Mladić (21) poginuo je kad je pao na gradilištu na Novom Beogradu. U Srbiji radnici prečesto ginu, posebno na gradilištima. U skoro svim tim slučajevima, istraga navodno utvrdi kako niko nije kriv – osim pokojnika
Mladić star 21 godinu poginuo je u četvrtak kada je pao sa oko sedam metara visine na gradilištu u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu, prenosi više beogradskih medija.
Do nesreće je došlo oko 16.30 sati, a Hitna pomoć je konstatovala smrt mladića. Sledi istraga.
No, takve istrage u Srbiji po pravilu pokazuju da niko nije kriv – osim, eventualno, pokojnika koji je stradao na poslu.
U Srbiji se lako gine
Građevinski radnici su tu posebno pogođeni. Podaci Demostata pokazuju da na 100 hiljada građevinskih radnika u Evropskoj uniji pogine šest, dok je u Srbiji taj odnos čak četiri puta veći.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u građevinskom sektoru 2022. godine bilo zaposleno 120 hiljada ljudi, a poginulo je njih 27.
Osim gradilišta, gine se i u namenskoj industriji kao ovog januara posle eksplozije u Trajalu i u drugim fabrikama.
Prema podacima za 2022. godinu, Srbija je ukupno beležila je 2,39 stradala radnika na sto hiljada zaposlenih – skoro dvostruko više od proseka EU koji iznosi 1,3 odsto.
U ranijem razgovoru za „Vreme“ to je „katastrofalnim“ nazvao Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo.
U monografiji „Krivična dela u oblasti rada“, čiji je Reljanović koautor, navodi se da svega u tri odsto slučajeva pogibije radnika neko završi u zatvoru, i to po pravilu na najviše godinu dana. Odgovorno lice kod poslodavca kazni se u četiri odsto slučajeva kućnim zatvorom, a u sedam odsto uslovno.
U 86 odsto slučajeva, dakle, niko navodno nije kriv.
„Očigledno treba mnogo više obratiti pažnju na krivičnu odgovornost odgovornih lica kod poslodavca jer bi to očito bio put da se preduzimaju bolje mere bezbednosti“, rekao je Reljanović za „Vreme“.
„Pa dešava se“
Bivalo je u prošlosti da najviši zvaničnici na pogibije radnika reaguju u stilu „dešava se“.
Kada su 2018. stradala dvojica radnika na gradilištu Beograda na vodi, predsednik Aleksandar Vučić je, izjavljujući saučešće porodicama, rekao: „To je život, to su stvari koje se dešavaju.“
Nakon pogibije radnika Krušika 2020. predsednik je rekao da se takve „tehničke stvari“ prilikom ispitivanja novih sredstava „uvek dešavaju sa oružjem i dešavaće se“.
„Primetna je matrica relativizacije vrednosti ljudskih života, posebno u namenskoj industriji i uopšte industriji bliskoj državi, vojsci ili policiji“, rekao je o tome Reljanović.
Danka Nešović završila je mandat u Petoj beogradskoj gimnaziji sa skorom od 12 suspenzija nastavnika za godinu dana. Takva odluka šalje poruku da se u školi kažnjava integritet, a nagrađuje slepa poslušnost, kažu profesori ove gimnazije
Poljoprivrednici širom Srbije radikalizovali su protest i započeli blokade magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva
Posle pada maltera sa plafona u školi u Donjem Crnatovu, učenici prate nastavu onlajn, a roditelji traže više informacija
Baletska škola „Lujo Davičo” u Beogradu, skoro dva meseca funkcioniše bez direktora ili vršioca dužnosti, iako je konkurs za izbor rukovodioca sproveden. Zbog neodgovornosti Ministarstva prosvete zaposlenima kasni deo plate
Paori u utorak, 24. februara, najavljuju najveći protest u istoriji srpske poljoprivrede. Za to vreme, advokati su u trodnevnom štrajku. Pitanje je da li će ih druga strukovna udruženja slediti, a građani podržati
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
