Kompanija Meta, u čijem su vlasništvu Fejsbuk i Instagram, krajem juna je promenila svoju politiku privatnosti. Korisnici iz zemalja Zapadnog Balkana nisu obavešteni da Meta prikuplja njihove podatke u cilju razvijanja alata veštačke inteligencije
Izmenom politike privatnosti kompanije Meta, objave, komentari, video klipovi, fotografije i lični podaci koji se javno dele preko Fejsbuka i Instagrama mogu postati materijal za treniranje veštačke inteligencije koju razvija ova američka kompanija, piše Radio Slobodna Evropa.
Sve je prošlo bez najave i objašnjenja, a milioni korisnika na Zapadnom Balkanu nisu ni obavešteni o novoj Metinoj „Politici privatnosti“, koja je objavljena 26. juna.
U dokumentu koji je analizirao Radio Slobodna Evropa (RSE), kompanija Meta navodi pokretanje nove usluge – a to je mogućnost kreiranja teksta, zvuka, slika i video zapisa putem veštačke inteligencije.
Meta prikuplja javno objavljene sadržaje koje korisnici dele kroz platforme kompanije, tako da će se nova usluga koju pruža kroz razvoj veštačke inteligencije nadovezati uz ovu praksu.
Bez obaveštenja na Zapadnom Balkanu
O vestima korisnici Zapadnog Balkana nisu upoznati, dok su državljani Evropske unije prilikom prijavljivanja na platforme dobili upozorenje da se politika menja, pa potom i opciju da podatke povuku iz planiranog treninga veštačke inteligencije.
Kada se sve stavi u kontekst sa lokalnim zakonima u regionu, Meta je bila u obavezi da istu opciju ponudi i korisnicima u Severnoj Makedoniji, na Kosovu, u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
Zakonska rešenja postoje u zemljama Balkana i uglavnom su usklađena sa evropskim kada je u pitanju obrada ličnih podataka, pokazuje analiza RSE.
Međutim, institucije nadležne da zaštite podataka o ličnosti u ovim zemljama nemaju mnogo instrumentata da reaguju, kažu njihovi predstavnici.
Kao jedan od najvećih problema navode da Meta nije ni imenovala predstavnike u zemljama Balkana sa kojim bi institucije sarađivale.
Istovremeno, Meta nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa o promenama politike privatnosti i efektima koje ima na korisnike iz Srbije, Crne Gore, Severene Makedonije, Bosne i Hercegovine, Kosova.
Šta donosi nova politika Mete?
Politika privatnosti predstavlja svojevrsni ugovor između korisnika platforme i kompanije koja pruža različite digitalne proizvode i usluge.
Koje sve podatke prikuplja i na koji način ih digitalna platforma obrađuje, najvažniji je deo ovog dokumenata. Meta svoju politiku menja upravo u ovim važnim delovima.
Razvoj veštačke inteligencije prvi put navodi se kao razlog obrade podataka korisnika Mete, pokazuje analiza Politike privatnosti koja je dostupna javnosti kroz Metinu platformu Fejsbuk.
Naime, u delu politike „Kako i zašto procesuiramo vaše podatke“ kompanija Meta, sa jedne strane navodi niz usluga i proizvoda koje pruža, a sa druge različite vrste podataka korisnika koje prikuplja u te svrhe.
Kako se navodi u dokumentu, u pitanju su javno objavljeni sadržaji koje korisnici ostavljaju na platformama kao što su podaci sa profila, ime, korisničko ime, profilna fotografija, potom komentari na društvenim mrežama, ali i video i audio sadržaji koji se javno dele.
Meta prikuplja i podatke o sadržaju kojem korisnici pružaju pažnju, tj. prikuplja podatke kako se na različite sadržaje reaguje, koje je vreme korišćenja i učestalost interakcija na pojedinim mrežama koje kontroliše Meta.
Spisak se tu ne zaustavlja pa se pominju i „poruke koje šaljete i primate, uključujući njihov sadržaj, u skladu sa važećim zakonima“, kao i podatke o uređajima sa kojih se pristupa Fejsbuku ili Instagramu
Meta poseduje veoma osetljive informacije
„Ako pogledamo Metu, ono što je u ovom slučaju posebno je da imaju pristup platformama, kao što su WhatsApp, Instagram i Facebook, koje imaju hiljade miliona, zapravo milijarde korisnika i profila, gde se nalaze osetljive informacije“, kaže u razgovoru za RSE advokat Feliks Mikolaš.
Mikolaš je advokat organizacije i advokatske firme NOYB (Non Of Your Business) sa sedištem u Austriji koja je bila jedna od aktivnijih u podnošenju tužbi i dopisa kako bi se ideje Mete zaustavile na nivou EU.
On dodaje da, za razliku od drugih kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju (AI), postoji mnogo informacija koje Meta može koristiti, a druge platforme ne mogu da prikupljaju sa interneta, i to čini ovaj slučaj problematičnijim nego kada je u pitanju razvoj drugih AI modela.
Ipak, on ističe da slučajevi zloupotrebe ličnih podataka kroz AI model još uvek nisu dokumentovani.
Komentarišući Politiku privatnosti, Mikolaš ističe da su ključne dve stvari – što kompanija nije tražila pristanak korisnika da njihovi podaci budu korišćeni za treniranje veštačke inteligencije, ali i što model veštačke inteligencije koji razvija nije detaljnije opisan.
„Možemo koristiti ove podatke za bilo koju svrhu, ne znamo tačno za šta ćemo ih koristiti, samo ćemo ih generalno koristiti za AI tehnologiju. Dakle, to ne pruža nikakve informacije korisnicima“, navodi Mikolaš i dodaje da kompanija mora da bude transparentnija.
Bez opcije za izlaz iz AI treninga
Dok su se organizacije i eksperti u EU izborili da se prema građanima Unije Meta ponaša obazrivije, region je ostao u svojevrsnom mraku.
RSE nije uspeo da pronađe korisnike Metinih platformi sa Zapadnog Balkana koji su bili obavešteni o promeni politike privatnosti. Meta nije odgovorila na pitanja RSE o tome na koji način je obavestila korisnike iz zemalja Zapadnog Balkana o novinama u prikupljanju podataka.
Ekspertkinja za digitalna prava i zaštitu ličnih podataka Ana Toskić Cvetinović iz organizacije „Partneri Srbije“ navodi da se Zapadni Balkan našao u svojevrsnoj sivoj zoni u ovom slučaju.
„Čitav naš region se nalazi u specifičnom položaju, koji jeste u Evopi, deo procesa EU integracija, propisi su nam u velikoj meri usklađeni sa propisima EU, ali mehanizmi koji su nam na raspolaganju nisu dovoljno efikasni kao oni koji postoje u odnosu na građane EU“, navodi Toskić.
Ona navodi kako je krajem jula organizacija „Partneri Srbije“ podnela inicijativu Povereniku za zaštitu ličnih podataka za pokretenje postupka protiv kompanije Meta zbog kršenja zakona u Srbiji. Istu inicijativu najavila je i organizacija SHARE, koja se bavi zaštitom digitalnih prava.
Ona dodaje da je kompanija Meta bila u zakonskoj obavezi da građane obavesti o novoj „politici“ koja je bila suštinska, a ne tehnička.
Ko štiti digitalna prava građana na Zapadnom Balkanu?
Zakoni postoje, ali se teško primenjuju, navode iz pojedinih nezavisnih tela za zaštitu ličnih podataka na Zapadnom Balkanu.
Ni u jednoj od zemalja Meta nema imenenovanog predstavnika, a za sada tela za zaštitu podataka na tome ne institiraju kroz zajedničku inicijativu.
Iz Kancelarije Poverenika za zaštitu podataka u Srbiji navode kako će u narednom periodu kontaktirati kompaniju „Meta“ u vezi sa promenom politike privatnosti.
Ana Toskić Cvetinović iz „Partnera Srbije“ smatra da je Poverenik trebalo da obavesti javnost šta podrazumevaju promene politike privatnosti Mete.
„Poverenik je trebalo da informiše građane o ovakvoj promeni, ali kako to sada nije učinjeno treba da se pokrene postupak protiv kompanije Meta kako bi se utvrdile eventualne nezakonitosti u obradi podataka“, ističe ona
Iz Kancelarije Poverenika objašnjavaju kako je pokretanje postupaka protiv kompanije Meta bilo otežano zato što ova kompanija nema predstavnika u našoj zemlji, što je obaveza prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
„Bez prisustva predstavnika ovih kompanija, naši građani ne mogu u punoj meri ostvariti svoje pravo na zaštitu podataka o ličnosti, niti mogu pojedinačna prava ostvariti na jednostavan način“, kažu iz Kancelarije Poverenika.
Zakoni se usklađuju sa evropskim, ali pojedine odredbe ostaju neprimenljive, objašnjavaju iz Kancelarije Poverenika u Srbiji i navode da to upravo pokazuje primer sa izmenama politike Mete.
Ceo tekst pročitajte na RSE.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
