Petoro mladih stradalo je samo prošlog vikenda, a od početka godine više od 100 ljudi. Dok statistika upozorava, stručnjaci poručuju da bi spas moglo da donese ograničenje brzine na 30 kilometara na sat, ali da li je to primenljivo u Srbiji
Petoro mladih stradalo je u saobraćajnim nesrećama prošlog vikenda, a samo u prvom kvartalu 2025. život u saobraćaju izgubilo je više od 100 ljudi.
Neprilagođena brzina, nepropisno ponašanje učesnika u saobraćaju, korišćenje mobilnog telefona – samo su neki od najčešćih uzroka zbog kojih dolazi do saobraćajnih nesreća.
Neprilagođena brzina ostaje glavni uzrok saobraćajnih nezgoda, a to je i najčešći uzrok nesreća sa fatalnim ishodom.
Na smanjenje broja saobraćajnih nesreća i stradalih, moglo bi da utiče ograničenje brzine u gradovima na 30 kilometara na čas, izjavio je nedavno za Euronews profesor Saobraćajnog fakultete u penziji Milan Vujanić.
„Ako udarite pešaka brzinom od 30 kilometara na sat, 10 odsto pešaka će poginuti. Pri 40 km/h, 20 odsto; pri 50 km/h, 40 odsto; pri 60 km/h, 80 odsto, a pri 80 km/h praktično niko ne preživljava. Zato zemlje poput Japana, Norveške i Finske ograničavaju brzinu u gradovima na 30–40 kilometara na sat i imaju ekstremno nisku smrtnost u saobraćaju”, objasnio je Vujanić.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ograničenje brzine dovoljno i moguće.
Da li je moguće ograničenje brzine u gradu na 30 kilometara na sat?
Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je usvojen 2009. godine sadrži odredbu po kojoj organ nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja može uspostaviti „zonu 30” na delu puta, ulice ili naselja, objašnjava za „Vreme” Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
„U gradu Beogradu već postoje delovi naselja u kojima je uspostavljena ‘zona 30’ kao npr. na Dorćolu gde ograničenje 30 važi u svim ulicama osim u većim poput Cara Dušana, Dunavske, i Dubrovačke. Stoga bi koncept ograničenja 30 u srpskim gradovima mogao biti sproveden bez izmena postojećeg zakona, uspostavljanjem odnosno proširivanjem zona 30 na sve delove grada”, kaže Okanović.
Međutim, kako dodaje, uspostavljanje opšteg ograničenja od 30 u gradu nije jednostavan proces, o kojem bi trebalo da odlučuje samo saobraćajna struka, već bi u to trebalo da se uključe i psiholozi, imajući u vidu prosečne navike učesnika u saobraćaju u Srbiji.
„Studije koje su rađene u drugim državama pokazuju pozitivne rezultate opšteg ograničenja na 30 km/h u gradovima, ali sa druge strane treba imati u vidu visok stepen kršenja saobraćajnih pravila u Srbiji. Postavlja se pitanje da li će opšte smanjenje brzin vozila ohrabriti pešake u Beogradu ili Nišu da češće prelaze kolovoz na crveno ili van pešačkog prelaza? Da li bi vožnja 30 na sat novosadskim bulevarima stimulisala vozače da više gledaju u mobilni telefon ili multimedijalni uređaj?”, pita se Okanović.
Stoga smatra da je neophodna temeljna analiza primene rešenja iz inostranstva u srpskim uslovima.
Crna statistika
Od početka godine do kraja avgusta, na drumovima Srbije dogodilo se 21.258 saobraćajnih nezgoda, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova. U 294 nesreće bilo je poginulih.
U prvom kvartalu 2025. u saobraćajnim nesrećama poginulo je 103 ljudi, podaci su RZS-a.
Podaci o broju poginulih u daljem toku godine i dalje nisu dostupni.
Prema podacima koje je tokom avgusta preneo Blic, u junu i julu u saobraćajnim nezgodama poginulo je 89 ljudi.
Gotovo 90 odsto mladih u Srbiji sa pravom glasa izašlo bi na izbore kada bi oni bili održani naredne nedelje. Njih čak 85 odsto podržava studentski pokret
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. Ovog leta, to je jako pogodilo i Srbiju, piše „Vreme“ u novom broju
Ispred Narodne opservatorije okupilo se više desetina građana koji su u koloni naizmenično ulazili u objekat odakle su mogli da posmatraju delimično pomračenje sunca
Članovi ekološkog udruženja Ekomorf upozoravaju da nelegalno zidanje na Milićevom brdu ne prestaje, kao i da se Vila Višnja sazidana pre tri godine na državnom zemljištu, sada prodaje
Sistem mnogo lakše prepoznaje mladog čoveka kada je već postao maloletni učinilac krivičnog dela nego kada je još samo mlada osoba u ozbiljnom riziku
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
