Tuča između obezeđenja gradilišta u novobeogradskom Bloku 4 i građana koji ne dozvoljavaju izgradnju objekta koji će im „zazidati“ prozore samo je novi primer borbe Beograđana protiv investitorskog urbanizma
Radnici privatnog obezbeđenja investitora Vinka Ilića koji su nosili žute prsluke i stanari zgrada novobeogradskog Bloka 4 koji su blokirali mešalicu na gradilištu u Ulici Pariske komune nekoliko puta su se potukli u sredu. Pljuštale su psovke, „čuli su se i vrisci, a jedan čovek je pao“, izvestila je reporterka N1.
Stanari su dogurali kontejnere ispred mešalice za beton kako bi fizički blokirali ulicu.
Ljudi u žutim prslucima su se sami nazvali obezbeđenjem, ali prema navodima N1, „jasno je da oni nisu profesionalno obezbeđenje“.
Građani iz Bloka 4 već nekoliko meseci protestuju jer je objektom koji zida investitor zazidana njihova zgrada.
Policija samo savetuje
Građani su tražili pomoć policije, a na mestu incidenta bila su tri policajca, koji su snimali šta se dešava, ali nisu pružali pomoć građanima, „već su ih savetovali šta da rade ako opet dođe do sukoba sa obezbeđenjem“.
Policajci su kasnioje ipak u jednom trenutku prišli investitoru i tražili da sve radnike obezbeđenja povuče na gradilište, a građanima su rekli da će ako nastave sa blokadom to biti kvalifikovano kao kršenje javnog reda i mira.
Prema izveštaju N1 jedna građanka je pitala radnika obezbeđenja zašto to radi, na šta joj je on navodno odgovorio: „dajte mi vi 5.000 dinara, pa ću da stanem sa vama“.
Borba za Beogradsku baštu na Zvezdari
Gradilište u Bloku 4 samo je jedna od mnogih neuralgičnih tačaka u Beogradu na kojima se građani bore za sunce, vazduh i zelene površine.
Stanovnici Zvezdare tako se bore protiv investitora „Himmel gradnja doo“ koji želi da park Beograd bašta pretvori u stambeni objekat.
Građani ističu da će „bez obzira na obećanja“ gradskog urbaniste Marka Stojčića i bivšeg predsednika opštine Zvezdara Vladana Jeremića, park Beograd bašta biti sačuvan kao javna zelena površina.
Investitor navodno „mahinacijama u Katastru pokušava da izdejstvuje da jedini ima pravo korišćenja na parceli na kojoj se nalazi park Beograd bašta i da izbriše opštinu Zvezdara kao korisnika ove parcele“.
Mutne radnje u Kneza Miloša
Stanovnici ulica Kneza Miloša i Vojvode Milenka od početka maja protestuju na uglu te dve ulice kako bi sprečili izgradnju objekta koji bi im zazidao prozore i potencijalno ugrozio temelje susednih zgrada.
Foto: Marija JankovićProtest građana na uglu ulica Kneza Miloša i Vojvode Milenka
Sporni objekat se gradi i pored naloga građevinske inspekcije koja je usmeno naložila da se sa radovima prekine, ali se investitor o to oglušio i nastavio sa izgradnjom.
Građani tvrde da je građevinska dozvola izdata uz korišćenje lažne dokumentacije u kojoj je investitor prikazao susednu zgradu bez terasa i prozora, što nije slučaj.
Foto: Marija JankovićProtest na uglu ulica Kneza Miloša i Vojvode Milenka
Sporno je i što su oba objekta između kojih se zida spomenici kulture grada Beograda.
Asfaltiranje zelenih površina na Novom Beogradu
Protiv investitorskog urbanizma prošle godine pobunili su se i žitelji novobeogradskih blokova 61, 62, 63 i 64, pa su se udružili protiv investitorskog urbanizma koji zelene površine pretvara u stambeno-poslovne koplekse ogromnih kvadratura.
Iako se planom generalne regulacije garantuju površine sa zelenilom i pratećim komercijalnim sadržajem između novobeogradskih blokova, gradske vlasti atakuju na svaku takvu tačku i planovima nižeg urbanističkog reda ih prenamenjuju u stanogradnju, pa je tako na zelenoj površini u Ulici Jurija Gagarina planirana izgradnja višespratnica.
“Teroristički urbanizam”
Arhitektura „po meri čoveka“, otomansko „pravo na pogled“ ili pak bujna vegetacija, u današnjim projektima stambene gradnje sasvim su iščezli. Umesto toga, ubrzano se rade, grade i ređaju jedna do druge bezlične i megalomanske stambene „kocke“.
“U prethodno vreme poštovali su se arhitektonski i urbanistički zakoni. Postojao je Generalni urbanistički plan (GUP), koji je određivao koja su mesta za stanovanje, pravili su se planovi generalnih regulacija, radio se detaljni urbanistički projekat koji je bio u nadležnosti tada veoma poštovanog Zavoda za urbanizam, koji i danas postoji, samo što više nije poštovan. I na kraju svakog projekta radio se urbanistički projekat zajedno sa urbanistima”, objašnjavao je ranije za “Vreme” arhitekta Dragoljub Bakić, tvorac izraza “teroristički urbanizam”.
Jer, kada radite u isto vreme projekat onoga što je pod zemljom i onoga što je nad zemljom, prave se sinhroni planovi kako bi se uklopile sve instalacije. Razlika je u tome što to sada više niko ne radi, što se urbanistički planovi više ne prave i rezultati toga se vide.
“Beograd je uništen svim tim tako posađenim objektima koji dobiju dozvolu za šest spratova, pa naprave deset, tamo gde je živela jedna porodica sa četiri člana sada živi trideset porodica, a priključci za instalacije i infrastrukturu su ostali isti, ostala je ista širina ulica, ista širina trotoara iako se planira mnogo novih stanara. To će dovesti do trenutka kada će saobraćaj u Beogradu jednostavno stati”, upozoravao je Bakić.
Zaključio je da „od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes“, da je on je „mrtav“. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života, te da su njegova profesija i urbanizam to „najogoljenije pokazali“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nije tačno da penzije nikad nisu bile veće, kažu penzioneri Niša, i traže povećanje penzija od 60 odsto prosečne zarade. Kažu i da je njihov uticaj na političko odlučivanje marginalizovan
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u poslednjih deset godina izgubila više od 660.000 stanovnika. Istovremeno, prosečna starost građana raste, a broj novorođenih beba opada, što ukazuje na ozbiljne demografske izazove
Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd najavilo je da će tokom avgusta raspisati novi tender za nabavku autobusa na gas. Razlog za raspisivanje ove javne nabavke je činjenica da je prethodna poništena, i to jer su dve firme podnele žalbu. GSP će obema firmama morati da plati po 120.000 dinara
Još jedan simbol Beograda mogao bi uskoro da ode u istoriju – tramvajska linija broj 2. Plan gradske uprave da zatvori Parisku ulicu izazvao je revolt građana i organizacija koje za vikend izlaze na protest upozorenja
U gradu koji decenijama nema pijaću vodu, počela je tradicionalna manifestacija „Dani piva”. Pored mutne vode, mutna su i ovogodišnja festivalska dešavanja
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
