Mladić (21) poginuo je kad je pao na gradilištu na Novom Beogradu. U Srbiji radnici prečesto ginu, posebno na gradilištima. U skoro svim tim slučajevima, istraga navodno utvrdi kako niko nije kriv – osim pokojnika
Mladić star 21 godinu poginuo je u četvrtak kada je pao sa oko sedam metara visine na gradilištu u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu, prenosi više beogradskih medija.
Do nesreće je došlo oko 16.30 sati, a Hitna pomoć je konstatovala smrt mladića. Sledi istraga.
No, takve istrage u Srbiji po pravilu pokazuju da niko nije kriv – osim, eventualno, pokojnika koji je stradao na poslu.
U Srbiji se lako gine
Građevinski radnici su tu posebno pogođeni. Podaci Demostata pokazuju da na 100 hiljada građevinskih radnika u Evropskoj uniji pogine šest, dok je u Srbiji taj odnos čak četiri puta veći.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u građevinskom sektoru 2022. godine bilo zaposleno 120 hiljada ljudi, a poginulo je njih 27.
Osim gradilišta, gine se i u namenskoj industriji kao ovog januara posle eksplozije u Trajalu i u drugim fabrikama.
Prema podacima za 2022. godinu, Srbija je ukupno beležila je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto.
U ranijem razgovoru za „Vreme“ to je „katastrofalnim“ nazvao Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, rekao je Reljanović za „Vreme“.
„Pa dešava se“
Bivalo je u prošlosti da najviši zvaničnici na pogibije radnika reaguju u stilu „dešava se“.
Kada su 2018. stradala dvojica radnika na gradilištu Beograda na vodi, predsednik Aleksandar Vučić je, izjavljujući saučešće porodicama, rekao: „To je život, to su stvari koje se dešavaju.“
Nakon pogibije radnika Krušika 2020. predsednik je rekao da se takve „tehničke stvari“ prilikom ispitivanja novih sredstava „uvek dešavaju sa oružjem i dešavaće se“.
„Primetna je matrica relativizacije vrednosti ljudskih života, posebno u namenskoj industriji i uopšte industriji bliskoj državi, vojsci ili policiji“, rekao je o tome Reljanović.
Nakon pojave AI spikera na televiziji „Hepi“ postavlja se pitanje da li će ovo biti budućnost televizijskog izveštavanja ili je u pitanju obična prevara. Kako gledaoci mogu da prepoznaju voditelje koji su roboti, proizvodi veštačke inteligencije?
Udruženje novinara Srbije upozorava da Happy TV nije obavestila publiku da su spikeri Bojana Filipović i Marko Popović koji čitaju vesti, proizvod veštačke inteligencije, što je protiv zakona
Eksperti UN nisu bili zadovoljni odgovorom Srbije u vezi sa „zvučnim topom“ i smatraju ga nedovoljnim za razjašnjenje događaja od 15. marta, podseća Pokret Kreni-promeni
„Javne izjave državnih funkcionera ne smeju stvarati utisak da je o nečijoj krivici unapred odlučeno“, navodi grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“ povodom izjava tužioca Miodraga Markovića
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je nekadašnjem šefu beogradske policije Veselinu Miliću ugrožena bezbednost
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
