Javno i privatno zdravstvo: Sistemi nikako da se povežu, a pacijenti ispaštaju

Ako vam u Beču zatreba lekar specijalista prosto pogledate koji vam se nalazi u komšiluku. Nađete nekog prim. prof. dr, urologa ili oftamologa ili koga god koji vam uliva poverenje, zakažete termin, odete pokažete vašu socijalnu karticu i vas se više ništa ne tiče. Troškove vaš odabrani lekar obračunava sa državnim zdravstvenim osiguranjem. Naravno, ako ima sklopljen ugovor, a većina ima. Ovde je reč najobičnijem, osnovnom državnom zdravstvenom osiguranju, ne o privatnom ili doplaćenom.

Na taj način se rasterećuje zdravstveni sistem, smanjuju gužve, a pacijent dobija najbolji i najkomotniji mogući tretman.

Zašto u Srbiji ne može tako?

Jedna od najvažnijih od 50 preporuka NALEDA- za efikasnije zdravstvo je upravo predlog da se povežu javni i privatni sektor.

U tom slučaju bi se sav novac koji građani izdavajaju za zdravstvene usluge ravnomerno rasporedio.

O spajanju dva sistema je počelo da se govori još 2014. godine, ali efikasnih rešenja još uvek nema.

U Srbiji su troškovi zdravstva oko 10 odsto BDP-a. Četrdeset odsto ukupnih davanja za zdravstvo ide iz džepova građana na privatne zdravstvene usluge, rekla je za N1 Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Ona je objasnila da je jedan od ključnih preduslova za spajanje dva sektora, da se zna koliko koja usluga košta.

„Da bude poznato i realno procenjeno koliko, na primer, košta operacija slepog creva ili pregled pedijatra“, kaže Čaušević.

Sistem postoji, ali ne funkcioniše dobro

Taj sistem sada postoji, ali ne funkcioniše dovoljno dobro. Mogućnost refundacije za pregled koji je obavljen u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, takođe je jedna od 50 preporuka u Sivoj knjizi NALED-a.

Da bi pacijenti mogli da se leče o trošku države u privatnim klinikama, zakon nalaže uslove koji moraju biti ispunjeni između klinike i državnog resora.

„Preduslov koji privatne klinike moraju da ispunjavaju je da imaju dovoljan broj kvalitetnih lekara, ne da povremeno dolaze, nego da su stalno zaposleni i da imaju kapacitete da odrade šta treba“, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Na račun državnog sektora građani od ove godine mogu u 28 privatnih ustanova da obave operaciju katarakte. Najviše sklopljenih ugovora za ovaj postupak je u Beogradu, a jedini uslov za operaciju u privatnoj klinici je da se pacijent nalazi na listi čekanja, piše Euronews.

RFZO je zaključio ugovore i sa 16 privatnih ustanova za pružanje usluga vantelesne oplodnje, SA 10 ustanova za usluge hiperbarične medicine, dok je saradnja ostvarena sa skoro 3.400 privatnih apoteka.

Među ključnim problemima nizak nivo preventivnih usluga

Zdravstvo nije besplatno i sve je skuplje. Istraživanje Američke privredne komore pre nekoliko godina identifikovalo je da su ključni problemi nizak nivo preventivnih usluga, refundacije za lekove, nedostatak informacionih tehnologija.

„Mi smo poslednjih nekoliko godina videli konkretne korake koje su pozitivno ocenili i privatni sektor i korisnici zdravstvenih usluga. S druge strane nizak nivo uključivanja privatnih zdravstvenih usluga, nije adresiran u međuvremenu i mislimo da je naš nacionalni zdravstveni sistem zbog toga na gubitku“, rekla je za RTS Sandra Marinković iz Američke privredne komore.

U privatnom sektoru radi više od 23.000 zdravstvenih radnika

Prema podacima Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije u privatnom zdravstvenom sektoru radi više od 5.000 lekara, uz medicinske sestre i tehničare, oko 23.000 zdravstvenih radnika.

„Mislimo da novac treba da prati pacijenta i njegove potrebe, svim ovim dugogodišnjim saradnjama i veličinom i kvalitetom smo dokazali da smo fleksibilni i spremni da idemo dalje u integraciju“, napomenula je Marija Rabrenović iz Asocijacije za javni servis.

Prema podacima Asocijacije privatnika u sistemu je preko 200 opštih i specijalnih bolnica, 2000 ordinacija i poliklinika, preko 3500 stomatoloških ustanova, više od 1000 apoteka, oko 500 laboratorija – dovoljno da nam uz državne ustanove, lečenje bude dostupnije na vreme.

Procenjuje se da i kada imamo državno zdravstveno osiguranje, dodatno za lečenje u privatnim ordinacijama izdvajamo u proseku najmanje još 40 odsto svog novca, dok je prosek u Evropi do 20 procenata.

Izvor: Euronews/RTS