Profesorka prava iz Velike Britanije govori za „Vreme" kako se njen tim izborio da dipfejk pornografija postane zakonom kažnjiva. Gde je tu Srbija
Fotografije ili snimci žena bez odeće, koji se masovno dele u grupama putem mobilnih telefona, a zapravo su lažni – mogli bi da postanu prošlost.
Makar u Velikoj Britaniji. Vlada ove zemlje najavila je da će biti usvojen zakon koji predviđa da svako ko napravi ili podeli „dipfejk“ pornografiju, odnosno seksualno eksplicitni sadržaj kreiran uz pomoć veštačke inteligencije, može da dobije i do dve godine zatvora.
„Ovo je dobrodošao korak koji prepoznaje ozbiljnu štetu ovakvog seksualnog zlostavljanja“, kaže za „Vreme“ Kler Mekgin, profesorka prava sa Univerziteta u Duramu.
Mekgin je bila u timu stručnjaka koji se izborio za ovaj zakon.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Svi oblici stvaranja, deljenja ili pretnje deljenjem intimnih slika bez pristanka mogu biti razorni“, dodaje ona i upozorav da moramo da bdemo svesni toga “da mogu biti i opasni po život“, pa čak i smrtonosni.
Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju, koja za sada nema slične zakonske regulative.
„U Srbiji su postali popularni takozvani ‘botovi za skidanje odeće’ u Telegram grupama“, kaže za „Vreme“ istraživačka novinarka Anđela Milivojević. „Istraživanje koje sam radila prošle godine za BIRN je pokazalo da je desetine muškaraca delilo slike ‘skinutih žena’ iz raznih krajeva Srbije“.
Šta će Britanci kažnjivati
U Velikoj Britaniji je 2015. godine kriminalizovano objavljivanje intimnih fotografija ili video-zapisa bez pristanka.
Međutim, postojeći zakon ne obuhvata korišćenje lažnih slika, a ovaj problem uzeo je maha poslednjih godina.
Podaci britanske službe za pomoć žrtvama Revenge Porn Helpline pokazuju da je zloupotreba slika uz pomoć „dipfejka“ porasla za više od 400 odsto od 2017. godine.
„Najpopularnija stranica za ‚dipfejk‘ pornografiju, koja se obično kreira i deli bez pristanka, ima oko 17 miliona poseta mesečno“, objašnjava profesorka Kler Mekgin. „Sadržaj skoro isključivo cilja na žene“.
Došlo je i do ogromnog porasta „aplikacija za skidanje“.
Prema novoj regulativi, koja će biti uključena u Zakon o kriminalu i policiji koji će biti upućen parlamentu, počinioci će biti krivično gonjeni i suočiće se sa optužbama za kreiranje i deljenje takvih slika.
Britanski primer nije usamnjen. I Amerika razmatra da u federalno zakonodavstvo ubaci mogućnost da žrtve imaju pravo da tuže za odštetu prekršioce, kaže Mekgin. Slični zakoni koji predviđaju kazne za „dipfejk“ već postoje u Holandiji i Viktoriji u Australiji.
„Niko nije bezbedan“
„Veoma dobra vest“, komentariše Anđela Milivojević najavu britanskog zakona.
„Zloupotreba veštačke inteligencije za kreiranje seksualno eksplicitnog sadržaja je postala toliko masovna da gotovo niko od nas nije bezbedan“, kaže ona.
„Još strašnije je što je uz samo nekoliko klikova bilo koja slika koju smo objavili na društvenim mrežama može da bude pretvorena u pornografski sadržaj“.
Srpski zakon ne prepoznaje, dodaje ona, „ni deljenje pravih intimnih snimaka ili slika bez dozvole kao posebno krivično delo“.
„Žrtve, koje su uglavnom žene, su prepuštene same sebi da kroz dug proces privatnih tužbi traže zaštitu od digitalnog nasilja koje ostavlja dugoročne traume“, kaže Milivojević, koja je razgovarala sa ženama žrtvama pornografskog „dipfejka“ za BIRN.
U Srbiji se ovaj vid lažne pornografija masovno koristi i za osvetu ženama koje su prekinule veze sa muškarcima ili su ih odbile.
U Hrvatskoj je 2021. godine u Krivični zakon uvedeno krivično delo ‘zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja’, dok je Crna Gora prošle godine uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili fajla sa seksualno eksplicitnim sadržajem, navodi se u tekstu Milivojević koji je objavila za BIRN.
Region juga i istoka Srbije i tokom 2024. godine beleži najvišu stopu rizika od siromaštva u zemlji – 27,7 odsto, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, što je daleko iznad republičkog proseka koji iznosi 19,7 odsto
Više od sedam meseci, nekoliko postupaka i prepucavanje suda i tužilaštva - šta se dešava sa optužnicama za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu
Masakr koji je 2023. godine potresao Srbiju dobio je pravosnažni epilog – Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je kaznu od 20 godina zatvora za Uroša Blažića, kao i za njegovog oca Radišu Blažića. Žalbe odbrane su odbijene kao neosnovane
U Beogradu je održana konferencija posvećena borbi protiv nasilja nad ženama, uz poruku da je prekidanje ćutanja prvi korak ka promeni. Predstavnici institucija, međunarodnih organizacija i privatnog sektora govorili su o zakonodavnim okvirima, izazovima na terenu i potrebi za sistemskom i kontinuiranom podrškom ženama i deci koje su preživele nasilje
Senat Univerziteta u Beogradu na sednici zakazanoj za 25. jun razmatraće predlog da akademska 2025/26. godina počne 1. novembra, dok bi se tekuća godina produžila do 31. oktobra. Ova odluka povezana je sa očekivanjem da Vlada Srbije do kraja juna usvoji budžetske kvote za upis novih studenata
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
