Petoro mladih stradalo je u saobraćajnim nesrećama prošlog vikenda, a samo u prvom kvartalu 2025. život u saobraćaju izgubilo je više od 100 ljudi.
Neprilagođena brzina, nepropisno ponašanje učesnika u saobraćaju, korišćenje mobilnog telefona – samo su neki od najčešćih uzroka zbog kojih dolazi do saobraćajnih nesreća.
Neprilagođena brzina ostaje glavni uzrok saobraćajnih nezgoda, a to je i najčešći uzrok nesreća sa fatalnim ishodom.
Na smanjenje broja saobraćajnih nesreća i stradalih, moglo bi da utiče ograničenje brzine u gradovima na 30 kilometara na čas, izjavio je nedavno za Euronews profesor Saobraćajnog fakultete u penziji Milan Vujanić.
„Ako udarite pešaka brzinom od 30 kilometara na sat, 10 odsto pešaka će poginuti. Pri 40 km/h, 20 odsto; pri 50 km/h, 40 odsto; pri 60 km/h, 80 odsto, a pri 80 km/h praktično niko ne preživljava. Zato zemlje poput Japana, Norveške i Finske ograničavaju brzinu u gradovima na 30–40 kilometara na sat i imaju ekstremno nisku smrtnost u saobraćaju”, objasnio je Vujanić.
Međutim, postavlja se pitanje da li je ograničenje brzine dovoljno i moguće.
Da li je moguće ograničenje brzine u gradu na 30 kilometara na sat?
Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je usvojen 2009. godine sadrži odredbu po kojoj organ nadležan za tehničko regulisanje saobraćaja može uspostaviti „zonu 30” na delu puta, ulice ili naselja, objašnjava za „Vreme” Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
„U gradu Beogradu već postoje delovi naselja u kojima je uspostavljena ‘zona 30’ kao npr. na Dorćolu gde ograničenje 30 važi u svim ulicama osim u većim poput Cara Dušana, Dunavske, i Dubrovačke. Stoga bi koncept ograničenja 30 u srpskim gradovima mogao biti sproveden bez izmena postojećeg zakona, uspostavljanjem odnosno proširivanjem zona 30 na sve delove grada”, kaže Okanović.
Međutim, kako dodaje, uspostavljanje opšteg ograničenja od 30 u gradu nije jednostavan proces, o kojem bi trebalo da odlučuje samo saobraćajna struka, već bi u to trebalo da se uključe i psiholozi, imajući u vidu prosečne navike učesnika u saobraćaju u Srbiji.
„Studije koje su rađene u drugim državama pokazuju pozitivne rezultate opšteg ograničenja na 30 km/h u gradovima, ali sa druge strane treba imati u vidu visok stepen kršenja saobraćajnih pravila u Srbiji. Postavlja se pitanje da li će opšte smanjenje brzin vozila ohrabriti pešake u Beogradu ili Nišu da češće prelaze kolovoz na crveno ili van pešačkog prelaza? Da li bi vožnja 30 na sat novosadskim bulevarima stimulisala vozače da više gledaju u mobilni telefon ili multimedijalni uređaj?”, pita se Okanović.
Stoga smatra da je neophodna temeljna analiza primene rešenja iz inostranstva u srpskim uslovima.
Crna statistika
Od početka godine do kraja avgusta, na drumovima Srbije dogodilo se 21.258 saobraćajnih nezgoda, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova. U 294 nesreće bilo je poginulih.
U prvom kvartalu 2025. u saobraćajnim nesrećama poginulo je 103 ljudi, podaci su RZS-a.
Podaci o broju poginulih u daljem toku godine i dalje nisu dostupni.
Prema podacima koje je tokom avgusta preneo Blic, u junu i julu u saobraćajnim nezgodama poginulo je 89 ljudi.
