Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
Kad studenti i srednjoškolci krenu – onda nema gubljenja ritma hoda. Jutros pred Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, u 9.00 okupljanje studenata tog fakulteta, Visoke škole zdravstvenih studija, Zemunske gimnazije i učenika srednjih škola – cilj je blokada autoputa na mostu Gazela”.
Svi spremni na put do mosta i šestočasovnu blokadu od 11 do 18 časova, sa njima i roditelji i profesori, ali i brojni građani. Tu je i neuobičajeno veliki broj policije u civilu, plus saobraćajci i oni uniformisani.
I ovaj put se, kao i prethodnih meces dana, vidi „sinergija” policajaca i učesnika protesta, to zajedništvo. Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
„I mi imamo decu koja su na protestima”, kaže jedan stariji policajac u civilu, „zar ćemo njih smatrati za neprijatelje države?“
Saobraćajci na visini zadatka
Kolona kreće u 9.30, što je 10 minuta kašnjenja u odnosu na predviđeni polazak, i zato organizatori, predvođeni „Gandijem”, studentom Poljoprivrednog fakulteta, ubrzavaju ritam. Pogotovo kod „Starog Merkatora”, gde se zastaje zbog pozdravljanja sa građanima koji su došli da ih dočekaju.
Na čelu kolone srednjoškolci i studenti koji nose plakate sa imenima ubijenih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog čega su protesti i počeli. Deci koja ih nose vide se suze u očima.
Saobraćajna policija na visini zadatka – desetak vozila prati kolonu ispred, bočno i iza, plus kolege im „pešaci”, oni na raskrsnicama. Niko ne može da priđe, a saobraćaj se zaustavlja na minimalan rok, dok ne prođe povorka.
I niko od vozača ne protestuje – naprotiv, mahanjem rukama i sirenama pozdravljaju učesnike.
Kolonu predvodi major saobraćajne policije Vušković, tu su sa njim još dvojica majora – iz Brigade i Policijske uprave za grad Beograd, koji su u stalnoj neposrednoj komunikaciji sa „Gandijem” i ostalima iz redarske službe.
Na čelu, bočno i na začelju su pripadnici Odeljenja za javni red i mir, u civilu, koji nadziru mogućnost incidenata. Nikad se ne zna odakle će da se pojavi neki „Simo Spasić megafon”.
Dobra koordinacija
Dotičnog Spasića, obaveznu režimsku ikonografiju koja „minira” skupove opozicije urlanjem u megafon, državnog plaćenika, policajci u civilu su u petak uveče ispred zgrade RTS elegantno „eliminisali”.
Kod opštine Novi Beograd priključuju se novi učesnici i kreće se ka Ušću, opet ubrzanim korakom, uz obaveznu buku prilikom prolaska pored Palate Srbije, gde su smešteni državni organi.
Na Ušću kolona dobija zamah, priključuju se novi. Policajac u civilu šalje radio vezom šefu procenu da ih je 750. Prolazak pored Hajata, Sava centra, u ulicu Vladimira Popovića, stiglo se „pre roka”, pa mali zastanak i formiranje povorke. Jedan deo ide odmah na autoput u smeru ka Šidu, drugi ispod nadvožnjaka, da „zapreči” smer ka Nišu. I sve se to odvija u par minuta.
Onda počinje blokada, koja će trajati do 18 časova.
Gubitnici protesta
Oni koji su najveći gubitnici blokade su sigurno prodavci pištaljki, truba, bedževa i zastava Srbije, koji su se u velikom broju okupili oko Sava centra i na autoputu, misleći da će ostvariti veliku, profitersku zaradu. Cena pištaljki je 200-300 dinara (inače je 100), truba 300-500. Smetnuli su sa uma da učesnici protesta već imaju te rekvizite, kupljene ranije, po puno manjoj ceni.
Gubitnici su i oni „recidivi prošlosti”, ljudi koji još žive u devedesetim i borbi protiv režima Slobodana Miloševića, trubljenjem i zviždanjem u ritmu „tu-tu-tututu”, u prevodu „bando crvena”, čime pokušavaju da animiraju mlade ljude.
Deca koja su u protestu su ih brzo prozrela, i krenula da pištaljkama i trubama diktiraju svoje melodije. Shvatili da im ne trebaju takvi, jer je „bandu crvenu” u poslednjih 12 godina smenila „banda crna”, ona najcrnja.
I to je dobro, što su posle političara, mladi odbacili i te „aktiviste”.
Više od 30 osoba našlo se pod istragom zbog sumnje da su godinama izvlačili novac iz privrednih društava preko fantomskih firmi. Među firmama koje su koristile njihove usluge nalaze se i „Tončev grup" i „Tončev gradnja", protiv čijih odgovornih lica su podnete krivične prijave.
Kako tabloidi u Srbiji dočekuju Dan borbe protiv govora mržnje
Ne mali broj stručnjaka u Nacionalnom paviljonu za Ekspo prepoznaje viseću lampu „Metropolis“ engleskog dizajnera Krisa Džeksona. Jedan od njih je arhitekta Slobodan Maldini
Beograd se pregreva, vazduh je zagađen, a građani sve češće ne mogu da spavaju zbog vrućine. Manjak zelenila i betonizacija pogoršavaju efekat toplotnih ostrva. Iako sistemska rešenja postoje, gradske vlasti ne reaguju
Nekada se na Grčku, iz ugla srpskog naroda, najviše gledalo kao na destinaciju za odmor od desetak dana, odličnu hranu i nešto od suvenira. Danas, sve veći broj ljudi, pogotovo mladih, ovu državu vidi kao novo mesto za život
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
