„Moja podrška uvek ide mladim ljudima, studentima i svima onima kojima pripada budućnost naše zemlje“, rekao je na konferenciji za medije Novak Đoković
„Pratim u Srbiji ono što se dešava, ne baš sve, ali preko društvenih mreža dosta pratim – ne mogu da se pretvaram da se ništa ne događa. Iako sam u Australiji, naravno da me pogađaju stvari kao ono što se desilo pre neki dan sa Sonjom, nadam se da će se ona brzo oporaviti i da će se vratiti kući“, rekao je srpski teniser Novak Đoković na konferenciji za medije posle pobede nad Lehečkom u četvrtom kolu Australijan opena.
On je dodao da to, „nažalost, nije jedina situacija nasilja nad studentima i mladim ljudima“.
„To je veliki poraz za nas kao društvo, srpsko društvo generalno. Moja podrška uvek ide mladim ljudima, studentima i svima onima kojima pripada budućnost naše zemlje“, rekao je Đoković.
„Ne mogu više sebe da smatram mladim čovekom, sad sam negde u srednjim godinama, želeo bih da i moja deca odrastaju u Srbiji. Želeo bih da se mladi ljudi iz inostranstva vraćaju da žive u Srbiji, da osete da imaju društvo i sredinu u kojoj mogu da uživaju, da se razvijaju, da to bude sredina koja nudi ono što njima treba. To je nešto što mogu da kažem povodom toga, uvek sam bio i uvek ću biti protiv nasilja bilo koje vrste”, naveo je teniser.
On je istakao da želi da ga, kao sportistu, podržavaju mladi ljudi iz njegove zemlje, i da to što radi na neki način ima vrednost u njihovim životima.
„Trudim se da budem dobar ambasador Srbije u svetu već dugi niz godina. Ali kada se neke ovakve stvari dešavaju, takve tragedije – kao što su Ribnikar ili Novi Sad i ovo što se izdogađalo poslednjih godina – onda sve ostalo, uključujući i sport i ovo što ja radim, pada u senku. Nevažno je u odnosu na ljudski život i na borbu za elementarna prava“, zaključio je Đoković.
„Za Sonju“
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, najbolji teniser svih vremena poslao je pre nekoliko dana iz Melburna podršku studentkinji Sonji Ponjavić, koja je teško povređena nakon što je dan ranije pregažena na trotoaru u Beogradu tokom jedne od studentskih blokada ulica.
On je nakon pobede u trećem kolu turnira „Australian open“ i plasmana u osminu finala na staklu kamere napisao: „Za Sonju“.
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Posle dugogodišnjeg problema s bubrezima, legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, otputovao je u Minsk, glavni grad Belorusije, gde će dobiti novi bubreg
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
