Budženje kilometraže: Kako da se zaštite kad kupujete polovnjak

U Srbiji svaki 25. polovnjak ima falsifikovanu kilometražu. Kupci vozila uvezenih u Srbiju izloženi su najvećem riziku od kupovine automobila sa falsifikovanom kilometražom ili skrivenim oštećenjima.

Svaki 25. auto na našim putevima, što je 4,1 odsto, ima falsifikovanu kilometražu, sa prosečnim „vraćanjem brojčanika unazad“ od 80.405 kilometara, pokazuje istraživanje kompanije carVertical sprovedeno između oktobra 2023. i septembra 2024. godine.

Iako je stopa automobila sa štelovanom kilometražom pala sa 5,3 odsto prošle godine, prosečna štelovana kilometraža se povećala. Ovaj problem doprinosi padu Srbije na indeksu transparentnosti ove kompanije, pa se tako nalazi na 19. od 25 mesta na listi na kojoj se nalaze rizične zemlje za kupovinu automobila.

Srbija najrizičnija

Kupci vozila uvezenih u Srbiju izloženi su najvećem riziku od kupovine automobila sa falsifikovanom kilometražom ili skrivenim oštećenjima.

Prema Matasu Buzelisu, stručnjaku za automobile i glavnom i odgovornom za komunikaciju u carVerticalu, vozila iz međunarodne trgovine čak su četiri puta podložnija prevarama sa vraćanjem kilometraže, piše Nova ekonomija.

Petar Veličković kaže za „Vreme” da je vraćanje kilometraže problem koji se nije do kraja rešio ni na nivou Evropske unije, ne samo u Srbiji.

„Podsećanja radi, Evorpski parlament je još 2017. doneo uredbu koja je trebalo da bude početak sistemske borbe sa ovim problemom. Ipak, ostao je nedefinisan sistem kontrole, tako da se prevarama nije do kraja stalo na put. Nemačka, recimo, prema nekim procenama, godišnje izgubi oko šest milijardi evra zbog ovog problema, iako se vraćanje kilometraže smatra krivičnim delom za koje je u ovoj zemlji zaprećena kazna zatvora od godinu dana”, kaže Veličković.

Dodaje i da je ovo važno zato što postoje slučajevi da je kilometraža na vozilu vraćena i pre nego što je automobil uvezen u zemlju.

„Danas se kilometraža vraća softverski i veoma je teško potencijalnom kupcu da prepozna da li je bilo mahinacija ili ne. Noviji automobili imaju nekoliko računara, odnosno modula u kojima se beleži broj pređenih kilometara”, objašnjava Veličković.

Osim instrument table, ovi podaci se mogu pronaći na modulu koji kontroliše kočenje, (popularni ABS sistem), zatim na motornom računaru, ili onom koji kontroliše vazdušne jastuke.

Kako se zaštiti od prevare?

Sagovornik „Vremena” kaže  i da postoje načini da kupac otkrije da li je bilo manipulacija sa brojačem kilometara.

„Prvi je da se vozilo odveze u servis, gde serviseri preko dijagnostičkih uređaja mogu da provere da li su prevaranti uskladili kilometražu na svim modulima. Jer, može se desiti da na odometru stoji jedan podatak, a da na nekom od drugih modula stoji druga cifra… Takođe, za neke modele u ovlašćenim servisima se mogu pronaći podaci o izvršenim servisima, makar dok je vozilo bilo u garantnom roku”, kaže Veličković.

Jedan od saveta je da se proveri sva dokumentacija do koje je moguće doći pre kupovine, poput računa za servisa, servisne dokumentacije, čak i računa za gorivo, ukoliko je možda postojala službena kartica, moguće je da je unošena kilometraža prilikom točenja. Treba I dobro baciti pogled na vozilo.

Recimo, ukoliko su pedale ishabane ili upravljač, a na kilometar satu stoji mala kilometraža, to može biti ‘crvena zastavica’, odnosno indikator da je bilo manipulacija i u tim slučajevima nije zgoreg uraditi dodatnu proveru. I naravno, tu su aplikacije i softveri preko kojih se, najčešće ukucavanjem VIN oznake, odnosno broja šasije, može proveriti istorija vozila, da li je automobil pretrpeo štetu i originalna kilometraža”, kaže Veličković.

Ima i „čistih” automobila u ponudi

Naš sagovornik objašnjava da postoje načini da se kupci zaštite, a  činjenica je, dodaje,  da u našoj zemlji zaista ima mnogo polovnih automobila sa apsolutno „čistim“ podacima, od kilometraže, preko servisne istorije i da se za sve to od prodavca dobija i pisana garancija.

Podaci koje je carVertical predstavio ukazuju da je čak 77,6 odsto svih polovnih automobila u Srbiji uvezeno iz drugih zemalja, što je znatno iznad evropskog proseka.

I Veličković potvrđuje da je ponuda polovnih automobila u Srbiji je na sasvim zadovoljavajućem nivou.

„Na našem sajtu trenutno je oglašeno više od 66.000 putničkih automobila. Zanimljivo je da je primetan blagi rast prodaje polovnjaka u prvih devet meseci u odnosu na prošlu godinu. Konkretno, od početka godine do kraja septembra prvi put je registrovano 98.177 polovnjaka iz uvoza, dok je u istom periodu 2023. prodato 97.234”, kaže on.

Prethodnih nekoliko godina imali smo konstantan pad prodaje polovnjaka.

Što se tiče nekih opštih interesovanja, kupci su, kaže, najčšešće okrenuti automobilima sa dizel motorima, uglavnom nemačkih proizvođača, a najviše automobila koji su stigli ove godine iz uvoza proizvedeni su između 2008. i 2012. godine.

Prosečna starost kupljenih vozila u Srbiji iznosi 9,3 godine, što predstavlja relativno mlad vozni park u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama, ali i dalje postoje problemi sa transparentnošću.