Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
Kad studenti i srednjoškolci krenu – onda nema gubljenja ritma hoda. Jutros pred Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, u 9.00 okupljanje studenata tog fakulteta, Visoke škole zdravstvenih studija, Zemunske gimnazije i učenika srednjih škola – cilj je blokada autoputa na mostu Gazela”.
Svi spremni na put do mosta i šestočasovnu blokadu od 11 do 18 časova, sa njima i roditelji i profesori, ali i brojni građani. Tu je i neuobičajeno veliki broj policije u civilu, plus saobraćajci i oni uniformisani.
I ovaj put se, kao i prethodnih meces dana, vidi „sinergija” policajaca i učesnika protesta, to zajedništvo. Za razliku od protesta održavanih prethodnih godina i decenija, gde se policija „neprijateljski” odnosila prema učesnicima i odbijala svaku komunikaciju, ovo sada je potpuno drugačije, kao „rodbinski”.
„I mi imamo decu koja su na protestima”, kaže jedan stariji policajac u civilu, „zar ćemo njih smatrati za neprijatelje države?“
Saobraćajci na visini zadatka
Kolona kreće u 9.30, što je 10 minuta kašnjenja u odnosu na predviđeni polazak, i zato organizatori, predvođeni „Gandijem”, studentom Poljoprivrednog fakulteta, ubrzavaju ritam. Pogotovo kod „Starog Merkatora”, gde se zastaje zbog pozdravljanja sa građanima koji su došli da ih dočekaju.
Na čelu kolone srednjoškolci i studenti koji nose plakate sa imenima ubijenih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog čega su protesti i počeli. Deci koja ih nose vide se suze u očima.
Saobraćajna policija na visini zadatka – desetak vozila prati kolonu ispred, bočno i iza, plus kolege im „pešaci”, oni na raskrsnicama. Niko ne može da priđe, a saobraćaj se zaustavlja na minimalan rok, dok ne prođe povorka.
I niko od vozača ne protestuje – naprotiv, mahanjem rukama i sirenama pozdravljaju učesnike.
Kolonu predvodi major saobraćajne policije Vušković, tu su sa njim još dvojica majora – iz Brigade i Policijske uprave za grad Beograd, koji su u stalnoj neposrednoj komunikaciji sa „Gandijem” i ostalima iz redarske službe.
Na čelu, bočno i na začelju su pripadnici Odeljenja za javni red i mir, u civilu, koji nadziru mogućnost incidenata. Nikad se ne zna odakle će da se pojavi neki „Simo Spasić megafon”.
Dobra koordinacija
Dotičnog Spasića, obaveznu režimsku ikonografiju koja „minira” skupove opozicije urlanjem u megafon, državnog plaćenika, policajci u civilu su u petak uveče ispred zgrade RTS elegantno „eliminisali”.
Kod opštine Novi Beograd priključuju se novi učesnici i kreće se ka Ušću, opet ubrzanim korakom, uz obaveznu buku prilikom prolaska pored Palate Srbije, gde su smešteni državni organi.
Na Ušću kolona dobija zamah, priključuju se novi. Policajac u civilu šalje radio vezom šefu procenu da ih je 750. Prolazak pored Hajata, Sava centra, u ulicu Vladimira Popovića, stiglo se „pre roka”, pa mali zastanak i formiranje povorke. Jedan deo ide odmah na autoput u smeru ka Šidu, drugi ispod nadvožnjaka, da „zapreči” smer ka Nišu. I sve se to odvija u par minuta.
Onda počinje blokada, koja će trajati do 18 časova.
Gubitnici protesta
Oni koji su najveći gubitnici blokade su sigurno prodavci pištaljki, truba, bedževa i zastava Srbije, koji su se u velikom broju okupili oko Sava centra i na autoputu, misleći da će ostvariti veliku, profitersku zaradu. Cena pištaljki je 200-300 dinara (inače je 100), truba 300-500. Smetnuli su sa uma da učesnici protesta već imaju te rekvizite, kupljene ranije, po puno manjoj ceni.
Gubitnici su i oni „recidivi prošlosti”, ljudi koji još žive u devedesetim i borbi protiv režima Slobodana Miloševića, trubljenjem i zviždanjem u ritmu „tu-tu-tututu”, u prevodu „bando crvena”, čime pokušavaju da animiraju mlade ljude.
Deca koja su u protestu su ih brzo prozrela, i krenula da pištaljkama i trubama diktiraju svoje melodije. Shvatili da im ne trebaju takvi, jer je „bandu crvenu” u poslednjih 12 godina smenila „banda crna”, ona najcrnja.
I to je dobro, što su posle političara, mladi odbacili i te „aktiviste”.
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Najčešće pitanje koje su mi postavljali gosti iz Ljubljane u obilasku Beograda koga vole i tvrde da ima ono što niko nema, bilo je – zašto ste to dozvolili
Posle postavljanja zahteva početkom februara, zaposleni u pravosuđu, pre svega članovi Sindikata sudske vlasti, od ponedeljka 5. maja stupili su u štrajk - do ispunjenja zahteva
Blokada Radio-televizije Srbije je završena, ali deo zaposlenih otvorenim pismom od rukovodstva traži odgovore na niz pitanja o neobjektivnom izveštavanju
„Program druge komemoracije 3. maja osmišljen je kroz dve celine – jednu posvećenu sećanju, drugu društvenoj odgovornosti“
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
