Najnoviji BIRN-ov izveštaj identifikuje 230 slučajeva kršenja privatnosti u redovnom izveštavanju sedam domaćih onlajn medija kao i 933 slučaja identifikovana kroz posebnu studiju slučaja, u kojoj je obrađeno izveštavanje medija o učesnicima protesta i aktivistima tokom protesta protiv rudarenja litijuma i protesta koji su usledili
Pravo na privatnost najčešće su kršili tabloidni mediji poput Informera, Aloa i Novosti, dok su žrtve najčešće maloletnici i osumnjičeni za krivična dela, navodi se u izveštaju.
Iako su u toku prethodne godine izmenjeni medijski zakoni i novinarski kodeks, kršenje privatnosti ostaje široko rasprostranjena pojava, dodaje se. Izveštaj otkriva kako društveni i tehnološki konteksti, kao što su političke tenzije, polarizovana medijska scena i algoritamski ekosistemi, podstiču senzacionalizam i zloupotrebu privatnih podataka.
Deca i studenti
Najveći broj prekršaja zabeležen je tokom potrage za dvogodišnjom Dankom Ilić, kada su mediji objavljivali lične podatke, spekulacije i emotivne narative bez adekvatnog poštovanja privatnosti porodice.
Drugu polovinu 2024. godine obeležili su protesti, tokom kojih su građanski aktivisti bili meta kampanja diskreditacije. Tabloidi su često otkrivali privatne informacije, povezivali ih sa političkim narativima i etiketirali ih kao rušitelje poretka ili ekstremiste. Ove informacije, često potekle iz državnih institucija, korišćene su za zastrašivanje i manipulaciju javnim mnjenjem.
„Dosledna primena zakona i Kodeksa novinara Srbije za zaštitu privatnosti mora postati standard, uz jasno i sankcionisanje medija koji kontinuirano krše etičke norme. Pored toga, potrebno je povećati podršku nezavisnim medijima kroz transparentne konkurse kako bi se osnažio kvalitetan i profesionalan rad. Konačno, edukacija novinara o etičkom izveštavanju i podizanje svesti javnosti o pravima na privatnost ključni su za unapređenje sistema javnog informisanja.“, kaže autorka izveštaja Tanja Maksić.
Ovaj izveštaj ukazuje na zabrinjavajuće trendove senzacionalističkog i etički spornog medijskog izveštavanja u Srbiji, ističući hitnu potrebu za rešavanjem problema kršenja privatnosti i jačanjem odgovornosti medija, dodaju iz BIRN-a.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
