Profesorka prava iz Velike Britanije govori za „Vreme" kako se njen tim izborio da dipfejk pornografija postane zakonom kažnjiva. Gde je tu Srbija
Fotografije ili snimci žena bez odeće, koji se masovno dele u grupama putem mobilnih telefona, a zapravo su lažni – mogli bi da postanu prošlost.
Makar u Velikoj Britaniji. Vlada ove zemlje najavila je da će biti usvojen zakon koji predviđa da svako ko napravi ili podeli „dipfejk“ pornografiju, odnosno seksualno eksplicitni sadržaj kreiran uz pomoć veštačke inteligencije, može da dobije i do dve godine zatvora.
„Ovo je dobrodošao korak koji prepoznaje ozbiljnu štetu ovakvog seksualnog zlostavljanja“, kaže za „Vreme“ Kler Mekgin, profesorka prava sa Univerziteta u Duramu.
Mekgin je bila u timu stručnjaka koji se izborio za ovaj zakon.
„Svi oblici stvaranja, deljenja ili pretnje deljenjem intimnih slika bez pristanka mogu biti razorni“, dodaje ona i upozorav da moramo da bdemo svesni toga “da mogu biti i opasni po život“, pa čak i smrtonosni.
Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju, koja za sada nema slične zakonske regulative.
„U Srbiji su postali popularni takozvani ‘botovi za skidanje odeće’ u Telegram grupama“, kaže za „Vreme“ istraživačka novinarka Anđela Milivojević. „Istraživanje koje sam radila prošle godine za BIRN je pokazalo da je desetine muškaraca delilo slike ‘skinutih žena’ iz raznih krajeva Srbije“.
Šta će Britanci kažnjivati
U Velikoj Britaniji je 2015. godine kriminalizovano objavljivanje intimnih fotografija ili video-zapisa bez pristanka.
Međutim, postojeći zakon ne obuhvata korišćenje lažnih slika, a ovaj problem uzeo je maha poslednjih godina.
Podaci britanske službe za pomoć žrtvama Revenge Porn Helpline pokazuju da je zloupotreba slika uz pomoć „dipfejka“ porasla za više od 400 odsto od 2017. godine.
„Najpopularnija stranica za ‚dipfejk‘ pornografiju, koja se obično kreira i deli bez pristanka, ima oko 17 miliona poseta mesečno“, objašnjava profesorka Kler Mekgin. „Sadržaj skoro isključivo cilja na žene“.
Došlo je i do ogromnog porasta „aplikacija za skidanje“.
Prema novoj regulativi, koja će biti uključena u Zakon o kriminalu i policiji koji će biti upućen parlamentu, počinioci će biti krivično gonjeni i suočiće se sa optužbama za kreiranje i deljenje takvih slika.
Foto: PexelsŽrtve dipfejk pornografije gotovo bez izuzetka su žene
Britanski primer nije usamnjen. I Amerika razmatra da u federalno zakonodavstvo ubaci mogućnost da žrtve imaju pravo da tuže za odštetu prekršioce, kaže Mekgin. Slični zakoni koji predviđaju kazne za „dipfejk“ već postoje u Holandiji i Viktoriji u Australiji.
„Niko nije bezbedan“
„Veoma dobra vest“, komentariše Anđela Milivojević najavu britanskog zakona.
„Zloupotreba veštačke inteligencije za kreiranje seksualno eksplicitnog sadržaja je postala toliko masovna da gotovo niko od nas nije bezbedan“, kaže ona.
„Još strašnije je što je uz samo nekoliko klikova bilo koja slika koju smo objavili na društvenim mrežama može da bude pretvorena u pornografski sadržaj“.
Srpski zakon ne prepoznaje, dodaje ona, „ni deljenje pravih intimnih snimaka ili slika bez dozvole kao posebno krivično delo“.
„Žrtve, koje su uglavnom žene, su prepuštene same sebi da kroz dug proces privatnih tužbi traže zaštitu od digitalnog nasilja koje ostavlja dugoročne traume“, kaže Milivojević, koja je razgovarala sa ženama žrtvama pornografskog „dipfejka“ za BIRN.
U Srbiji se ovaj vid lažne pornografija masovno koristi i za osvetu ženama koje su prekinule veze sa muškarcima ili su ih odbile.
U Hrvatskoj je 2021. godine u Krivični zakon uvedeno krivično delo ‘zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja’, dok je Crna Gora prošle godine uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili fajla sa seksualno eksplicitnim sadržajem, navodi se u tekstu Milivojević koji je objavila za BIRN.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pao je deo fasade sa Gimnazije u Prokuplju za čiju je rekonstrukciju pre tri godine firma Novice Tončeva dobila 320 miliona. On kaže da njegova firma nije kriva
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
