Najnoviji BIRN-ov izveštaj identifikuje 230 slučajeva kršenja privatnosti u redovnom izveštavanju sedam domaćih onlajn medija kao i 933 slučaja identifikovana kroz posebnu studiju slučaja, u kojoj je obrađeno izveštavanje medija o učesnicima protesta i aktivistima tokom protesta protiv rudarenja litijuma i protesta koji su usledili
Pravo na privatnost najčešće su kršili tabloidni mediji poput Informera, Aloa i Novosti, dok su žrtve najčešće maloletnici i osumnjičeni za krivična dela, navodi se u izveštaju.
Iako su u toku prethodne godine izmenjeni medijski zakoni i novinarski kodeks, kršenje privatnosti ostaje široko rasprostranjena pojava, dodaje se. Izveštaj otkriva kako društveni i tehnološki konteksti, kao što su političke tenzije, polarizovana medijska scena i algoritamski ekosistemi, podstiču senzacionalizam i zloupotrebu privatnih podataka.
Deca i studenti
Najveći broj prekršaja zabeležen je tokom potrage za dvogodišnjom Dankom Ilić, kada su mediji objavljivali lične podatke, spekulacije i emotivne narative bez adekvatnog poštovanja privatnosti porodice.
Drugu polovinu 2024. godine obeležili su protesti, tokom kojih su građanski aktivisti bili meta kampanja diskreditacije. Tabloidi su često otkrivali privatne informacije, povezivali ih sa političkim narativima i etiketirali ih kao rušitelje poretka ili ekstremiste. Ove informacije, često potekle iz državnih institucija, korišćene su za zastrašivanje i manipulaciju javnim mnjenjem.
„Dosledna primena zakona i Kodeksa novinara Srbije za zaštitu privatnosti mora postati standard, uz jasno i sankcionisanje medija koji kontinuirano krše etičke norme. Pored toga, potrebno je povećati podršku nezavisnim medijima kroz transparentne konkurse kako bi se osnažio kvalitetan i profesionalan rad. Konačno, edukacija novinara o etičkom izveštavanju i podizanje svesti javnosti o pravima na privatnost ključni su za unapređenje sistema javnog informisanja.“, kaže autorka izveštaja Tanja Maksić.
Ovaj izveštaj ukazuje na zabrinjavajuće trendove senzacionalističkog i etički spornog medijskog izveštavanja u Srbiji, ističući hitnu potrebu za rešavanjem problema kršenja privatnosti i jačanjem odgovornosti medija, dodaju iz BIRN-a.
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Većinski vlasnik jeste promenio upravu i smenio Dragana Šolaka. Dolazak novog direktora na čelo United Group Srbija nema nikakav uticaj na rad medija. N1 nije dobio novog direktora
Predsednik Demokratske unije Roma (DUR) Salih Saitović je povodom najava da će Srbija uvoziti radnu snagu iz inostranstva za potrebe fabrike Stelantis u Kragujevcu, pozvao državu da se „fokusira na obrazovanje i zapošljavanje domaćih Roma“
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Vlada Srbije usvojila je upisne kvote za Filozofski fakultet u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti i Fakultet primenjenih umetnosti
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
