U novu godinu Crna Gora je ušla uz novozatvorena pregovaračka poglavlja i optimizam da bi do 2029. mogla da postane članica Evropske unije. Koliko je to realno i gde su ostale zemlje regiona na putu ka članstvu
Šest.
Toliko koraka je Crna Gora napravila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji (EU) i prednjači u trci u odnosu na ostale zemlje iz regiona koje su na istoj stazi.
Zatvaranje tri pregovaračka poglavlja u decembru 2024. posle sedmogodišnjeg zastoja u ispunjavanju zahteva evropske zajednice, ulilo je optimizam crnogorskoj javnosti da bi zemlja mogla da postane članica EU do kraja decenije.
Od početka pregovora 2012. do početka 2025. godine, Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, njih 33, a zatvorila šest.
Pred zemljom je tako još 27 koraka, ali se mnogi nadaju da će za njihov prelazak biti potrebno manje vremena.
Nema vremena za gubljenje
Optimizam je pojačala i evropska komesarka za proširenje Marta Kos prilikom nedavnog boravka u Podgorici, kada je izjavila da želi da ohrabri mediteransku zemlju da još snažnije radi ako želi da zatvori poglavlja sa EU do 2026. godine.
Dodala je i da postoji realna šansa da Crna Gora postane članica EU za njenog mandata koji ističe krajem 2029.
„Ako želimo da budemo uspešni, potrebni su nam svi“, rekla je Kos.
Istakla je da svi politički akteri treba da rade u saglasju sa željama građana za ulazak u EU.
„Proširenje treba da uključi sve slojeve društva, institucije. Crna Gora ima istorijsku šansu i nema vremena za gubljenje. Računam na vas da ćete me učiniti ponosnom“, kazala je Kos.
Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić rekao je tom prilikom da je scenario u kome je Crna Gora članica EU do 2029. izvodljiv, ali i jako ambiciozan i da zahteva ogroman rad, ogromnu predanost i potpuni fokus na evropske reforme.
Zvanična politika i realnost
Zoran Vujović sa podgoričkog Fakulteta političkih nauka kaže za „Vreme“ da, ako se govori o zvaničnim političkim stavovima u Crnoj Gori, takav scenario nije nerealan.
„Za to postoje politički uslovi, odnosno politička volja, pre svega Evropske unije, da dozvoli realizaciju jednog takvog scenarija. Čak verujemo da Evropska unija snažno gura takvu reformsku organizaciju crogovske vlasti. Deklarativno su svi na trenutnoj političkoj sceni za članstvo“, kaže Vujović za „Vreme“.
Dodaje da iako na prvi pogled deluje da je sve idilično i jednostavno, EU želi Crnu Goru, crnogorska politička većina želi u EU, opozicija želi i onda nema nekog velikog političkog problema, ipak postoji i druga strana medalje.
„Crna Gora se nalazi u veoma složenoj političkoj situaciji. Ako uporedimo sa nekim sličnim situacijama u nekim zemljama kao što je to, recimo, Gruzija, Ukrajina ili Mondavija, onda ćemo videti da ukoliko imate jednog spoljnog veto igrača koji je protiv toga, onda se takvi planovi mogu brzo srušiti“, smatra Vujović.
Takav veto uložila je nedavno Hrvatska i sprečila zatvaranje četvrtog poglavlja koji se na dnevnom redu našao u decembru prošle godine.
Hrvatska se tada usprotivila da Crna Gora zatvori poglavlje 31 o spoljnoj politici i bezbednosti.
Odnosi dve zemlje pogoršali su se posle odluke Skupštine Crne Gore da krajem juna 2024. usvoji Rezoluciju o Jasenovcu, uprkos ranijem protivljenju Zagreba.
Hrvatske vlasti su na to reagovale odlukom da trojicu crnogorskih zvaničnika – predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića, potpredsednika crnogoske Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića, proglase za nepoželjne u Hrvatskoj.
Između dve zemlje prethodno su postojale napetosti zbog i dalje nerešenih pitanja kao što su vlasništva nad brodom „Jadran”, međusobno razgraničenje i procesuiranje ratnih zločina.
Sedmogodišnja pauza
Zatvaranjem tri poglavlja, Crna Gora prekinula je sedmogodišnju pauzu na putu ka EU.
Nekadašnja jugoslovenska republika, aplicirala je za članstvo 2008, a pregovori su počeli četiri godine kasnije, početkom leta 2012.
Otvorena su sva poglavlja, a zatvoreno ih je šest.
Prethodna tri još 2017. godine.
Zlatko Vujović smatra da se više na tom putu urađeno pre 2020, nego u periodu nakon toga i da se sada ubiraju plodovi.
„Otprilike sve odluke koje su se desile sad, plod su rezultata do 2020. godine“, kaže sagovornik „Vremena“.
Kako dodaje, iako je dinamika ispunjavanja zahteva EU spora, Crna Gora ide brzo ka članstvu.
„Međutim, ranije je problem bio što nismo imali klasičnu smenu vlasti u Crnoj Gori koja se smatrala demokratskim deficitom, a nije bilo ni političke volje u EU za širenje.“
Kasnije smene vlasti, promene nekoliko vlada i kompetetivnost izbora s jedne strane i promene na geopolitičkoj sceni Evrope, a pre svega rat u Ukrajini, dovele su do „otvaranje prostora za članstvo jedne male zemlje koja neće mnogo poremetiti u odnosima odlučivanja na nivou Evropske unije, kao što je Crna Gora“, dodaje.
Kada su jednom poglavlja zatvorena, put ka EU nije gotov.
Sledi potpisivanje Ugovor o pristupanju, pre njegove konačne ratifikacije u nacionalnom parlamentu, poslednju reč imaju građani – koji na referendumu glasaju o članstvu u EU.
Kada se sve to ostvari – država postaje članica EU.
Zastoj u proširenju
Hrvatska je poslednja zemlja koja je postala članica Evropske unije još 2013. godine, kao 28. deo evropske porodice.
Izlaskom Velike Britanije iz članstva pre pet godina, mesto 28 je ponovo upražnjeno.
Mogle bi da ga zauzme Ukrajina, ali mu se nadaju i Crna Gora i Srbija.
Prema nekim optimističnim najavama iz ne tako davne prošlosti, Srbija je ove godine trebalo da bude članica Evropske unije ili daleko bliže tome nego što jeste.
Međutim, što zbog geopolitičkih dešavanja, što zbog unutrašnje politike i neispunjavanja kriterijuma, u januaru 2025. godine zemlja je daleko od tog cilja kome se uputila pre 11 godina kada su počeli pregovori.
U međuvremenu su otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno su zatvorena tek dva.
U protekle tri godine nije otvoreno nijedno.
Mogućnost za to propuštena je u decembru prošle godine, kada su se otvaranju seta poglavlja usportivile pojedine članice, poput Holandije, skandinavskih i baltičkih zemalja.
Savet EU je u decembru poručio da će se otvaranje Klastera 3 sa Srbijom uzeti u obzir nakon što zemlja značajno napreduje na polju vladavine prava, odnosno u poglavljima 23 i 24, kao i u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.
Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, vlast u Srbiji je dala sebi zadatak da do 2027. ispuni sve kriterijume za članstvo u EU, ali da joj to ne garantuje ulazak u blok od 27 država.
I region kaska
Severnoj Makedoniji su na putu ka EU mnogo problema pravili susedi.
Iako je 2001. godine, nekoliko meseci pre Hrvatske, potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pregovore je započela tek 2022. godine.
Put joj je dugo blokirao spor sa Grčkom oko imena, koji je rešen 2018, kada je zemlja dobila ime Severna Makedonija.
Veto joj je zatim 2020. stavila Bugarska, zbog spora oko istorije i jezika, da bi dve godine kasnije pregovori i zvanično počeli.
Do sada nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje.
Isti rezultat ima i Albanija, koja je istog dana kada i Severna Makedonija jula 2022. započela pregovore, ali je za razliku od suseda, prvi klaster pregovaračkih poglavlja otvorila oktobra 2024.
Poslenja zemlja regiona sa kojom su otvoreni pregovori je Bosna i Hercegovina. Iako je zahtev za pristupanje članstvu podnet još 2016, pregovori su zvanično otpočeli tek u martu 2024.
I BiH ima isti rezultat – zasad bez otvorenih poglavlja.
Za članstvo u EU apliciralo je i Kosovo decembra 2022, ali proces pregovora još nije otvoren.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
