„Ukoliko se projekat 'Jadar' realizuje, bićemo u Srbiji još najmanje 40 godina. Ali pre nego što otvorimo rudnik, moramo da dokažemo Vladi i građanima Srbije da to možemo da učinimo bezbedno", kažu za Glas Amerike u kompaniji Rio Tinto
Nakon javne rasprave koja je prošle subote održana u mestu Ljubovija u Zapadnoj Srbiji, a na kojoj su pored predstavnika kompanije Rio Tinto učestvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i nekoliko ministara iz Vlade, redakcija Glasa Amerike poslala je pitanja toj kompaniji, između ostalog o utiscima sa tog događaja, saradnjom sa Vladom Srbije, odnosu prema najglasnijim kritičarima projekta „Jadar“, ali i o planovima za budućnost.
Iz Rio Tinta kažu da su se tokom javne rasprave u Ljuboviji čuli različiti stavovi o projektu, ali i da je kvalitet komunikacije bio na izuzetno visokom nivou.
„Razumemo zabrinutost građana koji su pod uticajem velike količine dezinformacija o Projektu i zato cenimo svaku priliku da sa njima otvoreno razgovaramo o svim pitanjima koja ih brinu“, kažu.
Ističu da je u poslednjih nekoliko meseci kompanija Rio Tinto organizovala „više od 150 ovakvih događaja i razgovarala sa preko 4000 građana u Loznici i okolnim mestima.“
„Imajući u vidu količinu i intenzitet lažnih vesti o projektu koji se plasiraju putem medija o Projektu ‘Jadar’, smatramo da je neophodno da direktna komunikacija sa građanima u narednom periodu bude dodatno intenzivirana“.
Otvoreni za razgovor sa svima
Iz kompanije Rio Tinto navode i da njihovi najviši predstavnici kontinuirano borave u Srbiji i u direktnoj su komunikaciji ne samo sa predstavnicima nadležnih insitucija, već i sa brojnim predstavnicima lokalne zajednice.
„Razlika je jedino u tome što je poslednji susret izvršnog dirketora Jakoba Stausholma bio pred kamerama“, dodaju.
Navode da je njegov dolazak konkretno „pokazatelj posvećenosti koju kao kompanija imaju prema Srbiji i projektu „Jadar“ i da se njegova lična odgovornost u tom projektu – „podrazumeva“.
„Što se tiče njegove lične angažovanosti u nadzoru projektu kako bi on bio realizovan u skladu sa najvišim standardima, ona se podrazumeva budući i da poslovna uspešnost Projekta ‘Jadar’ direktno zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine„, ističu.
Uveravaju da je kompanija Rio Tinto kontinuirano pozivala na dijalog sve zainteresovane strane, „uključujući i najoštrije kritičare Projekta ‘Jadar, ali da su u najvećem broju slučajeva dobijali negativne odgovore i potpunu nespremnost za dijalog sa njihove strane.
Marijana Petković: Pokušaj manipulacije Rio Tinta
Jedna od aktivista koji se protive izgradnji rudnika litijuma, Marijana Petković iz Saveza ekoloških organizacija Srbije, kaže za Glas Amerike da je isitina da ih je Rio Tinto kontaktirao, ali da su aktivisti prekinuli svaku komunikaciju sa njima nakon nekoliko kolektivnih sastanaka na kojima je Rio Tinto, kako kaže, pokušao da ih izmanipuliše.
„Nakon par kolektivnih sastanaka na kojima su pokušali da nas izmanipulišu i prikažu da vode dijalog sa nama, a istovremeno su ispravljali greške na terenu za koje smo znali i predočili im, prekinuli smo svaku komunikaciju sa njima i nismo se sretali od proleća 2021. Onda su pokušavali da se s nama vide u četiri oka , nasamo i pojedinačno, što smo naravno odbili„, kaže ona.
„Sa naše strane ostajemo posvećeni dijalogu sa svim zainteresovanim stranama jer smatramo da je ključno da se dijalog vodi na osnovu naučno utemeljenih činjenica. Predstavnici kompanije učestvovali su u svim formatima dijaloga na koje su pozivani, bez obzira na to ko su bili organizatori, uključujući i debate koje su organizovali različiti mediji, što direktno ilustruje našu posvećenost transperentnom dijalogu koji je u najboljem interesu svih građana“, poručuju iz Rio Tinta i dodaju da smatraju da je neophodno da stručni dijalog o Projektu „Jadar“ na osnovu naučno utemeljenih činjenica bude intenziviran u narednom periodu.
Kažu da je kompanija Rio Tinto „posvećena projektu Jadar“ i da je za svih 20 godina koliko posluju u Srbiji komunikacija sa svim vladama i nadležnim državnim institucijama uvek bila korektna.
„Takođe, ukoliko se projekat realizuje, bićemo tu još najmanje 40 godina. Za kompleksne projekte kakav je Projekat „Jadar“ neophodno je da postoji kontinuirana komunikacija sa najvišim predstavnicima vlasti i pre svega nadležnim državnim institucijama“, ističu.
Nova faza Projekta „Jadar“
Govoreći o nastavku projekta, iz Rio Tinta kažu da je sa ponovnim uspostavljanjem Prostornog plana posebne namene Projekat „Jadar“ prešao u novu fazu, ali da bi realizacija Projekta potencijalno mogla da počne potrebno je sprovesti „još niz koraka“.
„To uključuje nastavak razvoja projekta sa pravnog aspekta, ažuriranje procena uticaja na životnu sredinu, javne konsultacije i dobijanje potrebnih dozvola i odobrenja“, kažu.
Ističu da „naučna istraživanja, sprovedena od strane međunarodnih i domaćih stručnjaka u radnim nacrtima tri Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, pokazuju da Projekat Jadar može biti razvijen bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.“
„U skladu sa redovnim zakonskim postupkom, potrebno je da se finalne, ažurirane verzije tri studije predaju nadležnom ministarstvu. Pre toga, državni organi trebalo bi da utvrde obim i sadržaj za svaku od tri studije, po čemu bi kompanija imala rok od najviše 12 meseci da svaku studiju ažurira, završi i uputi u redovnu proceduru koja podrazumeva javni uvid. Završetak i odobravanje konačnih studija nisu mogući bez neophodnih uslova, precizno utvrđenog obima i sadržaja i javnog uvida u finalna dokumenta“, navode i zaključuju da pre nego što otvori rudnik, kompanija Rio Tinto mora „dokazati Vladi i građanima Srbije da to može učiniti bezbedno.“
Protesti širom Srbije
Novi talas protesta protiv planova za rudarenje litijuma u Srbiji počeo je 28. juna u Loznici, gradu na zapadu zemlje, u čijoj blizini međunarodni rudarski gigant Rio Tinto planira otvaranje rudnika.
Od tada su u pedesetak gradova Srbije održani protesti građana koji se protive eksploataciji litijuma i bora zbog, kako ističu ekološke organizacije, velikog rizika po životnu sredinu.
Vlada Srbije je tokom poslednjih meseci odlučila da nastavi sa projektom izgradnje rudnika Rio Tinta i „vrati ga u život“, iako je pre dve godine, pod pritiskom ekoloških protesta, bio stopiran.
Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja u Srbiji godinama tvrde da bi rudarenje litijuma moglo da ima velike negativne posledice po životnu sredinu.
Ekološki aktivisti takođe podsećaju da se kompanija „Rio Tinto“ tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, više puta je saopštio da je projekat ekološki bezbedan.
Međutim, brojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva ukazuju da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.
Britansko-australijska kompanija, pak, tvrdi da projekat Jadar može bezbedno da se razvija uz poštovanje domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.
Interesovanje za srpski jadarit
U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto je 2004. pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata.
Prema poslednjim najavama vlasti u Srbiji, taj rudnik bi mogao da počne sa radom 2028, ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Srbija je 19. jula sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i sa Evropskom unijom potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Rio Tintovom rudniku u dolini reke Jadar, do proizvodnje baterija za električna vozila.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
