Foto: Printscreen
Investitori nisu ti koji treba da odlučuju da li će neki prostor biti zelena površina ili stambeni kompleks, kažu u kolektivu Ministarstva prostora koji su podneli inicijativu Ustavnom sudu da utvrdi zašto Plan generalne regulacije zelenih površina nije obavezujući
U Beogradu zelenilo nestaje brzinom svetlosti, što pokazuju i poslednji planovi na beogradskim opštinama, razlog je zašto je kolektiv Ministarstvo prostora predalo danas 13. septembra Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka ocene zakonitosti i ustavnosti statusa Plana generalne regulacije sistema zelenih površina u Beogradu.
Osim toga, obratili su se urbanističkoj inspekciji podnošenjem prijave o statusu ovog plana, kako bi i oni utvrdili kako je Plan sistema zelenih površina Beograda postao orijentacioni, a ne obavezujući.
U pitanju je plan višeg reda koji bi po zakonu i planskoj regulativi morao da bude obavezujući prilikom daljeg planiranja., a – nije.
Iz Ministarstva prostora napominju da gradska uprava ponovo pokreće plan za uklanjanje mirijevske samonikle šume od 66 ha, iako se lokalno stanovništvo tome protivi već više od dve godine i kažu da „u velikoj većini, planovi koji su objavljeni tokom ovog leta su u fokusu imali uklanjanje zelenih površina i prenamenu u stambeno-poslovnu gradnju.“
Ne poštovanje zakona
„Beograd ima usvojen plan sistema zelenih površina, koji bi ovo mogao da spreči, ali ovaj plan je na perfidan način proglašen opcionim i tako ostao, praktično, mrtvo slovo na papiru.“
Kako bi se prilagodila klimatskim promenama, Srbija je usvojila Program zaštite životne sredine grada Beograda, Akcioni plan za prilagođavanje na klimatske promene, Akcioni plan za zeleni grad, Akcioni plan za održivu energiju i klimu, navode u Ministarstvu prostora, i naglašavaju da su to samo neki od dokumenata javnih politika koji kao osnovne ciljeve i mere propisuju ozelenjavanje grada i realizaciju pomenutog plana sistema zelenih površina.
„Usled nepoštovanja i orijentacionog statusa plana sistema zelenih površina ujedno je nemoguće implementirati navedena dokumenta, te ostvariti cilj da Beograd bude zeleniji i zdraviji grad.“
Naglašavaju da Grad Beograd „nema strateški, krovni planski okvir, zbog čega se celokupno planiranje poslednjih godina odvija potpuno proizvoljno i nasumično.“
Deset posto manje drveća
Upozoravaju da je „u takvim okolnostima, naš grad u poslednjih 20 godina izgubio 10% zelenih površina. Danas, prema konceptu Generalnog urbanističkog plana do 2041, Beograd ima samo 9% javnih zelenih površina, i pitanje je na koliko će se u narednim godinama ovaj procenat još smanjiti, s obzirom da ovako obesmišljen sistem planiranja i planski okvir ne može da zaustavi taj pad“.
Podsećaju da „zakonski i planski okvir nedvosmisleno kažu da su javne zelene površine dobro od opšteg interesa. U tom pogledu, građani imaju i pravo i potrebu da žive u neposrednoj blizini javnih zelenih površina, odnosno zdravoj životnoj sredini. Parkovi, šume, trase drvoreda su nam neophodni kako bi se letnje temperature smanjile, vazduh bio manje zagađen, grad bio otporniji na poplave, a njegovi stanovnici zdraviji.“
Međutim, uprkos ovim „ogromnim benefitima zelenih površina i svojoj dužnosti da građanima obezbedi dovoljno kvalitetnih i ravnomerno raspoređenih zelenih površina, gradska uprava dozvoljava investitorima da zelene površine posmatraju kao neizgrađene prostore, u čijem nepovratnom uništavanju aktivno sudeluje“.
Sve zavisi od investitora
Kolektiv Ministarstvo prostora ocenjuje da „ zakonska i planska regulativa nisu ispoštovane“, i zato pozivaju Ustavni sud da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti ovog plana.
„ Krajnje je vreme da planska regulativa postane striktnija i jasnija kada je reč o pravilima planiranja i građenja. Investitori nisu ti koji treba da odlučuju da li će neki prostor biti zelena površina ili stambeni kompleks. Ta odgovornost je na donosiocima odluka i gradskoj upravi, koji su dužni da u ime građana koji su ih izabrali štite dobra od opšteg interesa i interese javnosti, a ne partikularne interese povlašćenih pojedinaca“, smatra kolektiv Ministarstvo prostora.
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
