Koncipirajući elektroenergetsku strategiju, Srbija je svrojevremeno morala da prihvati činjenicu da poseduje kolubarski, kostolački i kosovsko-metohijski basen uglja gde je priroda uskladištila između 16 i 20 milijardi tona lignita.
Podležući jačini tih argumenata, EPS je termoelektrane na lignit pretvorio u svoj proizvodni oslonac, koji danas čini 61,9 procenata ukupno instalisanih kapaciteta. Za ukupno 6196 MW snage postojećih EPS-ovih termoblokova, navedene količine lignita značile bi, pri sadašnjoj tehnologiji prerade, bezbrižnu proizvodnju struje u narednih 500 godina.
Da li će u budućnosti stvarno biti tako, ostaje da se vidi, ali svetski trendovi i zahtevi, kao i domaća geopolitička stvarnost, ukazuju na to da će se u narednom periodu morati tražiti alternativa za ugalj kao elektroenergetski izvor. Ne samo zato što će se lignit kao neobnovljivi prirodni resurs potrošiti već i zbog mnogih drugih tehničko-tehnoloških, ekoloških i ekonomskih razloga, koji sve glasnije i jasnije zahtevaju odricanje od tog energetskog izvora.
Sve to navodi stručnjake da razvojne projekte, ali i buduću razvojnu strategiju domaće elektroprivrede usmere ka izgradnji elektrana na obnovljive energetske izvore – vodu, vetar, sunce, bio masu, pa čak i nuklearnu energiju.
Činjenica je, međutim, da je sada u Srbiji, ali i u njenom okruženju, lignit najčešće korišćen energent tako da elektroprivrede Grčke, Bugarske, Rumunije, Bosne i Hercegovinei drugih država regiona bazu svojih elektroenergetskih sistema imaju u termoelektranama.
I njih, kao i Srbiju, međutim, čekaju evropska pravila koja nalažu drastično smanjenje emisije ugljenmonoksida i drugih štetnih produkata u atmosferu. Kako su ti zahtevi iz godine u godinu sve stroži, očekuju nas značajni poslovi koji će morati da se odraze na proizvođačku cenu struje.
Gori od toga po sudbinu termoelektrana je nagoveštaj nekih briselskih zvaničnika da će već u drugoj polovini ovog veka standardi za smanjenje emisije prevazići sami sebe, odnosno zabraniti proizvodnju struje u termoelektranama na ugalj.
Zašto se stvari kreću u tom pravcu najbolje pokazuju činjenice. Na primer, za proizvodnju jednog kilovat-sata električne energije potrebno je kilogram i po lignita. Jedan kilovat-čas bojler zapremine 80 litara, sa grejačem od tri kilovata, potroši za svega 20 minuta. Da bi se pravilno shvatila skupocenost pretvaranja uglja u električnu, a zatim u toplotnu energiju, mora se ispričati i sledeća priča.
Da bi se došlo do pomenutog grumena uglja teškog kilogram i po, EPS, odnosno država, mora da sprovede eksproprijaciju i isplati vlasnike imanja na područjima iz kojih će lignit biti kopan. Kada se taj proces namicanja, cenkanja, svađa, tuženja, pa i fizičkih obračuna, konačno završi, a bivši vlasnici imanja konačno predaju svoje parče budućeg EPS-ovog rudnika, preći će se na drugu fazu.
Ogromni bageri i druga mehanizacija će stići do lokacije i početi da kopaju zemlju, ali još uvek ne onaj grumen uglja, već jalovinu, površinski sloj zemlje.
Tek potom „glodari“ će moći da zariju čeljusti u lignit i utovare ga u kilometrima duge transportne sisteme koji će ga otpremiti do železničkih vagona. Oni će ga konačno prevesti do termoenergetskih kotlova gde će biti sagoren i pretvoren u onaj kilovat-sat koji, usput budi rečeno, može biti potrošen i mnogo brže nego što to čini bojler.
To sve, međutim, nije kraj priče. Iza pomenutih glodara, posle decenija rada i kopanja, prirodna sredina ostaje toliko narušena da se u regionu ugljenokopa menjaju klimatskii uslovi i vodni režimi. Pored termoelektrana su smeštene stotine hektara pepelom zatrapane plodne zemlje, a pokušaji revitalizacije uništenog zemljišta, sa potpuno neizvesnim ishodom, odnose milione dolara. Da li posle svega treba pominjati zdravlje stanovništva koje živi pored termoelektrana?
Možda je u svemu što je dosad rečeno o proizvodnji jednog kilovat-sata najtragičnije to što naša država, EPS, ali i sami potrošači, retko spominju mogućnost realnog vrednovanja električne energije, što je jedini pravi preduslov da se iz tako fomirane cene struje finansiraju i društvu vraćaju sredstva za lečenje ljudi, očuvanje životne sredine i, uopšte, humaniji život.
Kada se sve to realno sagleda, onda nije teško shvatiti zašto svet beži od termoenergetskih postrojenja i uglja kao izvora električne energije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U vremenu u kojem se domaće tržište rada menja brže nego ikada, visina zarade, iako izuzetno važna, odavno je prestala da bude jedino merilo dobrog poslodavca. Savremeni radnik, ali i nove generacije zaposlenih traže nešto mnogo teže nadoknadivo: stabilnost, predvidivost, brigu o zdravlju i balans između posla i privatnog života. Pitanje koje se postavlja pred velike sisteme i poslodavce više nije samo koliko plaćaju, već kako tretiraju čoveka iza radne pozicije
Prostor Srbije nastanjuje oko 350 vrsta ptica, a više 100 vrsta boravi u našoj zemlji tokom seoba ili zimovanja. Najbrža ptica koja se gnezdi u Srbiji je sivi soko, strogo zaštićena vrsta, koja u obrušavanju na plen može da dostigne brzinu od 380 kilometara na čas. Prema dužini leta, izdvaja se jedna ptica, beloglavi sup Rajka, koja je postavila rekord u dužini putovanja
Kada je 2018. godine Lidl ušao na tržište Srbije, postavilo se pitanje kako će “nemački hladni model” proći kod lokalnog potrošača naviknutog na komšijska ćaskanja uz delikates. Danas, osam godina kasnije, Lidl ne samo da drži najveći tržišni udeo i da je prvi izbor velikog broja domaćinstava širom Srbije, već je postao socijalni barometar – mesto gde se meri realna kupovna moć
Studenti u Novom Sadu 16. februara organizuju nenasilan skup protiv Vučićevog dolaska u Srpsko narodno pozorište. Zbog toga im telefonski stižu pretnje
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
