U Beogradu od februara ima 72 slučaja morbila, a u Srbiji preko 100. Epidemiolog Zoran Radovanović za „Vreme” kaže da je ovo jasna posledica nedovoljnog obuhvata vakcinacijom
„Do sada su, od februara, potvrđena 72 slučaja morbila u Beorgadu“, izjavila je Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje i dodala da je među obolelima sedmoro zaposlenih radnika u KBC Zemun.
Prema njenim rečima, najveći procenat obolelih, preko 50 posto, nije vakcinisano, a da je 11,1 posto obolelih vakcinisan, ali da je došlo do proboja imuniteta.
„Za sada nema teških kliničkih slika“, ističe Maris.
Doktorka Maris ukazuje da će verovatno doći do porasta broja obolelih, jer period inkubacije traje od sedam do 18 dana, ali ne očekuje drastičan rast novoobolelih.
Epidemiolog Zoran Radovanović za „Vreme” kaže da u celoj Srbiji ima preko 100 obolelih, i u Vranju, Loznici, Bačkoj, Banatu i drugim, a da je to jasna posledica nedovoljnog obuhvata vakcinacijom.
Dodaje da građani koji su primili dve doze vakcije bi morali biti zaštićeni, ali da može postojati i izuzeti slučajevi kod pojedinaca, ali ne kod grupe ljudi.
Objašnjava da je vakcina dobra i da dve doze štite čitavog života, te da bi trebalo decu voditi na vakcinaciju.
Mitovi, vakcina i zdravlje
Od steriliteta do autizma, različiti mitovi postoje o vakcinaciji. A Radovanović kaže da su u pitanju različiti motivi, te da „ima psihopata, ali i onih koji su se obogatili pa tvrde da je vakcina opasna te umesto nje imaju preparat koji štiti“.
„Objektivno ne postoji razlog, to je odlična vakcina. Da nije bilo te priče o autizmu mi bismo se do sada oslobodili kao čovečanstvo malih boginja, one ne bi više postojale pa ne bi bila dalja potreba za vakcinacijom“, zaključuje Radovanović.
I dodaje da je takav primer bio i sa velikim boginjama, one su iskorenjene i onda nema više vakcinacije.
Naš sagovornik navodi primer Amerike koja je dva puta uspela da se oslobodi malih boginja 2002. i 2016. godine, ali da to nije dugotrajno jer neko dođe i unese klicu.
„Kada postignete 95 posto obuhvata vakcinacijom onda bolest nestaje. Mi smo u Srbiji znatno ispod toga i zato se mučimo sa ovim problemom“, objašnjava Radovanović i dodaje da treba poštovati zakon jer je u Srbiji ovo obavezna vakcina.
Đoko Ćurčić, poljoprivrednik koji je traktorom vukao cisternu sa fekalijama pred Gradsku kuću u Novom Sadu, priveden je u sredu na informativni razgovor. „Posle tri sata je inspektor, nakon nekoliko razgovora sa javnim tužiocom, došao i rekao da sam slobodan“, kaže Ćurčić za „Vreme“
Grejna sezona u Srbiji uveliko traje. Prosečna potrošnja energije za grejanje u srpskim domaćinstvima je prilično visoka. Koliko energije trošimo na grejanje u Srbiji, a koliko bi trebalo da trošimo
Udruženje arhitekata Srbije ocenjuje da su sadašnji učesnici u rekonstrukciji zgrade Železničke stanice, iako su radili u mnogo boljim uslovima nego tim Imre Farkaša pre 60 godina, dozvolili da nadstrešnica postane opasnost po ljude
Deo prolaza Bezistan u centru Beograda je zatvoren zato što nadstrešnica predstavlja opasnost po ljude. Marko Stojčić najavljuje kontrolu i drugih nebezbednih mesta u gradu
Prva zgrada Železničke stanice u Novom Sadu, ona na Limanu koje više nema, bila je simbol napretka Novog Sada. Sadašnja zgrada iz 1964. godine predstavljala je remek delo moderne arhitekture, a onda se pretvorila u ruinu. Prvi put je rekonstruisana kada je Novi Sad postao Evropska prestonica kulture, a drugi put zbog voza „Soko“. U subotu je njena nastrešnica usmrtila 14 ljudi
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
