Poslednji autobus sa stare stanice u Karađorđevoj ulici u Beogradu je krenuo 50 minuta nakon ponoći. Ubrzo je ugašeno svetlo u čekaonicama i stavljen katanac na ovaj objekat koji je radio 58 godina
Beogradska autobuska stanica promenila je noćas lokaciju i preselila se na Novi Beograd. Poslednji autobus, sa sada već stare autobuske stanice u Karađorđevoj ulici u Beogradu, krenuo je za Ljubljanu u 00:50, dok je prvi autobus sa Novog Beograda otišao za Suboticu u 03:50.
Pola sata pre polaska poslednjeg autobusa rampa na stanici koja je uvek bila spuštena, sada je bila podignuta, a nije bilo čuvara. Javni toaleti su radili, kao i jedan šalter za prodaju karata. Na ulazu u peronski prostor vrata su bila otvorena i obezbeđenje nije tražilo žetone ni peronske karte za ulaz.
Na stajalištu je bilo pedesetak ljudi, putnika i članova novinarskih ekipa koji su čekali poslednji polazak.
Pre poslednjeg autobusa prevoznika „Kani-Bus“, koji je išao od Niša do Ljubljane, od stare beogradske autobuske stanice su se oprostili i dva autobusa Niš-ekspresa. Jedan od njih, iz nekog razloga, je krenuo sa perona svega nekoliko minuta pre poslednjeg.
Kiša je uporno padala, a putnici i pokisli novinari su strpljivo čekali „glavnu zvezdu večeri“, autobus koji se pojavio tridesetak minuta pre zakazanog polaska.
Putnici su uglavnom znali da je ovo poslednji polazak, kao i da će nakon njihovog ukrcavanja ovaj objekat biti zatvoren. Ipak, u prostorija stanice će do primopredaje ovog kompleksa novom vlasniku – „Beogradu na vodi“ biti pripadnici službe obezbeđenja.
Podsetimo, umesto stanice, „Beograd na vodi“ sprema izgradnju stambene zgrade „BW Diva“. Na tom mestu je, prema lokacijskim uslovima koje je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, planirana izgradnja stambeno – poslovnog kompleksa ukupne bruto površine od gotovo 100.000 kvadrata od kojih će 69.500 biti iznad zemlje.
Nenad, jedan od putnika za Ljubljanu, kaže za Vreme da mu je žao što se ova stanica zatvara, jer „celog života polazi sa nje“.
„Meni ovo mesto više odgovara, a na Novom Beogradu manje, jer sa Karaburme moram dupli put da prelazim nego što sam putovao do sada. Ne znam kako će to da funkcioniše“, kaže Nenad.
Dodaje da će glavni problem nakon promene lokacije najviše imati putnici iz unutrašnjosti, koji ne znaju kako da dođu do stanice u Bloku 42.
„Iskreno, mislim da ni mnogi Beograđani još uvek nema predstavu gde je nova stanica. Pogotovo što nije završena, a ljudi su slabo informisani. A ovima iz unutrašnjosti će biti haos da se snađu. Trebaće im dosta vremena. Biće im ‘veselo'“, ocenjuje Nenad.
Prisutne novinare je najviše zanimao vozač poslednjeg autobusa i šta on misli o premeštanju stanice na novu lokaciju.
Drago Došen je vozač iz Slovenije i kaže da se ovim poslom bavi čitav radni vek, već 40 godina.
„Mogu vam reći da je osećaj vrlo čudan. Ovaj deo Beograda smo znali dobro, a sada se selimo na novu lokaciju. Za nas vozače će biti teško, centar nam je bio blizu, a sada će biti drugačije, ali na sve se čovek navikne“, rekao je Došen i dodao da bi ova poslednja vožnja do Ljubljane trebalo da traje osam sati, ukoliko ne bude problema na granici.
Tačno u 00.50, Drago Došen je seo za volan i poslednji autobus je krenuo iz Beograda za Ljubljanu. Pre samog polaska vozačima su predstavnici BAS-a dali simboličan poklon- drvenu statuu.
Nakon odlaska autobusa, pripadnici službe obezbeđenja su pozvali novinare i pred njima ugasili svetlo u čekaonici, i zaključali ovaj objekat. Time je i zvanično prestala sa radom autobuska stanica u Karađorđevoj ulici.
Jedan od pripadnika obezbeđenja je na kraju u šali rekao: „Ajmo, fajront, ovde više nema ništa“.
Istorijat stanice dug 58 godina
Inače, Beogradska autobuska stanica u Karađorđevoj ulici je puštena u rad 3. marta 1966. godine i pripadala je grupi velikih preduzeća, sa statusom akcionarskog društva.
Prema podacima BAS-a, stanica je na početku imala 65 aktivnih perona sa koje su polazili autobusi. Na zatvaranju, 29. septembra 2024. godine bilo je 39 perona.
Za vreme SFRJ, pored svih većih mesta u Srbiji, mrežom autobuskih linija, BAS je pokrivala sve republike bivše zemlje i redovno održavala autobusku vezu sa 17 država Evrope, uključujući Nemačku, Austriju, Francusku, Holandiju, Belgiju, Švajcarsku, Bugarsku, Grčku, Italiju, Mađarsku, Češku, Dansku, Švedsku…
Svakog dana oko 700 autobusa prevozilo je više od 10.000 putnika.
Stara stanica na Tašmajdanu
Zanimljivo je da su pre izgradnje stanice u Karađorđevoj ulici, u periodu nakon Drugog svetskog rata, autobusi polazili sa stanice koja se nalazila na platou ispred Crkve svetog Marka na Tašmajdanu.
Kako se navodi na portalu „Kaldrma“, ona nije imala perone, ali jeste imala staničnu zgradu. To je bila obična jednospratnica sa blago zakošenim krovom i bez ikakve dekoracije. Ružila je ovaj deo grada, a ispred nje su se tiskali putnici.
Tako je bilo sve do 1966. godine, kada je izgrađena Beogradska autobuska stanica u Karađorđevoj ulici na Savskom vencu.
Šapićev fijasko na otvaranju nove stanice
Sada je i ta stanica otišla u istoriju, a kako će se saobraćaj sa stanice na Novom Beogradu odvijati, ostaje da se vidi.
Kako je „Vreme“ pisalo, otvaranje nove autobuske stanice u Beogradu predstavljalo je pravi fijasko za gradonačelnika Aleksandra Šapića.
Naime, pored toga što su svečanost otvaranja bojkotovali svi iz republičke vlasti, nije bilo ni nekog državnog sekretara ni pomoćnika ministra iz bilo kojeg ministarstva, pogotovo iz Vesićevog, iako je resorno.
Šapić se ponadao da će, kao što je najavljeno, doći premijer i predsednik SNS-a Miloš Vučević, ali je iz kabineta predsednika Vlade u četvrtak uveče medijima stiglo obaveštenje da se prisustvo tom događaju otkazuje.
Na sve to, nova stanica nije ni završena. Puštena je u rad iako nema staničnu zgradu, a iako je, prema tvrdnjama direktora BAS-a Bobana Kovačevića, dobila upotrebnu dozvolu, na svih 65 perona ne postoji nijedna kanta za smeće.
Prema tvrdnjama gradskih vlasti, stanična zgrada biće završena do kraja godine, dok se kraj svih radova na novoj stanici očekuje tek 2027. godine.
Podsećamo da je vrednost radova od početka izgradnje duplirana, sa 25 na čak 50 miliona evra.
Kašnjenje u radovima i probijanje rokova na ovom objektu se meri godinama, s obzirom na to da je Siniša Mali, kada je bio gradonačelnik, obećao otvaranje davne 2016. ili 2017. godine.
Kako stići do autobuske stanice na Novom Beogradu?
Pošto većina građana nije informisana kako da dođe do nove autobuske stanice u Bloku 42, gde je nekada bila „Buvlja pijaca“, evo spiska autobuskih linija koje saobraćaju do nove stanice:
60 i 60L-Zeleni venac-Novi Beograd, Toplana
67-Zeleni venac-Novi Beograd, Blok 72
85-Banovo brdo-Borča 3
89-Vidikovac-Novi Beograd, Blok 72
93-Novo Bežanijsko groblje-Miljakovac
94-Novi Beograd, Blok 45-Resnik, Edvarda Griga
95-Novi Beograd, Blok 45 -Borča 3
600-Železnička stanica Beograd, centar-Aerodrom Nikola Tesla
Tramvajske linije do nove autobuske stanice
7-Ustanička-Blok 45
9-Banjica-Blok 45
11-Kalemegdan-Blok 45
13-Banovo brdo-Blok 45
U blizini nove stanice saobraćaju tramvaji 7, 9,11 i 13, kao i brojne autobuske linije: 85, 89, 94, 95, 600, E6, a do nove beogradske autobuske stanice brzo ćete doći i ako koristite autobuse gradskog prevoza 60, 60L, 67, 93 i EKO1.
Ukoliko putujete iz pravca Ustaničke ulice najlakše ćete stići popularnim tramvajem broj 7, sa Banjice tramvajem broj 9, od Kalemegdana brojem 11, a ako dolazite sa Banovog brda imate izbor između tramvaja na liniji 13 i autobusa broj 85.
Sa početnog stajališta Zeleni venac kreću tri autobuske linije, 60, 60L i 67 koje voze do nove autobuske stanice, a sa Vidikovca do nje saobraća autobus broj 89.
Svima koji žive ili se nađu na potezu Miljakovac-Bežanijska kosa odgovaraće autobus 93, a u blizini nove stanice staje i 94 koji saobraća iz novobeogradskog Bloka 45 do Resnika.
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
Dok su se studenti i nezadovoljni građani digli i od tada ne miruju, režim izgleda za godišnjicu ljudske, ali i političke stragedije u zemlji, sprema otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu
Prva generacija regruta mogla bi u kasarne već početkom 2026. Rok bi trajao 75 dana, ali ne za sve – mlađi muškarci bi išli duže, stariji nešto kraće, a oni sa prigovorom savesti bi proveli čak 155 dana u „civilnoj službi“
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju JP „Standard Jagodina“, JKP „Vodovod“ Zaječar i JKP „Vodovod“ Smederevo, u kojima je nefakturisani deo vode u prethodne tri godine više od 50 odsto. Šta je zaključila?
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
