Na današnji dan pre 25 godina ubijen je novinar, urednik i vlasnik listova „Dnevni telegraf" i „Evropljanin" Slavko Ćuruvija u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Ubice su u njega s leđa ispalile 17 metaka. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru ove godine pravosnažno oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti od optužbi za učešće u ubistvu
Na današnji dan 1999. godine, ubijen je Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda. Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka.
Apelacioni sud u Beogradu, u februaru ove godine, pravosnažno je oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti od optužbi za učešće u ubistvu, prenosi RTS.
„Činjenica da je Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela“, navodi se u saopštenju Apelacionog suda objavljenog na sajtu.
Drugostepeni sud je ispitao svedoke koje prvostepeni nije, ali su se neki od njih izjašnjavali samo o informacijama koje su od nekoga čuli, te je ovaj sud zaključio da su iskazi pojedinih svedoka iz istrage nepouzdani i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti.
Slavko Ćuruvija fondacija saopštila je da je šokirana odlukom Apelacionog suda da oslobodi nekadašnje pripadnike Resora državne bezbednosti optužene za ubistvo Ćuruvije i istakla da je ova presuda duboko uznemirila njegovu porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce.
U trenutku ubistva Slavka Ćuruvije, ministar informisanja u tadašnjoj Vladi Srbije premijera Mirka Marijanovića, bio je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Decembra 2013. godine Vučić, koji je tada obavljao funkciju potpredsednika Vlade, obećao je da će podneti ostavku ukoliko Ćuruvijino ubistvo ne bude razrešeno.
Medijska priprema ubistva
Kako je „Vreme” ranije pisalo ubistvu novinara Slavka Ćuruvije prethodila je medijska priprema. Pet dana uoči ubistva, u dnevnom listu Politika Ekspres objavljen je tekst pod nazivom „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je zatim pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. U tom tekstu, Ćuruvija je označen kao izdajnik koji podržava bombardovanje Srbije.
Medijski linč uoči zločina Ćuruvija nije shvatio ozbiljno, kao u inat, tih dana je sa svojom partnerkom, poput slobodnog građanina, šetao najprometnijim prestoničkim ulicama.
Naime, DB je Ćuruviju u stopu pratila do pred samu egzekuciju da bi ubice imale „čistu metu”, a onda je sve učinila da zametne tragove, uništi dokaze, istragu usmeri u drugom pravcu, zastraši svedoke, kompromituje ili čak pokuša da ubije one koji su imali hrabrosti da nalogodavce i ubice privedu pravdi.
Biografija Slavka Ćuruvije
Slavko Ćuruvija je rođen u Zagrebu, 9. avgusta 1949. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Od 1986. godine, radio je u listu Borba. Počeo je kao komentator, a zatim je napredovao preko urednika unutrašnjopolitičke rubrike, do pozicije glavnog i odgovornog urednika.
Godine 1994, zajedno sa Momčilom Đorgovićem, osnovao je list „Nedeljni telegraf”, a dve godine nakon toga njih dvojica su osnovali „Dnevni telegraf”.
Slavko Ćuruvija je ubijen dok je bio urednik i vlasnik magazina „Evropljanin”, koji je osnovao 1998. godine.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
