Mladić star 21 godinu poginuo je u četvrtak kada je pao sa oko sedam metara visine na gradilištu u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu, prenosi više beogradskih medija.
Do nesreće je došlo oko 16.30 sati, a Hitna pomoć je konstatovala smrt mladića. Sledi istraga.
No, takve istrage u Srbiji po pravilu pokazuju da niko nije kriv – osim, eventualno, pokojnika koji je stradao na poslu.
U Srbiji se lako gine
Građevinski radnici su tu posebno pogođeni. Podaci Demostata pokazuju da na 100 hiljada građevinskih radnika u Evropskoj uniji pogine šest, dok je u Srbiji taj odnos čak četiri puta veći.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u građevinskom sektoru 2022. godine bilo zaposleno 120 hiljada ljudi, a poginulo je njih 27.
Osim gradilišta, gine se i u namenskoj industriji kao ovog januara posle eksplozije u Trajalu i u drugim fabrikama.
Prema podacima za 2022. godinu, Srbija je ukupno beležila je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto.
U ranijem razgovoru za „Vreme“ to je „katastrofalnim“ nazvao Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, rekao je Reljanović za „Vreme“.
„Pa dešava se“
Bivalo je u prošlosti da najviši zvaničnici na pogibije radnika reaguju u stilu „dešava se“.
Kada su 2018. stradala dvojica radnika na gradilištu Beograda na vodi, predsednik Aleksandar Vučić je, izjavljujući saučešće porodicama, rekao: „To je život, to su stvari koje se dešavaju.“
Nakon pogibije radnika Krušika 2020. predsednik je rekao da se takve „tehničke stvari“ prilikom ispitivanja novih sredstava „uvek dešavaju sa oružjem i dešavaće se“.
„Primetna je matrica relativizacije vrednosti ljudskih života, posebno u namenskoj industriji i uopšte industriji bliskoj državi, vojsci ili policiji“, rekao je o tome Reljanović.
