Na današnji dan pre 25 godina ubijen je novinar, urednik i vlasnik listova „Dnevni telegraf" i „Evropljanin" Slavko Ćuruvija u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Ubice su u njega s leđa ispalile 17 metaka. Apelacioni sud u Beogradu je u februaru ove godine pravosnažno oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti od optužbi za učešće u ubistvu
Na današnji dan 1999. godine, ubijen je Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda. Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka.
Apelacioni sud u Beogradu, u februaru ove godine, pravosnažno je oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti od optužbi za učešće u ubistvu, prenosi RTS.
„Činjenica da je Ćuruvija bio kritičar tada aktuelne vlasti, za ovaj Sud nije sporna, ali s obzirom na to da je u odnosu na okrivljene doneta oslobađajuća presuda, to se Sud nije ni mogao upuštati u motive izvršenja ovog krivičnog dela“, navodi se u saopštenju Apelacionog suda objavljenog na sajtu.
Drugostepeni sud je ispitao svedoke koje prvostepeni nije, ali su se neki od njih izjašnjavali samo o informacijama koje su od nekoga čuli, te je ovaj sud zaključio da su iskazi pojedinih svedoka iz istrage nepouzdani i da se ne mogu sa sigurnošću prihvatiti kao istiniti.
Slavko Ćuruvija fondacija saopštila je da je šokirana odlukom Apelacionog suda da oslobodi nekadašnje pripadnike Resora državne bezbednosti optužene za ubistvo Ćuruvije i istakla da je ova presuda duboko uznemirila njegovu porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce.
U trenutku ubistva Slavka Ćuruvije, ministar informisanja u tadašnjoj Vladi Srbije premijera Mirka Marijanovića, bio je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Decembra 2013. godine Vučić, koji je tada obavljao funkciju potpredsednika Vlade, obećao je da će podneti ostavku ukoliko Ćuruvijino ubistvo ne bude razrešeno.
Medijska priprema ubistva
Kako je „Vreme” ranije pisalo ubistvu novinara Slavka Ćuruvije prethodila je medijska priprema. Pet dana uoči ubistva, u dnevnom listu Politika Ekspres objavljen je tekst pod nazivom „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je zatim pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. U tom tekstu, Ćuruvija je označen kao izdajnik koji podržava bombardovanje Srbije.
Medijski linč uoči zločina Ćuruvija nije shvatio ozbiljno, kao u inat, tih dana je sa svojom partnerkom, poput slobodnog građanina, šetao najprometnijim prestoničkim ulicama.
Naime, DB je Ćuruviju u stopu pratila do pred samu egzekuciju da bi ubice imale „čistu metu”, a onda je sve učinila da zametne tragove, uništi dokaze, istragu usmeri u drugom pravcu, zastraši svedoke, kompromituje ili čak pokuša da ubije one koji su imali hrabrosti da nalogodavce i ubice privedu pravdi.
Biografija Slavka Ćuruvije
Slavko Ćuruvija je rođen u Zagrebu, 9. avgusta 1949. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Od 1986. godine, radio je u listu Borba. Počeo je kao komentator, a zatim je napredovao preko urednika unutrašnjopolitičke rubrike, do pozicije glavnog i odgovornog urednika.
Godine 1994, zajedno sa Momčilom Đorgovićem, osnovao je list „Nedeljni telegraf”, a dve godine nakon toga njih dvojica su osnovali „Dnevni telegraf”.
Slavko Ćuruvija je ubijen dok je bio urednik i vlasnik magazina „Evropljanin”, koji je osnovao 1998. godine.
Aleksandar Ivanović, direktor Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i jedan od okrivljenih u slučaju Generalštab, dozvolio je rušenje kuće na Vračaru u Mome Kapora 2 iako na sajtu ove institucije piše da je to „nepokretnost u postupku utvrđivanja za kulturno dobro“
Veran Matić jeste u opasnosti. Prvi akter koji je odgovoran za njegovu bezbednost je država, jer je on državljanin Srbije, kaže Pavol Salaj, direktor biroa Reportera bez granica
Umesto objektivnog vrednovanja rada, težište je preneto na pregovore o visini koeficijenata, ocenio je Fiskalni savet
Cilj okupljanja je podsećanje da zaborav vodi ponavljanju zločina i da je sećanje na žrtve neraskidivo povezano sa savremenom borbom za slobodu, pravdu i ljudsko dostojanstvo, naveli su niški studenti
Zaštitnik građana Zoran Pašalić će pribaviti potrebne informacije i dokumentaciju radi utvrđivanja svih činjenica i okolnosti u vezi sa smrću devojčice koja je umrla nakon rutinske operacije trećeg krajnika u bolnici u Čačku
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
