Jedan nemački par platio je 50.000 evra za „usluge“ surogat-majke u Argentini. To je razotkrilo mrežu sumnjivih agencija, ali i veliku dilemu – da li treba legalizovati ili pak zabraniti surogat-majčinstvo svuda?
U novembru 2023. nemački par Hajke i Klod putuju u Buenos Ajres kako bi dočekali svoju bebu. Rabi* je na svet donela surogat-majka u Argentini. Hajke i Klod tada su već u kasnim pedesetim. Prethodno su naručili bebu preko agencije i platili za nju gotovo 50.000 evra, piše Dojče vele (DW).
Po povratku u Nemačku, Rabi se prehladi. Hajke odvodi otprilike šest nedelja staru bebu u bolnicu zbog poteškoća s disanjem. Osoblje je zatečeno: Rabi ima samo argentinske dokumente.
Čini se da su i Hajkine poodmakle godine takođe primetne. Uz to se činila nesigurnom u ophođenju prema detetu. Bolnica kontaktira Socijalnu službu, koja se zabrinula za dobrobit deteta i preuzima Rabi u starateljstvo.
„Nova dimenzija“
Nemačke vlasti takođe informišu vlasti u Argentini. Tamo Rabi postaje „caso zero“ – „nulti slučaj“, što dovodi do opsežnih istraga o poslu sa surogat-majčinstvom.
Ovo vodi do optužbi za trgovinu ljudima i iskorišćavanje ranjivih žena u 48 slučajeva, što sada otkriva istraživački tim nemačkog javnog servisa NDR.
Prema navodima argentinskog tužilaštva, kriminalna mreža je profitirala od želje stranih parova da imaju decu. Mreža se proteže od klinika i notara do agencija, objašnjava Veronika Toler, direktorka Odbora za borbu protiv trgovine ljudima u Ministarstvu nacionalne bezbednosti.
„Aktivnosti i mreže“, kaže Toler, „novi su oblik“ trgovine ljudima. Dokumenta, koja je NDR dobio na uvid, takođe govore o sistematskoj praksi u kojoj se ekonomski ugrožene žene ciljano regrutuju kao surogat-majke.
Zabranjeno u Nemačkoj
Surogat-trudnoće su u Nemačkoj zabranjene. Međutim, za parove poput Hajke i Kloda, ugovaranje surogat-majki u inostranstvu nije kažnjivo. Ne postoje statistički podaci o tome koliko dece svake godine tako dolazi u Nemačku.
Instituti za istraživanje tržišta poput Global Markets Insights i Precedence Research procenjuju da su globalni prihodi od surogat-majčinstva za prošlu godinu iznosili nešto manje od 19 milijardi evra – i da rastu. Ne postoje međunarodni sporazumi ili propisi koji regulišu tematiku.
Istraživanje NDR-a pokazuje da komercijalne agencije često iskorišćavaju pravne rupe u nacionalnim zakonima ili čak prelaze zakonske granice. Na primer, jedna agencija koja posluje u Grčkoj rekla je novinarima NDR-a da dovoze surogat-majke iz inostranstva avionom i plaćaju im tek nakon što se vrate u svoje matične zemlje – a plaćanje da drugi iznesu trudnoću je zabranjeno u Grčkoj.
Agencija je kasnije na upit objasnila da je novac bio samo „nadoknada troškova“ i stoga legalan. Zemlja je od tada dodatno pooštrila svoje propise o surogat-majčinstvu.
U Argentini postoji regulatorna rupa: surogat zakonom nije ni izričito dozvoljeno ni zabranjeno. Međutim, budući da argentinski ustav zabranjuje prodaju tela, državno tužilaštvo klasifikuje plaćeno surogat-majčinstvo – kao neustavno.
Karlos Leiva, čovek iz agencije koja je organizovala Rabino rođenje govori u intervjuu za NDR. Leiva, rođen u Argentini, hvali se da je „otkrio“ svoju domovinu kao tržište surogat-majki. U poslu je, kaže, 15 godina i već je pomogao više od 400 porodica da dobiju decu. „Za njih sam Bog“, kaže u intervjuu.
Bez ugovora
Karlos Leiva negira da su on i agencije povezane s njim u Argentini nudili komercijalne usluge. Kaže da ne postoji „komercijalni ugovor“. Rabina surogat-majka, kako kaže, potpisala je samo „obrazac za medicinski pristanak“.
Prema novinarskom istraživanju, Rabina surogat-majka ipak je primila novac. Alehandri M, kako je rekla, ponuđeno je 10.000 dolara, od čega je deo plaćen u gotovini. „Trebao mi je novac“, objašnjava samohrana majka.
Međutim, prema navodima Karlosa Leive, to nije bio honorar, već „nadoknada troškova“. Leiva je dalje rekao: „Sve u životu je komercijalno.“ Protiv njega se vodi istraga u više od 20 slučajeva.
Složene korporativne strukture
Agencija za koju Leiva radi kao zamenik generalnog direktora deo je složene korporativne mreže.
MAHRTA LLC ima sedište u Delaveru, američkoj saveznoj državi poznatoj po fiktivnim kompanijama. Agencija navodno ima promet veći od četiri miliona američkih dolara.
Međutim, nemački par Hajke i Klod prvobitno je kontaktirao drugu agenciju: GAIA. Ta im je agencija na jednom sajmu plodnosti u Nemačkoj predstavila takozvani „argentinski program“.
GAIA ima sedište na Kipru i uputila je Hajke i Kloda na MAHRTA LLC. GAIA nije odgovorila na zahtev novinara za komentar.
Kritike zbog nedostatka nadzora
Pogođeni parovi i aktivisti žale se na nedostatak zakonske regulative i nadzora nad agencijama. Zabrana u Nemačkoj ne odvraća parove od korišćenja usluga surogat-agencija.
„To je realnost života u Nemačkoj“, kaže Tobias Devoht iz Udruženja za promovisanje legalizacije surogat-majčinstva u Nemačkoj.
Revolucionarna presuda Saveznog suda pojednostavljuje pravno priznavanje roditelja čija su deca rođena od surogat-majki u inostranstvu pod određenim uslovima. Međutim, standardi i propisi – poput onih za proveru parova koji nameravaju da budu roditelji – za komercijalne agencije ne postoje.
„U Nemačkoj smo u fazi u kojoj još uvek raspravljamo da ili ne, a ne o tome kako“, kaže Tobias Devoht.
Advokat za porodično pravo Marko Oldenburger, koji savetuje parove o surogat-majčinstvu u inostranstvu, kaže da nedostaje „hrabrih pravnih odluka“.
Zakon iz 1990.
Zakon o zaštiti embriona, koji zabranjuje surogatstvo, donet je 1990. Leni Brajmajer, bivša poslanica Bundestaga i portparolka za žensku politiku Socijaldemokratske partije (SPD), kaže da je od tada medicina mnogo napredovala.
Međutim, smatra da je zabrana u Nemačkoj ispravna stvar kako bi se surogat-majke zaštitile od iskorišćavanja i očuvala prava dece. „Novac teče, a onda se preda dete. To je trgovina ljudima“, kaže Brajmajer u intervjuu.
Ministarstvo za porodicu saopštilo je da još nije razmotrilo nalaze komisije za surogat-majčinstvo. Ova komisija osnovana je za vreme prethodne nemačke vlade.
Gde bi Rabi trebalo da živi?
Nemački sudovi raspravljaju o tome gde bi Rabi trebalo da odrasta u budućnosti. Nadležna Socijalna služba smatra da nemački par nije sposoban da brine o detetu. Prema nemačkom zakonu, Alehandra M. je zakonita majka.
Postupak sada traje više od godinu i po – neuobičajeno dugo, priznala je Socijalna služba nakon upita novinara.
Rabi od tada živi s hraniteljicom. Istraga u Argentini je u toku. Karlos Leiva je već izjavio: „Nisam učinio ništa loše.“
On više ne nudi usluge u Argentini. Kolumbija je, kaže, sledeće veliko tržište.
*pravo ime i prezime su promenjeni u tekstu zbog zaštite identiteta
Izvor: Dojče vele (DW)
„Uključivanjem devet novih predlagača u glasanje o kandidatima za Savet REM-a, stručna služba Skupštine Srbije grubo je prekršila zakon i kredibilitet procesa“, istakle su Građanske inicijative
Više javno tužilaštvo formiralo je predmet zbog eventualnih propusta u radu saobraćajne policije u slučaju producentkinje TV Pink Nine Kovačević kojoj nije oduzeta vozačka dozvola, iako je prekršila zabranu upravljanja vozilom
Dok ostatak Balkana piše o zlodelima za koje je preminuli general Nebojša Pavković proglašen krivim, srpski režimski mediji se opraštaju od "heroja". "Novosti" opisuju njegov život u zatvoru Haškog tribunala za ratne zločine kao da je bio žitelj kakvog ugodnog staračkog doma
Srbi i Albanci nikada se neće dogovoriti čije je Kosovo. A kakav je njihov suživot, to oslikava i kratka diskusija o vinu
U kragujevačkim Šumaricama danas se obeležava Veliki školski čas, tradicionalna manifestacija posvećena žrtvama fašističkog zločina iz 1941. godine. Centralni deo programa biće izvođenje audio-poeme „Srce zemlje“ autora Dragana Boškovića, u režiji Marka Đorđevića
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
