, dodaje ovaj student.
Ističe da se zbog čitave situacije oseća „čudno“ i „nezadovoljno“.
„Čini mi se da, iako položim te ispite, neću usvojiti dovoljno znanja za nastavak školovanja. Teško je reći čija je to krivica. Sve bi bilo drugačije da je bilo dogovora sa predsednicom Akadamije, odnosno da je sa druge strane postojalo sluha za kompromis“.
Inače, studenti VIŠER-a ne polažu ispite u svojoj matičnoj zgradi. Još od kako su izbačeni iz škole sredinom jula, škola je zaključana, a ispiti se odvijaju u zgradi Visoke železničke škole, koja je takođe deo ATUSS-a. Kako kaže naš sagovornik, oni ne znaju tačan razlog, a nije im rečeno ni kada će moći da se vrate u prostorije svoje škole. Nagađa da će se to verovatno desiti početkom naredne školske godine.
Traženje balansa između ispita i posla
Pored problema sa zdravljem i straha od odmazde pojedinih profesora, neki studenti imaju drugačije probleme. Kako je situacija sa blokadama odmicala, mnogi studenti, pogotovo sa završnih godina fakulteta, počeli su da rade.
„Ne znam ni sama kako sve postižem, jer dosta nas koji studiramo radimo ful-tajm poslove. Tako da žrtvujem svoj san, socijalni život, i pored posla spremam ispite na koje izlazim kada uzmeme slobodan dan. Tako da je ovaj period za mene izuzetno naporan, ali moja volja da završim faks je veća od trenutnog umora“, priča za „Vreme“ Aleksandra (22), studentkinja četvrte godine Fakulteta političkih nauka.
Ističe da joj je upravo želja za završetkom fakulteta najveća motivacija da se vrati polaganju ispita posle duge „pauze“, te da do sada nije imala problema sa profesorima.
„Još uvek nisam imala nikakve probleme, izlazila sam kod sedam različitih profesora na ispite, i svi su bili maksimalno korektini. Mislim da nemamo nikakve povlastice niti olakšanja, sem što su nam neki ispiti koji su bili usmeno sada pismeno, što je meni lično lakše jer sam veliki tremaroš i imam strah da odgovaram kada me sluša mnogo studenata“, zaključuje Aleksandra.
