U Srbiji ima više od 20 solarnih škola u statusu prozjumera
Tri škole iz Kragujevca i jedna iz Vranja nedavno su se upisale u registar kupaca-proizvođača i proizvode struju iz sopstvenih solarnih elektrana. Tako je ukupan broj solarnih škola u statusu prozjumera širom zemlje premašio dvadeset.
Najnoviji iskorak ka obnovljivim izvorima u Kragujevcu napravile su OŠ „Sveti Sava”, OŠ „Miloje Simović” u Dragobraći i OŠ „Natalija Nana Nedeljković” u naselju Grošnica, dok u Vranju solarni paneli krase OŠ „Vuk Karadžić”, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.
Na školi „Sveti Sava” u Kragujevcu postavljena je elektrana od 40 kilovata, a na dve manje škole na periferiji grada instalisana su postrojenja od po 15 kilovata.
Solarna elektrana na školi u Vranju ima snagu od 45 kilovata, a kupac-proizvođač postao je i vranjski vrtić „Boško Buha” uz postrojenje od 30 kilovata.
Energetska tranzicija zahvatila je i visokoškolsko obrazovanje: Fakultet za poslovne studije i pravo u Trsteniku sredinom novembra pustio je u rad solarnu elektranu od 40 kilovata.
Osnovna ideja zaokreta ka obnovljivim izvorima jeste da – uz pomoć sopstvene proizvodnje sunčanih kilovat-časova – objekti smanje račune za struju.
Zaključno sa 24. decembrom, u registru kupaca-proizvođača koji nisu domaćinstva ili stambene zajednice upisan je 1.631 korisnik sa ukupnom instalisanom snagom elektrana od 88.811 kilovata.
Tokom ove 2025, ovaj spisak „ostalih” kupaca-proizvođača proširen je za 443 novih proizvodnih objekata, što je porast od 37,3% u odnosu na početak godine.
Ali ko su zapravo kupci-proizvođaci koji nisu domaćinstva ili stambene zajednice?
Pored škola, vrtića i visokoškolskih ustanova, to su brojne druge institucije, poljoprivredna gazdinstva i preduzeća širom Srbije – od mlekara i vinarija preko pekara i prodavnica do hotela i fabrika.
Koliko je društvo ostalih kupaca-proizvođača šarenoliko, i u pogledu delatnosti i u pogledu geografije, pokazuje sledeće.
U registru su se našli Narodna biblioteka Srbije, Etnografski muzej u Beogradu, Opštinska uprava Golubac, Gradska uprava Vranje, pčelarska zadruga iz Trstenika, Centar za nestalu i zlostavljanu decu u Novom Sadu, jedan subotički sportski centar, fudbalski klub iz Bačke Topole, regionalna deponija u Pirotu, Toplana Kraljevo, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Lidlov logistički centar u Lapovu, proizvođač posuđa Metalac iz Gornjeg Milanovca, benzinske pumpe, pa čak i manastiri i crkve.
Status kupaca-proizvođača ili prozjumera u domaće zakonodavstvo uveden je ne tako davno – 2021. godine.
U registar ostalih prozjumera, izgradivši solarnu elektranu od 500 kilovata, prva se upisala fabrika za visokotehnološke elektronske komponente za automobilsku industriju, Gruner Serbian, iz Vlasotinca. Ovo se desilo 1. aprila 2022.
Pored registra ostalih kupaca-proizvođača, postoje i registri prozjumera koji su domaćinstva ili stambene zajednice.
Kako pokazuju podaci Elektrodistribucije Srbije, do sada je status kupca-proizvođača steklo 4.435 domaćinstava sa ukupnim kapacitetima od 37.195 kilovata, kao i šest stambenih zajednica.
Ranija analiza Udruženja OIE Srbija pokazala je da se instalisana snaga svih prozjumera za godinu dana uvećala za 61% – sa 74,8 megavata u novembru prošle na preko 120 megavata u novembru ove godine.
Projekat „Solarni paneli u školama Zapadnog Balkana” u našoj zemlji sprovodi Fondacija za otvoreno društvo.
Ugovorom u vrednosti od 150 hiljada dolara još tri škole u Kragujevcu treba da dobiju solarnu elektranu: OŠ „Stanislav Sremčević”, OŠ „Dositej Obradović” u Erdeču i „Sreten Mladenović” u Desimirovcu.
Ovaj program energetske transformacije realizuje se širom regiona i obuhvata oko 80 škola. U Srbiji su do sada sprovedena dva pilot projekta, u Velikom Gradištu i Pirotu, a solarne panele je dobilo i šest škola u Valjevu.
Radove na solarnim elektranama u Kragujevcu izvela je firma Conseko doo.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Dok se javnost bavi energetskim i ekološkim pitanjima data centara, ključna dilema ostaje u senci – koliko su podaci građana zaista zaštićeni u digitalnim sistemima države
Vlast tvrdi da je snabdevenost gorivom na malim i velikim pumpama redovna i da je zaštitila tržište i građane od visokog rasta cena. Da li je slika zaista tako idilična
U apotekama je opet gotovo nemoguće naći veće pakovanje fiziološkog rastvora od 500 mililitara, po drugi put od početka godine
Prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Srbiju u naredna tri dana očekuje nagla promena vremena
Drastična promena vremena u narednim danima, zahlađenje sa kišom i pljuskovima
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
