Pravo na privatnost najčešće su kršili tabloidni mediji poput Informera, Aloa i Novosti, dok su žrtve najčešće maloletnici i osumnjičeni za krivična dela, navodi se u izveštaju.
Iako su u toku prethodne godine izmenjeni medijski zakoni i novinarski kodeks, kršenje privatnosti ostaje široko rasprostranjena pojava, dodaje se. Izveštaj otkriva kako društveni i tehnološki konteksti, kao što su političke tenzije, polarizovana medijska scena i algoritamski ekosistemi, podstiču senzacionalizam i zloupotrebu privatnih podataka.
Deca i studenti
Najveći broj prekršaja zabeležen je tokom potrage za dvogodišnjom Dankom Ilić, kada su mediji objavljivali lične podatke, spekulacije i emotivne narative bez adekvatnog poštovanja privatnosti porodice.
Drugu polovinu 2024. godine obeležili su protesti, tokom kojih su građanski aktivisti bili meta kampanja diskreditacije. Tabloidi su često otkrivali privatne informacije, povezivali ih sa političkim narativima i etiketirali ih kao rušitelje poretka ili ekstremiste. Ove informacije, često potekle iz državnih institucija, korišćene su za zastrašivanje i manipulaciju javnim mnjenjem.
„Dosledna primena zakona i Kodeksa novinara Srbije za zaštitu privatnosti mora postati standard, uz jasno i sankcionisanje medija koji kontinuirano krše etičke norme. Pored toga, potrebno je povećati podršku nezavisnim medijima kroz transparentne konkurse kako bi se osnažio kvalitetan i profesionalan rad. Konačno, edukacija novinara o etičkom izveštavanju i podizanje svesti javnosti o pravima na privatnost ključni su za unapređenje sistema javnog informisanja.“, kaže autorka izveštaja Tanja Maksić.
Ovaj izveštaj ukazuje na zabrinjavajuće trendove senzacionalističkog i etički spornog medijskog izveštavanja u Srbiji, ističući hitnu potrebu za rešavanjem problema kršenja privatnosti i jačanjem odgovornosti medija, dodaju iz BIRN-a.