U izveštaju Amnesti internašenal (AI) o smrtnoj kazni širom sveta navodi se da je prošle godine pogubljeno najmanje 1.153 ljudi: odsecanjem glave, vešanjem, streljanjem ili trovanjem. To je za 31 odsto više u odnosu na 2022. i najveći broj od 2015.
Jedan od razloga za porast pogubljenja 2023. je ikraj pandemije koronavirusa, objašnjava za DW Maks Majsauer, stručnjak za smrtnu kaznu pri AI u Nemačkoj: „Tokom pandemije, broj pogubljenja u svetu je opao zbog zdravstvenih mera u zatvorima. Takođe, bilo je manje resursa za pogubljenja“.
I broj novoizrečenih smrtnih kazni u svetu je porastao: 2.428 najtežih kazni izrečeno je 2023. u ukupno 52 zemlje. To je za 20 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Kao uspeh, AI beleži smanjenje broja zemalja koje sprovode pogubljenja. „Sve više zemalja odustaje od okrutne prakse sprovođenja smrtne kazne“, kaže generalna sekretarka AI u Nemačkoj, Julija Duhrov. Broj tih zemalja je pao sa 20 u 2022. na 16 u 2023. – u Belorusiji, Japanu, Mjanmaru i Južnom Sudanu nisu zabeležena pogubljenja.
Do danas su 144 zemlje ukinule smrtnu kaznu.
Države dželati
Od 16 zemalja, koje su sprovodile pogubljenja, samo nekoliko njih je odgovorno za drastičan porast izvršavanja smrtnih kazni.
AI smatra da se u Kini i dalje najviše ljudi osudi na smrtnu kaznu i pogubi. S obzirom da se u Kini sve odvija u strogoj tajnosti, izveštaj o smrtnoj kazni ne sadrži podatke o verovatno hiljadama pogubljenih. Slična situacija je u Severnoj Koreji i Vijetnamu, za koje se pretpostavlja da u velikom broju sprovode pogubljenja.
„Drastičan porast izvršavanja smrtnih kazni i broja pogubljenja u svetu je šokantan. Podaci AI pokazuju samo vrh ledenog brega, jer iz nekih zemalja nemamo tačne podatke“, kaže Renata Alt. Ova političarka nemačkih liberala (FDP) je predsednica Odbora za ljudska prava i humanitarnu pomoć nemačkog parlamenta Bundestaga.
Iran izvršio gotovo tri četvrtine (najmanje 853) svih pogubljenja, dok je Saudijska Arabija odgovorna za 15 odsto (172). Takođe, Somalija, u kojoj je izvršeno najmanje 38 smrtnih kazni i SAD sa 24 pogubljenja povećale su broj izvršenih smrtnih kazni.
Smrtna kazna zbog droge
Preko 60 odsto pogubljenja izvršeno je za dela, koja prema međunarodnom pravu ne bi smela biti kažnjavana smrću – pre svega za krivična dela povezana s drogom.
U Iranu je 2020. godine bilo najmanje 246 pogubljenja, kaže Majsauer. „U našem aktuelnom izveštaju imamo više od 853. To su brojke koje gotovo eksponencijalno rastu.“
„Velika tema prošle godine bio je i Singapur. Tamo su pokušavali da reše problem droge ekcesivnom primenom smrtne kazne“, objašnjava Maks Majsauer.
Priznanja iznuđena mučenjem
U Saudijskoj Arabiji – zemlji sa trećim najvećim brojem pogubljenja, situacija se iz perspektive boraca za ljudska prava poboljšala samo na prvi pogled.
Iako je broj izvršenih smrtnih kazni (blago) opao za 12 odsto, čime je sveden na 172 pogubljenja, u izveštaju se navodi da su ‘priznanja’ tamo iznuđena mučenjem i da su smrtne kazne izricane suprotno međunarodnom pravu i nakon suđenja koja nisu bila ni fer ni poštena.
Kao primer se navodi slučaj Mohamada al-Gamdija. U julu 2023. bivši učitelj je osuđen na smrt. Njegov zločin: kritički postovi na društvenim mrežama. Saudijska Arabija je bila jedina zemlja koja je prošle godine nad ljudima izvršavala smrtnu kaznu odsecanjem glave mačem.
Takođe, u Iranu i Saudijskoj Arabiji ima mnogo pogubljenja za relativno neodređena nedela ili prestupe. „Na primer, smrtna kazna se tamo izriče za nejasno krivično delo neprijateljstva prema Bogu“, objašnjava Maks Majsauer.
Zabrinutost zbog SAD i podsaharske Afrike
AI sa zabrinutošću gleda i na SAD, gde je broj pogubljenja porastao sa 18 na 24. U američkim saveznim državama Ajdaho i Tenesi su predloženi zakoni koji omogućavaju pogubljenja streljanjem, dok Montana razmatra da proširi listu otrova i supstanci za smrtonosne injekcije.
Ovaj trend se očigledno nastavlja i ove godine. „Kenet Smit u saveznoj državi Alabama je januara pogubljen do tada neisprobanom metodom gušenja azotnim gasom. Do izvršenja smrtne kazne došlo je 14 meseci nakon što je preživeo neuspeo pokušaj pogubljenja“, navodi se u izveštaju.
Na petom mestu po izvršenju smrtne kazne je Somalija. Tamo je AI zabeležio „dramatičan porast pogubljenja“, sa 11 u 2022. na 38 u 2023. godini. U regiji podsaharske Afrike, registrovane smrtne kazne su „drastično“ porasle za 66 odsto: oduzeta su 494 života.
Diplomatija u borbi protiv smrtne kazne
Nemačka pokušava da izvrši pritisak na zemlje koje sprovode smrtnu kaznu uglavnom bilateralnim razgovorima, zvaničnim protestima i tematizovanjem smrtnih kazni tokom državnih poseta i međunarodnih sastanaka.
Amnesti smatra da to nije dovoljno. „Želimo da nemačka vlada posveti veću pažnju borbi protiv smrtne kazne i da prema zemljama, koje negativno odstupaju, uslede jasne diplomatske posledice“, kaže borac za ljudska prava Maks Majsauer.
U eseju „Razmatranja o smrtnoj kazni“ iz 1957. Alber Kami je izneo jake argumente protiv smrtne kazne. Za francuskog pisca i filozofa, smrtna kazna nije sredstvo pravde, već izraz osvete, odmazde.
Majsauer se u potpunosti slaže sa Kamijem i zaključuje: „Smrtnoj kazni se pokušava dati privid pravde. Ali u stvarnosti, reč je o zadovoljenju najprimitivnijih nagona u društvu. To nema nikakve veze sa pravdom. To jeste i ostaje osveta.“
