U sredu se dogodila pucnjava u prostorijama Gimnazije u Sanskom Mostu, u Bosni i Hercegovini. Domar je usmrtio tri osobe, direktora škole, sekretaricu i profesorku engleskog jezika. Motiv ovih ubistava se još istražuje.
U junu je takođe u Bosni, u Lukavcu, učenik pucao u nastavnika i teško ga ranio.
Nasilje se odomaćilo u školama u različitim oblicima, pa su, osim vršnjačkog nasilja, postali česti i napadi na nastavike. U nekim slučajevima su ih napadali, tukli i teško povređivali đaci, u nekim roditelji đaka koje podučavaju.
Škole bez prevencije, slučajevi nasilja se nižu
Početkom maja ove godine je nastavnika u Srednjoj tehničkoj školi u Bačkoj Palanci napao šesnaestogodišnjak, bivši učenik te škole za vreme nastave, nanevši mu teške telesne povrede.
Već 14. maja u Beogradu je u Trećoj beogradskoj gimnaziji je nastavnik teško povređen dok je pokušavao da razdvoji učenike koji su se potukli.
Prosvetni radnici u Srbiji su ove napade ocenili „kao kap koja je prelila čašu” i na protestu 16. maja zahtevali od Vlade Srbije da se izmeni Krivični zakonik i da napad na nastavnika bude krivično delo, kao napad na advokate.
U maju je takođe otkriveno i seksualno zlostavljanje jedanaestogodišnje devojčice u Toponici koje je škola prethodno zataškala.
U junu je natavnicu biologije OŠ „Jovan Dučić“ pretukla majka učenika petog razrede zbog ocene. Dok su učiteljicu iz „Svetog Save“ napala oba roditelja njenog đaka po povratku sa rekreativne nastave.
Ovo su samo slučajevi koji su dopseli u javnost.
„Radim 30 godina u školi, pritisci na nastavnike su sve veći iz godine u godinu. Ovo je samo vrh ledenog brega. Imate svakodnevne situacije gde nastavnici ne prijave maltretiranje i gde direktori prikrivaju slučajeve”, rekla je ranije za „Vreme” predsednica Unije sindikata škola Beograd Snežana Romandić Petrović i dodala da očigledno ništa nismo naučili posle 3. maja.
U Srbiji nastavnici najvaljuju „beli štrajk”
Predsednik NSPRS-a Dušan Kokot rekao je ranije za „Vreme” da su prethodne dve nastavne godine završene uz nasilje po školama širom Srbije, a uprkos obećanjima da će sprovesti različite mere da se to promeni, aktuelna vlast ni tokom ovog leta nije preduzela ništa.
Od tada tražimo definisanje novih krivičnih dela i sankcija u vezi s nasiljem u školi, uvođenje mogućnosti momentalne suspenzije nasilnih učenika iz nastave i ukidanje anonimnih prijava prosvetnim inspekcijama, podseća se u saopštenju ovog sindikata.
Iz NSPRS-a kažu da do 11. oktobra neće upisivati ocene u E-dnevnik.
„Ako do tada septembra ne budu usvojeni naši zahtevi, svi učenici će dobiti ocene odličan 5, što će biti jedine i zaključne ocene na polugodištu. Barem niko ne tuče nastavnike koji dele petice”, rekao je Kokot.
Šta je Ministarstvo preduzelo?
Kao jedan od odgovora na nasilje u školama ministarstvo je 18. februara usvojilo izmene i dopune Pravilnika o sprečavanju nasilja.
Pravilnikom je predviđeno da škole imaju Tim za krizne događaje i program postupanja ustanove u kriznim događajima. Takođe je definisana uloga članova Tima za krizne situacije, kao i uključivanje i saradnja sa drugim institucijama, poput policije, hitne pomoći i ustanova socijalne zaštite.
„Iako određene krizne situacije ne možemo predvideti, svakako možemo raditi na osnaživanju, jačanju zaposlenih u školama za blagovremeno reagovanje u kriznim situacijama“, obrazložila je tada izmene Pravilnika ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
U izmenjenom Pravilniku, kako je navedeno dodatni akcenat“ je stavljen na preventivne aktivnosti, koje „uključuju i roditelje i zaposlene“.
Uvedene su i veće novčane kazne za roditelje, a vladanje je kao brojčana ocena uvedeno od drugog razreda i ocena ulazi u prosek.
Nakon slučaja fizičkog i seksualnog zlostavljanja devojčice u osnovnoj školi u Toponici, Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio da će uskoro izaći sa predlogom izmena Zakona o osnovnom obrazovanju.
„Ići ćemo u dva pravca – jedan se odnosi na prevenciju, a drugi na sankcionisanje“, naveo je Pašalić u izjavi za RSE.
U većini slučajeva nasilja u školama u proteklih godinu dana, osumnjičeni su mlađi od 14 godina koji, prema zakonu u Srbiji, ne mogu krivično odgovarati.
Represivne mere vraćaju u prošlost
Zbog masovnog ubice koji je u trenutku kada je počinio zločin imao samo 13 godina, vlasti predlažu izmene zakona kojima bi se spustila starosna granica za krivičnu odgovornost maloletnika.
Nataša Simić, viša naučna saradnica beogradskog Instituta za psihologiju rekla je ranije za „Vreme” da podsticanje represivnih mera nije dobro, to nas vraća u prošlost.
„Mnogo je važnije osnažiti poziciju nastavnika, povećati poverenje, saradnju i međusobno uvažavanje u kolektivu. Recimo, da nastavnik nema problem da nekom roditelju koji dođe sa nerealnim zahtevima odgovori kako svoje odluke temelji na pedagoškim naukama, a ne na pritiscima. Odnosno, da zna da će u tom slučaju imati podršku i kolega i direktora. A ne da mu direktor posle dođe i kaže: zašto si tako razgovarao sa tim i tim, znaš li ti ko je on!”, rekla je Simić.
Ona je dodala da u ovim društvenim okolnostima, gde se neguju vrednosti sile i moći, a ne stručnosti, znanja i demokratičnosti, veoma je teško nastavnicima da ove potonje vrednosti žive, promovišu i njima uče decu.
Tmara Simić bila je i član Tima za obrazovanje, koji je pružao podršku nastavnicima, roditeljima i učenicima i u „Ribnikaru” nakon majske tragedije.
Maloletnici u pritvoru
Nakon ove tragedije čak osam maloletnika provelo je minimum mesec dana u pritvoru u Novom Sadu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama.
Na njihove slučajeve podsetili su mediji, a tim povodom usledila je reakcija organizacija za prava deteta koje su apelovale na poštovanje njihovih prava i pravilnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda u ovim situacijama.
Prema istraživanjima, pritvor može imati višestruki negativni uticaj na dete, zbog mnogobrojnih neugodnosti koje su svojstvene zatvorskom okruženju.
Novija istraživanja pokazuju da pritvor pojačava pojavu depresije kod dece i izaziva simptome stresa, uključujući slab apetit, poremećaje spavanja, nespretnost, povlačenje, samopovređivanje, agresiju, pa čak i pokušaje samoubistava, bez obzira na uslove i trajanje pritvora, upozoravaju organizacije.
Istraživanja dosledno ukazuju i na to da je socijalna podrška zaštitni faktor u očuvanju mentalnog zdravlja i rehabilitacije.
